РАТНИ ЗЛОЧИНИ муџахедина током рата у БиХ. Део 1. Ратни злочини муџахедина и полиције у Тешњу

173
слика: https://www.dnevnik.ba/vijesti/neobicna-povezanost-dragana-mektica-i-obitelji-izetbegovic-za-sve-je-zasluzan-zejd-dukmenic

а) Ратни злочини муџахедина и полиције у Тешњу – крајем септембара 1992.

Ратном начелнику муслиманске полиције у Тешњу Шемсудину Мехмедовићу, бившем потпредсједнику СДА и бившем предсједнику Клуба посланика СДА а данас посланику те странке у Представничком дому Парламента БиХ, Потпредсједнику Заједничке комисије за безбједност и одбрану, у септембру 1992. године муџахедини су на поклон у станицу полиције донели четири одсечене главе српских војника заробљених у борбама око коте Црни врх између општина Теслић и Тешањ!

У шокантном исказу заштићеног сведока, чији је транскрипт процурио у јавност, тврди се да је Мехмедовић муџахедину који му је донео одсјечене српске главе заузврат поклонио никловани пиштољ и обећао да ће га похвалити код вође злогласног одреда „Ел муџахид”, Абдел Кадеер Мокхтарија зв. Абу Маали, с којим је начелник тешањске полиције током рата блиско сарађивао!  

У истом сведочењу Мехмедовић се тешко оптужује и за ратне злочине, који укључују убиства, мучења и малтретирања заробљених српских цивила из Тешња и околине, који су држани заточени у логору у кругу полицијске станице у том граду.

Према исказу сведока, одсечене српске главе из базе у селу Јабланица донео је муџахедин по имену Зеид (Зеид је муџахединско име конвертита Жељка Дукменића), који се, у пратњи полицајаца Енвера и Амира Беше, те Бесима Сејдића, довезао пред полицијску станицу у Тешњу у теренском возилу.

„Зеид је узео пртену врећу и унео је у зграду полиције, бацивши је на сто дежурног полицајца Хакије Хаџана, који је исхитрено упитао: „Шта сте то донели, браћо?”

Зеид је на то одговорио: „Што је начелник тражио, ми смо урадили. Донели смо, брате, четири влашке главе њему на поклон” – испричао је свједок, наглашавајући да је након тога у станици полиције настало опште грљење и љубљење муџахедина и полицајаца.

Сведок наводи и то да је Мехмедовић дошао у станицу на позив дежурног полицајца, који је путем мотороле користио шифру „Хум 101″.

„…Дежурни полицајац радосно му је саопштио да су браћа из Јабланице донела хедију (поклон) и да он тражи муштулук. Недуго затим дошао је Шемсо (Мехмедовић) у друштву Емира Ахметовића. Тада је Зеид узео врећу и истресао главе у ходник. Главе су биле крваве, са стравичним изразом лица. На месту на ком су одсјечене видјело се да су нечим тупим одваљене, а по темену су се видјеле рупе, највероватније од удараца тупим предметом. На једној глави није било ушију и носа, а на једној није било ока“ – наводи свједок у свом исказу.

Према даљим наводима свједока, Мехмедовић је пљунуо у правцу одсечених глава и рекао да је штета што су одсечене само четири: „Да сте, богдо, одсекли и хиљаду других“, рекао је Мехмедовић и, наредио полицајцима Емиру Ахметовићу, Смаилу Смаилбеговићу и Хакији Хаџану да покупе одсечене главе и закопају их испод зграде болнице у Тешњу. Мехмедовић је, потом, муџахедина Зеида наградио никлованим револвером, који је донео из канцеларије.

„…Ово је пронађено код једног Србина одавде. Њему више сигурно никада неће требати, а ево теби. Јесте да ћеш њиме моћи само шест Влаха убити“, рекао је Мехмедовић, и додао да ће Зеида и лично похвалити главном емиру одреда када дође у Јабланицу.          

МУП Републике Српске званично је против Шемсудина Мехмедовића 2005. године поднео извјештај о почињеном кривичном дјелу ратног злочина против човјечности и против цивилног становништва на подручју општине Тешањ. Кривична пријава примљена је исте године у Окружном тужилаштву у Добоју, гдје су по овој пријави обављене одређене истражне радње али, по налогу Суда БиХ случај је 2006. године пребачен у Тужилаштво БиХ. Не постоје никакве повратне информације о даљем току истраге.

Заштићени сведок оптужује Мехмедовића за убиства и злостављања српских цивила заточених у гаражама полицијске станице у Тешњу. Детаљно су описани методи мучења, од одвођења логораша на копање ровова на првим линијама фронта до поливања водом из шмркова усред зиме у дворишту станице полиције, по Мехмедовићевом наређењу. Описан је и случај убиства старца из села у околини Тешња, који је ухапшен јер је пекао ракију.

– Мехмедовић је специјалцима наредио да туку старца, који се презивао Аврак. У једном моменту старац је од удараца пао низ степенице. Кад је утврђено да је мртав, Мехмедовић је наредио да га пребаце у болницу, где је установљено да је подлегао повредама од пада са степеница, пошто се наводно сам саплео – тврди свједок.

