У Србији се интензивно развија медијска кампања с циљем дискредитације демонстраната и скретања пажње са стварних процеса свакодневне распродаје националних интереса од стране владајућих елита. Нема никакве сумње да је криминализација протеста финални покушај владајуће врхушке и њених савезника да очувају власт.
Реч је о догађајима од 15. марта 2025. године, када се у центру Београда, на Тргу Славија и припадајућим улицама, окупило више од милион људи. Док је трајало 16 минута ћутања у знак сећања на погинуле приликом обрушавања надстрешнице железничке станице у Новом Саду, камере су забележиле доиста необичан догађај[1]. Људи су уз крике почели да се панично размичу дуж релативно праве линије која се пружала од Палате Албанија ка Тргу Славија. Синхроност и изненадност тог покрета, као да су се људи повлачили пред неким зраком или таласом, одмах су дале повода за претпоставку да је примењено неко волно оружје. Неки су говорили о звучној пушци, неки о другим варијантама. Али видео‑докази су били прилично убедљиви. Осим тога, на друштвеним мрежама су се након инцидента појавиле информације о случајевима обраћања људи болницама[2].
Према српским законима, никакво слично оружје не сме се користити против становништва. И, узгред, према Уставу Републике, народ у Србији има право на слободу окупљања. То јест, сви ти спонтани митинзи и протести сами по себи нису никакво кршење закона, већ остваривање уставног права Срба. Инцидент на тргу није изазвао бунт, покушаје заузимања Скупштине или председничке палате. Није постао „пуцањ Ауроре”. Он је само изазвао разочарање код оних који су се још надали да ће глас народа бити саслушан. Стога су данашњи срцепарајуће псеудо‑мужевни јауци Ане Брнабић поводом студената‑терориста, који су наводно имитирали дејство звучног оружја на масу с циљем изазивања грађанског рата — тек пука представа.
Објективно гледано, плотун из таласног оружја у том тренутку заиста би био потпуно неисплатив за Вучића, али ни студентима од тога не би било никакве вајде. Зато садашње оптужбе да су студенти наводно инсценирали дејство звучног топа на масу делују апсолутно гротескно. Чак и под претпоставком да су студенти могли да организују такву инсценацију, за такву прецизност реакције хиљада људи биле би потребне бројне пробе, усаглашавања, преписке, дигитални трагови (на крају крајева!) — а то нипошто није могло остати испод радара служби безбедности и полиције. Поред тога, као што смо већ навели, шок‑ефекат није искоришћен за подгревање расположења у маси, покушаје преузимања власти или било шта слично. Дакле, крајњи резултат очигледно није сразмеран утрошку времена и ресурса који би били потребни да је реакција масе на „талас“ изашла из нечије режијске свеске.
Нико заправо до данас не зна шта се те вечери десило на Тргу Славија. Нешто се догодило, али шта тачно — нико поуздано није удостојио објашњењем.
У почетку су српске власти порицале да поседују било какво таласно оружје (подсећамо, његова употреба против грађана је незаконита). Потом је министар унутрашњих послова Ивица Дачић потврдио да такво оружје постоји, али је изјавио да оно није примењено против демонстраната.
Месец дана након инцидента, на сајту српске службе државне безбедности (БИА) објављен је извештај који су наводно саставили експерти ФСБ‑а[3], позвани да истраже догађаје од 15. марта. Позив је упућен и ФБИ‑ју, али су они били довољно мудри да се не петљају у ту причу. Наше службе су, пак, послале у Београд чак петорицу људи на читава три дана.
О томе колико „квалитетну“ истрагу може да спроведе група од петорице људи за три дана, између екскурзија, шопинга и дегустације кајмака, може се само нагађати. Чак и да су радили крваво три дана без прекида, без сна и хране, то време не би било довољно за испитивање учесника митинга, станара оближњих зграда, полицајаца, особља хитне помоћи, пацијената који су се жалили лекарима након митинга, и тако даље. Уосталом, у њиховом извештају и стоји да су добили само резултате испитивања полицајаца и лекара, које су спровели службеници БИА. То јест, нико није спровео независно испитивање, а наши експерти су се у својим закључцима ослањали искључиво на материјале БИА – службе чији је основни задатак да обезбеди стабилност власти.
