Комеморација у Груборима и цинично патетичан Зоран Милановић

76
слика: https://www.dw.com

Комеморација у Груборима, засеоку села Плавно у близини Книна, показала је као на длану сав срачунати хрватски цинизам наспрам крајинских Срба.

Многохваљени председник РХ Зоран Милановић, патетично је декламовао познату песму Алексе Шантића „Остајте овдје“, посвећену херцеговачким муслиманима који су наком аустроугарске окупације БиХ 1878.године одлучили да се иселе у далеку Турску, тамо где не спадају, и где их баш ништа не веже за тај нови завичај, у ком су једино у вери заједно са домаћинима.

Декламовати ту песму прогнаним Србима у Груборима, може само бездушник који нема ни мало морала и људског достојанства, поготово председник државе која се кити атрибутима да је демократска, чланица „заједнице срећних народа“ (у распадању, кажу добро обавештени), која се није много узбудила на поновљени геноцид над Србима!

Биће да Милановић и режисери циркусијаде са учешћем младог и далековидог допредседника хрватске владе, потомка „хрватског ослободитеља“ у VRА „ОLUЈА“, желе да икако понизе крајинске Србе, те тако наводни усташки унук рецитује прогнаним Србима у Груборима да их „неће гријати сунце туђег неба“, алудирајући на Србију, као да то није део српског етничког простора, већ нека далека и страна бестрагија у коју су доспели из свог хира, зар не!

Притом необавештени Зоки превиђа, да су се ти прогнани Срби још у августу 1990.године, на референдуму одржаном на празник Преображења Господњег, определили да остају у заједничкој држави Југославији, притонм не бранећи самим Хрватима да се они одвоје  из заједничке државе, али без насилног отимања српске земље!

Зоки и режисери циркусијаде, ни мало не показују пијетет наспрам бездушно побијених стараца, што јесте плански ратни злочин, који је почињен на територији под заштитом ОУН, али то данас нико неће да нагласи!

Није Зоки у Груборима јавно нагласио, да ће правна држава да казни и починиоце и организаторе злочина који не застарева, јер би морао процесуирати „заслужне бранитеље“ који сада деле лекције о неопходности суживота, и тако то.

Шлаг на торту, како се каже, у овој циркусијади дао је и изасланик београдског фактора мира и стабилности у региону и шире, јер је реч о доказаном другосрбијанском критичару оправдане одбране угрожехих Срба у грађанском  рату деведесетиг година прошлог века у Хрватској и БиХ!

Режисери циркусијаде а не стварне комеморације, толико су се заиграли да заборављају да прогнани Срби нису погубили памћење, да не памте шта и како се догодило у VRА „ОLUЈА“, тако да бледа беседа млађаног Хрбина Бориса о неопходности гледања у светлу будућност, да се не трују млади са прошлошћу, пре личи на сатирични игроказ, него ли на одмерену беседу некога ко ипак службено заступа преостали део српског народа у данашњој Р Хрватској!

Представа за лаковерне је само још једном показала сву бездушност планера, који су планирали разбијање заједничке државе Југославије и уситњавање српског етничког простора у ватиканској режији, а они упорно казују онај цитат – млинови Господњи мељу споро, али темељито!

Срби имају горко искуство да би тако лако поверовали у светлу будућност која се нуди у хрватској режији, јер Јадовно и Јасеновац, поновљени у Груборима и на стотине других места, опомињу да у мору нема мере, ни у Хрвату вере, што је искуствена изрека код Крајишника!

Председнику Зокију би свакако требало рецитовати песму познатог хрватског песника Владимира Назора, који је згрожен призорима попаљених српских села на Кордуну, након што је чуо казивања о хрватским зверствима над недужним српским становништвом, из душе испевао песму „Мајка православна“, као своје искрено саучествовање у трагедији српског народа, са којом се Зоку тако цинично и бездушно спрда на комеморацији, али ето може му се!

Само, ничија до зоре није горела, каже искуствена народна пословица, а кредит који су подигли „хрватски бранитељи“ ипак ће неко морати да плати када се укине ловостај на клерофашистичке извођаче разбијања државе Југославије!

А време тече, споро, али неумитно ………