Бошњачки лидери из Сарајева докидају Босну и Херцеговину?

860
слика: https://www.fokus.ba/

И ове године 9.јануара из Сарајева се ширила, за нормалне политичке прилике несвакидашња мржња и хистерија према Републици Српској (РС), али то није било ништа неочекивано за оне који добро познају политичку позадину таквих излива мржње и настојања да се РС укине као таква. Све чешће оспоравање РС, као такве, значи истовремено оспоравње половине БиХ, а самим тим и БиХ као Дејтонске творевине.

Наиме, РС је и ове године организовала величанствену прославу Дана РС 9.јанура, као празника њеног настанка односно обележавања 9.јанура када је 1992.године Скупштина српског народа у БиХ прогласила РС. О тим догађајима у јавности се довољно зна. Само ћемо напоменути да је формирање и проглашење РС био политички одговор српских посланика у Скупштини Републике БиХ, у којој су им била ускраћаена основна национална и политичка права, јер су сваки пут били мајоризовани – прегласани од стране друга два народа у БиХ, када би покушали заштити основна права српског народа у БиХ. Дакле РС је настала у једном свеопштем процесу деинституционализације БиХ, распада друштва под снажним утицајем процеса разби-распада СФРЈ и снажног утицаја спољних фактора. РС је формирана као држава српског народа и свих грађана који у њој живе. Није формирана да би угњетавала било кога, нити да би изазвала рат и ратна страдања. Стварање РС је био покушај да се криза у БиХ разреши политичким средствима, па је као таква прихватала скоро све политичке иницијативе и предлоге, за решење криза, како би се избегао рат, чак и оне којима су се ограничавала одређена права српском народу.

С обзиром да се рат у БиХ завршио на начин на који се завршио, без јасног победника и пораженог. Да Бошњачки, тада муслимански лидери у БиХ нису успели оставрити своје ратне циљеве, елиминисати сваки иституционални облик организовања српског народа изван њихових (муслиманских) оквира и жеља, тј. уредити БиХ као централизовану државу засновану на праву један човек један глас, што у преводу значи свођење Срба на бројеве и стварање услова за мајоризацију Срба у свим институцијама БиХ. Дејтонским споразумом за мир у БиХ потврђена је РС, управо онаква каква је створена и проглашена 9.јанура 1992. и на тај начин међународно верификована. То је био последњи ексер у „мртвачки сандук“ Републике БиХ на чијем простору се водио рат. У Дејтону је настала само БиХ, без додатка Република, састављена од два Ентитета и три равноправна конститутивна народа, од којих је један и РС, и то она деветојануарска из 1992. Због свега овога муслиманским ратним кадровима, данас Бошњачким политичарима у Сарајеву остало је једино да уз помоћ високог представника и неких, њима наклоњених земаља запада, различитим методама политичке дестабилизације БиХ, ширењем мржње и лажи о карактеру РС, остваре своје неостварене ратне циљеве.