За та иста три дана, службеници руске експертске групе су, према извештају, успели још и да тестирају три врсте звучног оружја које су на располагању српским властима, на псима, са удаљености од 200, 150, 100, 50 и 25 метара од извора звука. За та иста три дана, према извештају, „спроведена је анализа достављених АБИ (БИА) аудио и видео записа, извршених различитим уређајима за фиксацију (мобилни телефони, камере уличног надзора), добијених током митинга”.
Из добијеног, у извештају је извучен закључак:
„На основу добијених резултата може се извести категорички закључак да акустички уређаји типа LRAD, којима располажу органи за спровођење закона Србије, током протеста нису примењивани.”
Занемаримо само то што овај део извештаја делује као штампани запис лекара из државне клинике, где је за преглед и евиденцију тегоба одвојено тачно 10 минута, док су сви витални параметри (пулс, притисак, стање коже и остали показатељи) у систем већ уписани „на слепо” — аутоматски, без икаквог додира са стварним здравственим стањем пацијента.
Поводом самог извештаја ФСБ‑а не јењавају спорови, јер је његова стилистика, говорне формулације, па и сама структура, апсолутно нетипична за руске безбедносне службе. Из чега многи експерти извлаче закључак да је извештај ФСБ‑а редактиран или потпуно фалсификован од стране БИА. Опоненти на то кажу да би у том случају ФСБ морала да реагује изјавом поводом фалсификата, али они већ годину дана одржавају стоичку тишину. За мене, као руског грађанина, међутим, пресудно је то што ФСБ није објавила свој извештај на сопственом сајту и нико из прес‑службе није извештавао медије о резултатима истраге. Све публикације у руским медијима на ову тему позивају се или на сајт српских специјалних служби, или једне на друге, или просто пишу наслов „ФСБ изјавила”, не наводећи никакав извор.
У међувремену, наш инсајдерски извор, који је држао у рукама званични извештај ФСБ‑а, уверава да се он разликује од оног који је објављен на сајту БИА. По његовим речима, руски експерти су заиста потврдили да им понуђени узорци српске технике не одговарају карактеристикама уређаја који је, по свему судећи, употребљен. Према подацима нашег извора, они су забележили да је нешто коришћено те вечери, али шта тачно, нису могли да утврде.
Потпуно је очигледно да не би ни могли да спроведу дубљу и независну истрагу, налазећи се у Србији свега три дана под будном и „гостољубивом“ опеком српских колега.
Све док наша Служба не објави званичан извештај на свом службеном сајту, све остале публикације сматраћемо пуким нагађањима. У супротном, морали бисмо да прихватимо као истину сваку будалаштину коју би на сајтовима MI6, ФБИ, ЦИА, СБУ или сличних служби неко објавио у име ФСБ-а. Код нас у Русији постоји изрека: „Није ми важно шта говорите док ме нема. Док ме нема, можете ме чак и бити“. Једноставно речено, само када — или ако — на сајту ФСБ-а званично осване извештај о догађајима од 15. марта 2025. у Београду, то ће моћи да се третира као озбиљна материја.
Читав тај недавни драматични наступ Александра Вучића пред новинарима (погледајте „Национални дневник“ на ТВ Пинк од 21.06.2026) неодољиво подсећа на неслану фарсу. Одговарајући на питања о употреби звучног топа и оптужбама на рачун студената, српски председник је ватрено захвалио ФСБ-у на „експертској подршци“, док је епски климнуо главом ка двојици Руса у оделима који су стајали иза њега. Тешко да су ова двојица „железничара“[4] (службеници РЖД-а и Мосметростроја), који су у Србију допутовали да „обиђу 83% готовости“ радова на Јединственом диспечерском центру[5] — па какав је то тек повод за славље! — уопште слутили да ће пред медијима морати да „одиграју“ улогу оперативаца ФСБ-а. Сумњам да су уопште схватили шта их је снашло.
