Да ли су косовске таксе на српску робу истовремено и натовске?

124
слика: http://rs.n1info.com/

САД су земља која има велико искуство у предузимању и примени међународних санкција, против других држава како би их присилиле на промену појединих аспеката спољне и унутрашње политике, за које САД сматрају да су неприхватљиви. САД обично предузимају унилатералне санкције, које касније под њиховим притиском на друге земље – „своје савезнике“,  санкције постају и мултилатералне. Данас смо сведоци разноврсних облика мера и санкција (дипломатске, економске и војне природе) које предузимају САД према разним земљама у свету. Није потребно посебно објашњавати санкције које предузимају САД заједно са земљама ЕУ према Русији, економске санкције према Ирану, или трговинске санкције које САД предузимају према Кини.

САД као добар познавалац наведених врста санкција према другим земљама могу бити ментор приштинским властима, а мислим да то и јесу, када је реч о таксама које су увеле приштинске власти на српску робу (робу која долази из Србије и из БиХ), а које се могу сматрати трговинским санкцијама које се односе на различите царинске тарифе.

Нема сумње да је подизање такси на српску робу у износу од 100% утицало на економски и социјални положај Срба на КиМ, као и на економски положај српских предузећа и омогућило шансу фирмама из других земаља региона да заузму тржиште које су покривале српске робе. На који начин су реаговале власти Србије на поменуте таксе? Првих седам дана вођена је права медијска кампања о штетности такси које ће довести до хуманитарне катастрофе српског народа на КиМ, позивана је међународна заједница пре свих САД, ЕУ земље ЦЕФТ-а споразума (Албанија, БиХ, Македонија, Молдавија, Србија, УНМИК – Косово и Црна Гора), да учине све да се таксе укину. Иако су таксе супротне основним вредностима у области слободне трговине за које се залажу земеље ЕУ, одговор чланица ЕУ и Европске комисије није био адекватан. Опет се показала још једна заблуда којој робује наша земља када је реч о примени универзалних стандарда у области слободне трговине и стандарда уопште, од стране оних земаља и субјеката који су од српске јужне покрајине КиМ направили државу, за чији интегритет и суверенитет се грчевито боре.

Није трговинске санкције у облику такси од 100% на српску робу осмислио Харадинај и привремене институције власти у Приштини. Таксе су само примена једног од инструмента из арсенала притисака на Србију да призна косовску независност. Ако би у случају да је Србија увела наведену меру (таксе од 100%) некој другој земљи, одговор ЕУ и САД био силовит и да би се Србија нашла под неиздрживим притиском. Међутим када је реч о Косову које сматрају својим „чедом“ које треба да заживи као суверена држава у пуном капацитету, онда су све мере на том путу дозвољене. Због свега тога дуго се нису оглашавала ни ЕУ, ни САД ни НАТО пакт. Прве реакције су биле благе, умиљате, молидбеног тона и сл. Временом су постајале нешто конкретније и оштрије како би Србију „задржали на вези“ и показали да се дијалог са Приштином треба и мора наставити. Упоредо са увођењем такси одвијао се и процес прерастања косовских безбедносних снага у „Војску Косова“. Формирање „Војске Косова“ се такође одвија у супротности са низом  релевантних међународних докумената, пре свих Резолуције 1244 СБ УН. Упоредо са „кукњавом“ представника ЕУ и њиховим апелима да се косовске таксе укину, њиховим доласцима у Приштину и неуспелим и јаловим разговорима са приштинским властима, слушамо и „кукњаву“ генералног секретара НАТО пакта Столтенберга, који „јадикује“ да је косовска војска формирана у погрешно време и да он због тога жали.

Приштинске власти су се на први поглед показале као „непослушна деца“ која не слушају своје „родитеље“, или боље речено „старатеље“. Међутим њихови покровитељи се не одричу косовске незвисности, не остављају приштинске власти саме, него настоје да их усмере да са што мање проблема реализују предузете мере (таксе, косовска војска) како би заокружили своју независност и државност.

Нема сумње да су косовске снаге формиране уз подршку САД, иако можда за то нису биле све чланице НАТО пакта; да су таксе уведене као трговинске мере да би се уцењивала Србија, угрозио српски народ на КиМ, те извршио притисак на српско руководство РС и у БиХ, јер су таксе уведене и на робу из БиХ, која није признала Косово нити БиХ може да настави НАТО пут због противљења РС.

„Неуспели покушаји“ да се укину таксе, које предузима ЕУ преко својих комесара, као и наводно неуспели разговори америчког амбасадаора у Приштини да убеди Харадинаја да укине таксе, представљају једну врсту тактичког надмудривања САД и ЕУ, као и наставак разговора са приштинским властима у којима ће им бити понуђене много повољније услуге за укидање такси, на које Србија неће имати одговор, јер грозничаво жели у ЕУ, зашто јој је потребан наставка дијалога Београда и Приштине. На први поглед изгледа да постоје пукотине у приштинској власти, када је реч о укидању такси, и то пукотине између Харадинаја као тзв. премијера косовске владе и Тачија као тзв. председника Косова. Они имају исти циљ, а то је изнудити признање Косова од стране Србије, а истовремено ослабити позицију  Србије и српског народа у целини, и показати сву сложеност односа између САД и ЕУ. Харадинај је човек кога држи најача чланица ЕУ, а Тачи је амерички човек. Косову које представљају Харадинај и Тачи није потребна ЕУ све док имају чврсту у неупитну подршку САД. САД не желе Косово чим пре у ЕУ, али га желе као чланицу НАТО пакта.