Посебан проблем слављења и обележавања Дана РС настао је после Одлуке Уставниг суда БиХ, о оцени уставности Закона о празницима у РС, а међу њима и оцене уставности Дана РС, коју је 2015. захтевао тадашњи члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић. Наиме Уставни суд БиХ је већином судија закључио да је Закон о празницима („Службени гласник РС“ број 43/07 у супротности са чланом I/2 Устава БиХ, чланом II/4 Устава БиХ у вези са чланом 1.1 и чланом 2 а) и ц) Међународне конвенције и чланом 1. Пртокола бр 12 уз Европску конвенцију. (Одлука  Уставног суда БиХ, Службвени гласник БиХ број 100/15). О томе ко све сачињева Устани суд БиХ и на који начин тај суд ради нећемо овде говорити, то је мање више познато, да тај суд није суштински Уставни суд БиХ, него је суд у коме се налазе и судије – странци, који су требали давно напустити БиХ. У поступку пред Уставним судом БиХ између осталог узето је у разматрање и мишљење Венцијанске  комисије у својсту amicus curiae. У том мишљењеу се између осталог истиче ….“ Да се независно од првобитне намере Закона о празницима, чини да се и у Републици Српској, као и ван ње, 9.јануар перципира као празник повезан са два догађаја, усвајање Декларације о проглашењу  Републике српског народа Босне и Херцеговине, те да се 9.јануара обележава Дан Републике, али и Свети Стефан, православни светац, који за разлику од религијских празника који су прописани истим Законом за три главне конфесијске групе, нема протутежу у сличним празницима осталих  конститутивних народа…“ Венецијанка комисија даље указује на проблем законских одредби о празницима које намећу обавезност  учешћа у обележавању наведеног празника. (Мишљење  Венецијанске комисије, Одлука Уставног суда БиХ, под ц), Службени гласник БиХ број 100/15). Дакле Венецијанска комисија указује на чињеницу да се Дан РС светковао као и религијски празник и на чињеницу обавезног учешћа у прослави празника и оних који нису Срби.

Поступајући по Одлуци Уставног суда Бих у вези са Законом о празницвима РС, Народна скупштина РС је узела у обзир и мишљење Венцијанске комисије, као и саму суштину Одлуке Уставниг суда, којом се оспорава право српском народу у БиХ, да слави Дан РС, и то онај Дан када је она проглашена, одузимајући му право на институционално организовање унутар БиХ, како је то потврђено у Дејтонском споразуму.

Због тога је Народна скупштина организовала и 25.септембра 2016. спровела Референдум у РС, са референдумским питањем „Да ли подржавате да се 9.јануар обележава и слави као Дан Републике Српске“. Излазност грађана на Референдуму је била 55,77%, а референдумско питање је одобрило и гласало „ЗА“ 99,81%. Народна скупштина РС је уважила и прихватила резултате референдума, као и Одлуку Уставног суда БиХ и усвојила је „Закон о празницима Републике Српске“. Као годишњеи празници у РС у чл.2 одређени су Нова година; Дан Републике; Међународни дан рада; Дан победе над фашизмом и Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ.  У чл.3. се одређује број нерадних дана за сваки наведени празник,  стим што се у том члану под б) који се раније односио на Дан Републике, каже – престаје да важи.  („Службени гласник Републике Српске“ број 43/2007 и „Службени гласник БиХ“ број 77/2016 – Одлука УС БиХ). Оваквом формулацијом испоштована је Одлука Уставног суда БиХ. С друге стране Народна скупштина РС уважавајући резултате реферндума донела је „Закон о Дану Републике Српске“. У овом Закону се у чл.2. каже: „(1) На основу потврђене воље грађана Републике Српске , 9.јануар се утврђује као Дан Републике. (2) Дан Републике се обележава  и празнује као секуларни празник.“ (Број:02/1-021-1239/16 ПРЕДСЕДНИК НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ, Датум: 25.октобар 2016.)

Ова веома кратка нализа показује да све примедбе које се односе на то да је празновање Дана РС неуставно нису тачне, и оне су злонамерне. Уставни суд БиХ није никада оцењивао уставност Закона о Дану РС.

На који начин су се понели Бошњачки полиитчари у институцијама Федерације БиХ и институцијама БиХ, као и неке бошњачке невладине организације пристекле из рата? Сви они који оспоравају Дан РС, оспоравају њено постојање, не само као такве, него постојање било каквог српског ентитета у БиХ. Они наводно предлажу да Срби као Дан РС узму неки други датум који би се односио на РС као постдејтонску творевину, а истовремено оспоравју „Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ“, као празник који се слави у РС. Целе године њих „жуља“ РС, а 9.јанура почињу да „бљују“ ватру по РС и њеним институцијама. Основни њихов став јесте: „РС је злочиначка и геноцидна творевина, створена само са једним циљем да се униште Муслимани –Бошњаци; дискриминаторска за све несрбе са фашисоидним елемнтима; ентитет који не поштује одлуке Уставног суда БиХ и тако руши институције и Устав БиХ; сарађујући са Хрватима у БиХ, подстиче их да и они траже и добију свој ентитет, па је као такву треба по сваку цену укинути.“