С обзиром на тренутну политику званичног Београда, не видим више никакву суштинску разлику између БИА и MI6, будући да су и Британија и Србија доследни испоручиоци оружја којим се убијају Руси у Донбасу, док су односи Србије са ЕУ и НАТО-ом одавно прешли у домен неке врсте интиме.
Сличност са MI6 употпуњује и други део извештаја, написан у њиховом омиљеном „highly likely“ маниру.
Наводимо извод из „документа“: „Анализа видео‑фајлова са градских камера омогућила је одређивање почетка и епицентра догађаја — раскрсница улица Краља Милана и Драгослава Јовановића. На том месту био је концентрисан велики број агресивних људи који су пратили одређени сценарио. Изненада су, скинувши жуте прслуке, кренули у супротним правцима, тачније према хотелу ‘Москва’ и Тргу Славија. Притом, на видео‑снимцима са поменуте локације нису забележена специјална возила нити друга техничка средства, укључујући и она габаритна. Током акције у наведеном пролазу почели су нереди уз коришћење пиротехничких и запаљивих средстава испред возила хитне помоћи. Важна карактеристика била је присутност телефона у подигнутим рукама демонстраната, који су радили у режиму лампица. Након тога, маса, пре него што ће се разбежати, синхроно спушта руке са телефонима. Ова чињеница указује на то да су организатори у маси могли добити условни сигнал преко телефона (путем месинџера). Анализа материјала показала је да је кретање масе забележено на значајној удаљености (око 600 метара) од поменутог епицентра. Тако нешто је могуће уз координацију одређених организатора унутар масе, а немогуће је код краткотрајне употребе специјалних средстава.“
Почнимо од тога да се телефони са упаљеним лампицама током 16 минута тишине на овим митинзима подижу уместо свећа, у знак сећања на страдале. Судећи по снимцима објављеним на друштвеним мрежама, оно што је касније прозвано „звучним таласом“ деловало је на људе истовремено, па је релативна синхронизованост реакције потпуно објашњива. И, уопште, прилично је бизарно бежати у паници док и даље држите подигнуту руку. Тврдње о координацији путем месинџера нису поткрепљене апсолутно ничим (заправо, формулација „могли су бити“ јасно указује да је реч о чистој претпоставци). Дакле, ни ФСБ ни БИА нису располагали информацијама о конкретном месинџеру, садржају порука, пошиљаоцима или примаоцима, већ је наведени закључак само пуко нагађање. Штавише, материјали из истраге се обично кодификују: ако се у извештају видео‑снимак користи као аргумент, наводи се његов број из регистра доказа, као и тачни минути на којима се види оно што експерт описује. То је правило које знају чак и обични „прашинари“ у руској полицији. Овде пак видимо крајње површан однос према истражном материјалу, што никако не приличи експертима нивоа ФСБ‑а.
Притом, чак и ако прихватимо документ са сајта БИА као стваран извештај ФСБ‑а, на основу њега се може закључити само једно – да нису коришћени они примерци звучног оружја које српске власти већ имају у свом арсеналу. На основу података из документа, нема разлога да се порекне могућност деловања треће стране (која није ни власт ни студенти), а не може се искључити ни примена неког другог таласног уређаја (на пример, микроталасног деловања или чак геоакустичног уређаја на ултраниским фреквенцијама). У чланцима независних аналитичара као вероватно место „пуцња“ помињала се Палата Албанија. Снимци са те локације се у извештају чак ни не помињу.
У међувремену, ред страних служби које би желеле да садашње тензије у Србији претворе у крвопролиће прилично је дугачак. Узгред, о томе да приштинске снаге безбедности поседују звучне уређаје медији су писали већ неколико пута. Слабљење Србије иде наруку и Албанији, и Босни, и Хрватској… Тако да се овде увек може пронаћи нешто за истраживање. Међутим, српска владајућа елита, која вртоглаво губи подршку народа, нема времена за правовремене истраге. Они до данас нису успели чак ни да расветле случај пада надстрешнице у Новом Саду. Зато је оптуживање студената за тероризам најпогоднији начин да се уклони једина стварна препрека очувању успостављеног система.