Када Хан – комесар ЕУ за суседске односе, ради укидања такси, понуди приштинским властима укидање назива УНМИК из ЦЕФТ-а споразума, а уведе назив Косово и отпочне поновно преговарање о трговинским односима између Београда и Приштине, односно између Косова и Србије као чланица ЦЕФТ-а споразума, наводно ради решавања спорова и заблуда око регистрације возила, то ће довести до промене облика дијалога између Београда и Приштине (како тврди шефица канцеларије ЕУ у Приштини Наталија Апостолова). На овај начин долазимо у позицију да се више не врши „притисак“ само на Приштину да укине таксе, него и на Србију да прихвати нови формат преговора са Приштином, који ће водити „нормализацији односа између две државе“. Треба видети какви ће у овом случају притисци бити на Србију, и на који начин ће реаговати власти у Београду.

Нема сумње да САД неће предузети радикалне мере према властима у Приштини, и поред наводних „неуспелих разговора“ америчког амбасадора са Хардинајем у Приштини на тему такси, јер је Харадинај изјавио да таксе остају све док Србија не призна Косово, напротив „конструктивно“ ће се укључити у нову форму дијалога, у којој ће Косово добити повољнију позицију, а онда и таксе могу бити укинуте, јер су постигле свој циљ.

Војска Косова као да више и није тема. То постаје свршено питање и Косово добија још један важан атрибут државности.

Уколико косовске таксе на српску робу посматрамо у региналном контексту, онда то изгледа овако. Таксе се односе на српску робу из Србије и на робу из БиХ. Таксама се наноси економска штета српским фирмама у Србији и фирмама у БиХ. Истовремено се наноси ударац српским политичарима у РС и онима на власти у Сарајеву, односно врши се на њих индиректан притисак да прихвате косовску независност, јер је РС главна препрека да БиХ призна косовску независност. Ова врста притиска на Србе у БиХ, комбинује се са одбијањем предлога за председавајућег савета министара БиХ, на чијем челу треба да буде Србин, који је поднео председавајући председништва  БиХ Милорада Додика, од стране друга два члана председништва БиХ, док Милорад Додик, односно РС не прихвати мапу пута БиХ у НАТО. С друге стране, због високих такси на српску робу, на КиМ се отвара ново тржиште за робу из Албаније, Македоније и Црне Горе. НАТО жели да јача позицију Македоније која је изгледа решиле питање имена – и сада се зове „Република Северна Македонија“ (РСМ), чиме је превладана и последња препрека да РСМ постане чланица НАТО пакта. У најскорије време имамо у НАТО пакту све бивше републике СФРЈ плус Албанија, а минус Србија и БиХ, а не треба дуго чекати да и Косово постане нека врста чланице НАТО пакта, ако не формално, онда ће то бити територија НАТО пакта у сваком погледу.

У сенци борбе за (не)одрживост такси од 100% на српску робу које су увеле приштинске власти дошло је до укидања граница између Албаније, Косова и Црне Горе. Позиција Србије је ослабљена, јер јој је остало само да „моли“ како то каже државни врх наше државе, а знамо како су српске молбе биле услишене у даљој и у ближој прошлости. Српски лидери у БиХ су све под већим притиском због непризнавања косовске независности и одбијања уласка БиХ у НАТО. Као против услугу Србима (Србији и РС) Столтенберг – генерални секретар НАТО пакта, нуди спајање Србије и РС, када у НАТО пакт уђе Србија. Ово је само још једна врста уцене. Уласком Србије у НАТО, Србија би постала једна од чланица која спроводи јединствену политику тога савеза, и онда би и Србија извршила притисак на РС да прихвати да БиХ уђе у НАТО, и тако Србија остане без Косова, које би се такође нашло у НАТО, а РС у унитарној БиХ, без низа надлежности које јој омогућава дејтонски устав.

Због свега овога слободно можемо рећи да су косовске таксе на српску робу такође и НАТО таксе, и да су попримиле много ширу димензију и добиле много шири значај од трговинских мера, постале су геополитичка ствар. У коначном расплету питања такси и приступања преосталих балканских земаља НАТО пакту, треба да се по сваку цену истисне руски утицај и прекине веза Србије и РС са Русијом.

Винко ПАНДУРЕВИЋ
Генерал-мајор Војске Југославије у пензији. Генерал-потпуковник ВРС у пензији. Доктор социолошких наука (магистрирао на Универзитету у Љубљани 1989, докторирао на Универзитету у Српском Сарајеву 1998.) Обављао све основне и високе командне дужности у Војсци. Начелник Центра за војно-стратешке студије и истраживање у ГШ ВРС. Заменик Начелника ГШ ВРС. Доцент на Технолошком факултету у Зворнику, Универзитета у Источном Сарајеву 1998-2002.