Шта у суштини стоји иза оваквих ставова о РС? Бошњачки политичари још увек не могу и немају снаге да кажу „Срби у БиХ не могу имати свој ентитет“ иако је то основа Уставног уређења БиХ по Дејтону. Бошњачки политичари желе БиХ без политичких институција српског народа, посебно ових које Срби имају сада. Бошњачки политичари желе централизовану БиХ, са одређеним географским регионима, наводно заснованим на економским темељима и разлозима повезивања. Мали искорак у историју показује каква је била судбина Срба у БиХ када год нису имали своје институције, а њихов нови положај у бошњачкој БиХ био би сличан положају у нека давна времена, када су били посве обесправљени.

Као колатерална штета у БиХ због прослављања Дана РС појавили су се Хрвати у БиХ, односно представници Хрватског националног вијећа у БиХ на челу са Драганом Човићем, због присутва на обележавању Дана РС. Бошњачки политичари не само да оспоравају РС, него и све оне који са њом сарађују. Иако су Хрвати у БиХ дискриминисани постојећим изборним законом у БиХ, по коме хрватског члана Председништва БиХ бирају Бошњаци, о томе се на нивоу институција БиХ уопште не расправља, јер ту расправу блокирају Бошњаци.

Ових дана се на различитим порталима појавио један докуменат који постоји већ 20 година, који је настао, по свему судећи, у ауторству Бошњачког института „Адил Зулфикарпашић“, у ствари реч је о „Меморандуму БОИНГ“. Суштина документа се односи на радикалну исламизацију бошњачког народа и јачање жеље за осветом. Сви они који оспоравају Дан РС, а самим тиме и РС као такву и право српског народа на свој ентитет у БиХ, управо заступају платформу наведеног Меморандума, који служи за развој и јачање бошњачке унитаристичке и цнтралистичке идеје,  којом би се прво Хрвати, а касније и Срби претворили у националну мањину. Садржај Меморандума је идентичан изјавама којима се оспорава Дан РС и сама РС, јер полазе од исте тезе по којој се „умањује одговорност Бошњака за злочине над Хрватима и Србима у БиХ, обезбеђује Бошњацима дуготрајни и апсолутни статус жртве, пре свега кроз монтиране судске процесе, заговара модел грађанске државе будући да су Бошњаци већински народ, да бошњачки политичари пред међународном заједницом глуме да су за измене изборног закона  БиХ, а аргументе Хрвата и Срба проглашавају фашистичким и сепаратисктичким. (Целокупан садржај Меморандума видети на https://www.srbijadanas.com).

Дакле главни рушитељи Дејтонске БиХ и главна препрека њеног постојања уопште су острашћени и радикализовани Бошњачки политичари, који настојећи да реализују своје планове унитаризације БиХ, раде на њеном докидању. Ратни „бранитељи БиХ“, који су по мишљењу Муслимана – Бошњака, „бранили БиХ од великосрпске агресије“, која је као таква измишљотина, а која је једино могла доћи од њихових комшија Срба, уствари су распалили ратни пожар у БиХ и претворили БиХ у ратну буктињу у којој је један облик државног уређења БиХ сагорио. Данашњи бошњачки политичари који „здушно бране своју визију Дејтонске БиХ“ уз помоћ високог представника, у ствари раде на њеном рушењу и докидању.

БиХ једино је могућа као Дејтонска творевина са уставним надлежностима БиХ и Ентитета према слову дејтонског Устава. Очито да је „Дејтон“ за Бошњачке политичаре велики проблем и велики изазов.