Само ради поређења, навешћемо делове закључка једног српског стручњака. Име нећемо откривати како нико не би могао да врши притисак на њега. Такође, не тврдимо да је овај закључак апсолутно тачан. Овај пример наводимо како бисте упоредили структуру аргументације независног експерта са документом који је објављен на сајту БИА и представљен као извештај ФСБ‑а.
„Док су званични правни тимови и грађански медији фокусирани на лажне наративе о стандардним акустичним системима (LRAD), стварна процена инцидента током студентских протеста 15. марта захтева анализу кроз призму просторне геометрије и физике таласног зрачења.
…
1. ГЕОМЕТРИЈА НАПАДА: синусоидално „цик-цак“ одбијање таласа.
Према законима геометријске акустике и оптике, упадни угао је једнак углу рефлексије. Пошто се зграде Старог двора (Скупштина града) и Југословенског драмског позоришта (ЈДП) налазе на истој (непарној) страни улице, путања зрачења је морала имати међутачке преламања на супротној страни како би се формирао затворени таласни коридор (waveguide effect):
· Тачка настанка (Емитер): мобилни усмерени емитер велике снаге био је постављен на тлу у рејону раскрснице Андрићевог венца и улице Краља Милана.
· Примарно одбијање: импулс високе енергије усмерен је под оштрим углом на стаклене површине фасаде Старог двора.
· Преламање вектора (раскрсница код „Лондона“): Након одбијања од прве тачке, зрак је дијагонално пресекао улицу Краља Милана и остварио контакт са рефлектујућом стакленом површином фасаде на парној страни улице (рејон палате Костића).
· Финално фокусирање (ЈДП): из тачке преламања код „Лондона“, импулс је извршио повратни дијагонални прелаз и ударио у масивно застакљену фасаду ЈДП-а. Фасада позоришта послужила је као конкавно огледало, локализујући енергетски максимум у фокалној тачки на Цветном тргу (сектор где су се налазили објекат „Керес“ и група С. Ковачевића).
· Акустична сенка: ова геометрија објашњава кључну аномалију – особе које су се налазиле свега 5 метара лево и десно од вектора (зона јавне чесме код „Београђанке“), забележиле су нулти ефекат, док је фокална група на Цветном тргу била изложена максималном дејству.“
У наставку експерт износи резултате својих прорачуна (координате):
„Тачка E – Емитер (Раскрсница Андрићевог венца и улице Краља Милана): 44.81055, 20.46320 (Полазна тачка на тлу, одакле је таласни сноп усмерен према Скупштини)
Тачка R1 – Примарно одбијање (Фасада Старог двора / Скупштине града): 44.81083, 20.46250 (Место првог одбијања енергетског таласа под оштрим углом на левој страни улице)
Тачка P1 – Тачка преламања на супротној страни (Раскрсница код „Лондона“): 44.80875, 20.46370 (Зона на углу улица Кнеза Милоша и Краља Милана, где талас пресеца улицу и прелама се о десну, парну страну)
Тачка R2 – Финални рефлектор (Стаклена фасада ЈДП-а): 44.80560, 20.46478 (Позиција велике стаклене површине позоришта која враћа талас под углом и фокусира енергетски максимум)
Тачка F – Фокални шок (Цветни трг / у рејону фризерског салона): 44.80540, 20.46540 (Зона финалног удара, где су откривени делови коже код људи претрпели термички шок и бесконтактне опекотине)
Тачка S – позиција са које је вршено видео-снимање коришћено за анализу (Јавна чесма код „Београђанке“): 44.8069(.), 20.4641(.) – тачка која се налазила унутар зоне потпуне електромагнетне и акустичне сенке, ван углова преламања.“
Напомена: за последњу тачку S намерно смо навели непотпуне координате како не бисмо дезавуисали стручњака.
„2. ТЕХНИЧКИ ПРОФИЛ: идентификација фактора дејства.
Коришћење стандардних LRAD система физика процеса не потврђује. Усмерени звучни удар изазива баротрауме бубне опне и вестибуларне поремећаје, али није способан да изазове термичке опекотине епидерма и локалне едеме меких ткива. Примарна процена указује на примену система усмерене енергије (DEW) високе фреквенције:
1. Портабилни СВЧ-емитери (High-Power Microwave – HPM): Компактни електромагнетни комплекси земаљског базирања (сегмент тактичког супротстављања беспилотним летелицама). При раду у милиметарском опсегу таласа изазивају тренутно побуђивање молекула воде у горњим слојевима коже, што доводи до бесконтактних термичких опекотина.
2. Скалабилни комплекси СВЧ-дејства (типа Active Denial System – ADS): Познати као „топлотни зрак“ (Heat Ray). Портабилне модификације генеришу невидљиви сноп енергије који се ефикасно одбија од градских архитектонских површина и изазива болни шок у циљаној тачки.
3. Термоакустични ефекат: Пригушени хук који је забележен током „16 минута тишине“, а који су очевици описали као „звук млазног авиона/хеликоптера“, представља физичку последицу тренутне јонизације и термичког ширења ваздушног стуба дуж трајекторије проласка снажног СВЧ-импулса.“
Даље, експерт у свом извештају износи податке да је „државним клиникама издато наређење да не примају пацијенте, због чега су људи са опекотинама и оштећењима слуха тајно транспортовани у приватне клинике у унутрашњости (Ужице, Ариље)“. Према мишљењу аутора, ово је необорив доказ да „држава не прикрива туђу диверзију, већ у паници уклања трагове сопствене кривице и употребе забрањених технологија против сопствених грађана“.
Оставимо стручњацима за таласну физику и просторну геометрију оцену прорачуна, аргумената и закључака које је изнео овај експерт. Скренућемо вам пажњу само на приступ у изради овог извештаја – све је јасно, структурирано, поткрепљено бројкама и прецизним прорачунима. А сада то упоредите са оним „документом“ објављеним на сајту БИА у име ФСБ-а, нарочито са његовим другим делом.
Занимљиво је да су данас, при оптуживању студената за подривање уставног поретка кроз „ширење дезинформација о примени звучног оружја и инсценацију његове примене“ током митинга на Славији 15. марта 2025. године, главни доказ њихове кривице постали – не листе позива, не подаци са месенџера, не преписке на друштвеним мрежама, нити снимци телефонских или личних разговора, фотографије или видео-записи. Криминалистика је једноставно бачена кроз прозор. Доказ је, по мишљењу тужилаштва, некакав студентски протокол у којем је забележена забринутост студената због употребе полицијских средстава принуде, где се, између осталог, помиње и звучно оружје које је држава набавила. Аргумент је, заиста, „непробојан”. По тој истој логици, ако су органи реда на вежбама тренирали коришћење звучног топа, то је „очигледан“ доказ да су га 15. марта морали употребити. Је ли тако??? Узгред, у свом извештају независни експерт којег смо цитирали позива се на веома занимљиву информацију о одређеним испитивањима која су, као за инат, вршена у касарни Жарково у Београду[6] непосредно пред митинг.
У међувремену видимо да Више јавно тужилаштво једноставно тежи да прикупи „чињенице“ за унапред утврђену оптужницу, уместо да извлачи закључке на основу истраге. Тако се кривица утврђује без претходне истраге. Другим речима, осуђујућа пресуда студентима је већ донета — преостаје само да се она некако образложи тако да делује уверљиво.
Дакле, имамо прилично сумњив скуп „доказа“ да је реакција људи на талас непознатог порекла била студентска инсценација; имамо некакв извештај ФСБ‑БИА који указује да примерци којима располажу српске снаге безбедности нису коришћени против демонстраната (што, отприлике, и нема смисла, јер људи нису били агресивни); имамо сведочења људи који су тражили медицинску помоћ након дејства неког феномена на Тргу Славија (на пример бивши спортиста Марко Самарџић[7], коме је тог тренутка отказао пејсмејкер и који је морао да потражи помоћ у „Народном фронту“ — да, то је породилиште, али најближа медицинска установа која је те ноћи могла да пружи неку врсту помоћи); имамо и изјаве независних експерата који говоре о примени неког таласног или звучног оружја, попут Александра Радића, који је сада такође оптужен за рушење уставног поретка због ширења „дезинформација“ о звучном топу. Чак и ако су његови аргументи убеђујући, тешко да ће их истрага узети у обзир. Ипак, подсетимо: одмах након догађаја студенти су на интернету објавили формулар[8] преко којег су оштећени могли да опишу шта им се десило и оставе контакт — те људе не може нико тако лако „отписати“.
Стога ситуација подсјећа на онај виц о лудници: ко први обуче бели мантил — тај је доктор. А шта је заправо истина — неће нам дозволити да сазнамо.
Међутим, овде је по среди нешто сасвим друго: читав овај медијски метеж, реке блата и увреда на рачун студената имају само један циљ – да скрену пажњу са свакодневне велеиздаје националних интереса коју спроводе српске власти. Са албанског запоседања преосталих српских институција на Косову, са предаје спискова српских ветерана Приштини и достављања позива косовског тужилаштва бившим припадницима југословенске војске и полиције преко српског Министарства правде за наводне ратне злочине. Циљ је скретање пажње са кинеског запоседања нових површина зарад бесомучне експлоатације српских рудних богатстава, са стварања јединственог система безбедности са НАТО-ом, са изградње огромне биолабораторије под надзором америчке DTRA и западних фармацеутских гиганата. Са неконтролисаног прилива миграната, продаје српске струје европском тржишту на штету домаћих потрошача, са уништавања једине државне апотекарске мреже која је израђивала уникатне лекове за пацијенте, са приватизације националних паркова, са еколошке катастрофе у Бору и другим општинама… Списак се може настављати унедоглед.
Народ није изашао на улице због звучног топа. Народ је изашао јер је држава коначно абдицирала од својих функција обезбеђивања законитости и правде; она је почела систематски да подрива не само основе уставног поретка (Вашингтонски, Бриселски, Охридски споразуми и читав арсенал закона којима се крши Устав), већ и саму националну безбедност (бесконтролно насељавање Албанаца у Прешевској долини и дељење држављанстава на основу пројекта „Отворени Балкан“, уништавање животне средине услед одсуства контроле на лежиштима продатим странцима, бесконачан прилив миграната…).
Посебну потиштеност српским властима уливају и најновија истраживања[9], према којима скромних 30,7% грађана верује председнику Србије, док 63,8% — не верује. Влади Србије верује 28,9%, а не верује 65,9%. Идентична је ситуација и са Народном скупштином, којој верује 26,2% испитаника, док 68,8% — не верује. Такође, само 29,4% грађана има поверења у правосуђе, док 65,8% — нема. И све то уз чињеницу да експерти који су спровели анкету важе за режиму поприлично наклоњене. А то значи да ПР акција блаћења студената и покушаји криминализације њихових поступака неће зауставити протесте нити повратити Вучићу поверење грађана. Пре ће бити — супротно.
[1] https://t.me/balkanskababushka/1549
[2] https://t.me/evroaz/55497
[3] https://www.bia.gov.rs/mediji/saopstenja-za-javnost/izvestaj-ekspertske-grupe-fsb-rf/
[4] https://t.me/balkanist2019/22275
[5] https://balkanist.ru/uchebnyj-tsentr-rzhd/
[6] https://www.blic.rs/vesti/beograd/beogradom-ce-odzvanjati-zvuk-eksplozija-oglasilo-se-ministarstvo-odbrane-evo-koliko/dg7hcve
[7] https://t.me/srpskiglasnik/36990
[8] https://t.me/evroaz/55379
[9] https://savremenapolitika.com/nisko-poverenje-u-institucije-predsedniku-ne-veruje-638-gradjana-srbije/?fbclid=PAdGRleASl9VJleHRuA2FlbQIxMQBzcnRjBmFwcF9pZA8xMjQwMjQ1NzQyODc0MTQAAaftugXAJKQxoKPqXaRyiilHzvz6aJrwFfE85i6RasohaUdW18VKN7B-2AZ_Dw_aem_LPAPIvdFnSLp9WQcVNfzYA