Захваљујући кадровима из СДА и њиховој сарадњи са СДС-ом, Из СИПА-е су суспендовани Виши инспектори: Марио Капетановић и Џенана Омерхоџић, (која је под оптужбом за лажно пријављивање ухапшена), значајни и угрожени јер су водили операцију кодног имена „Озрен“, утврдили одговорност, па ухапсили Шемсудина Мехмедовића, због првих ритуалних клања у БиХ, код Тешња, 21. септембра 1992. године. Та прва ритуална одсијецања глава четворици невиних Срба и злочини исламских милитаната почињени на подручју општине Тешањ, одсликавају у потпуности, фанатичну вјерску изопаченост и поступање џихадиста у рату и за њих је осумњичен, по командној и личној одговорности Шемсудин Мехмедовић, СДА кадар и посланик те странке у Заступничком дому Парламентарне Скупштине БиХ.

У овом предмету, поступање тужилаштва БиХ, било је крајње политички мотивисано и тенденциозно, видљиво посебно кроз одбијање да се испуне законске обавезе, створе услови за провођење истраге и поступка доказивања почињених кривичних дјела показало се у Извјештају о почињеном кривичном дјелу ратног злочина који је поднијео МУП Републике Српске, једнако као и у Оперативној акцији агенције СИПА, под кодним именом „Озрен“. Начин на који су одбијани захтијеви Државне агенције за истрагу и заштиту, избјегавање да се заштите свједоци којима је живот угрожен уз одбијање мјера претресања одређених локација и просторија, одбијање да се донесе рјешење о притварању, ДИРЕКТНА ЗАШТИТА ОДГОВОРНОМ МЕХМЕДОВИЋУ, за непобитно  утврђене ратне злочине, отворило је у јавности кључна питања: о чињеници, да се злочини према српском народу не процесуирају нарочито ако је видљива одговорност и учешће у њима, бивших или актуелних функционера из реда Бошњачког народа. Евидентно је било исто тако нескривено; незаконито и неморално; пристрасно и некоректно; понашање локалних дипломата и амбасадора западних земаља у Сарајеву.

Чињеница је да су такви злочини радикалних исламиста у БиХ, нарочито на подручју Тешња почињени од стране припадника Муџахединских јединица, под командом Зеида Дукменића, тјелохранитеља Алије Изетбеговића, припадника јединице Црних Лабудови. Контраобавјештајна заштита коју су агенције из Сарајева пружале Зеиду Дукменићу (рођеном у Белишћу у Хрватској као Жељко Дукменић а који је био прије рата првак Њемачке и БиХ у борилачкој вјештини Теквандо) унијела је многе забуне у истраге вођене овим поводом. Манипулисало се улогом муџахедина па је Зеид представљен као Абу Зејд те му је додијељено и додатно име Худејфа. Управо стављање припадника Одреда ел муџахедин који никада није био на подручју Тешња на списак ратних злочинаца познатих као Зеид, допринело је заштити ритуалног, исламистичког убице. 

Истина је да су у склопу јединица, из околине Тешња, дјеловали и кажњеници из Гуантанама, припадници тзв.Алжирске групе (које је Мехмедовић лично вјенчавао са локалним дјевојкама и женама) те Француске међу којима је најзначајнија интернационална криминална група из Рубеа, у којој су кључни били конвертити (као што је Зејд Дукменић),  ЛИОНЕЛЛ ДУМОНТ (Абу Хамза) и Кристофер Каззе (Абу Велид). Ова група је позната по организовању напада на Самит Г-8. у Лилу, (Француска) као и по планирању напада на сједиште НАТО савеза у Бриселу – те по ћињеници да је Димон побјегао из затвора у Сарајеву и послије седам година ухапшен у Њемачкој а да је Каззе убијен у једној полицијској акцији у Белгији.

Такве околности доказаних дјела ратног злочина – уз хиљаде докумената и изјава, фотографија и видео снимака те постојање два логора у којима су затвореници мучени а неки и убијени (Стадион у свлачионици ФК Тошк у коме је 18.дана провео и овај аутор) ; те логор-затвор у подрумским просторијама и гаражама уз Полицијску станицу Тешањ, отварају важно питање одржавања лажне слике протеклог рата. Злочини су чињени овако: 

У шокантном исказу заштићеног свједока, чију су изјаву обезбједили Капетановић и Омерхоџићка, тврди се да је Мехмедовић, муџахедину Зеиду (Дукменићу и припаднику јединице „Црни лабудови“, тјелохранитељу и Алије и Бакира Изетбеговића…) који је Мехмедовићу донијео одсјечене српске главе, заузврат поклонио никловани пиштољ и обећао да ће га похвалити код вође злогласног одреда „Ел муџахид”, с којим је начелник тешањске полиције током рата блиско сарађивао! У истом свједочењу Мехмедовић се оптужује и за ратне злочине, који укључују убиства, мучења и малтретирања заробљених српских цивила из Тешња и околине, који су држани заточени у логору у кругу полицијске станице у том граду.

Заштићени свједок је том приликом оптужио Мехмедовића за убиства и злостављања српских цивила заточених у гаражама полицијске станице у Тешњу. Детаљно је описао методе мучења, од одвођења логораша на копање ровова на првим линијама фронта до поливања водом из шмркова усред зиме у дворишту станице полиције, по његовом  наређењу. Навео је и случај убиства старца из села у околини Тешња, ухапшеног, јер је пекао ракију. „…Мехмедовић је специјалцима наредио да туку старца, који се презивао Аврак. У једном моменту старац је од удараца пао низ степенице. Кад је утврђено да је мртав, Мехмедовић је наредио да га пребаце у болницу, где је установљено да је подлегао повредама од пада са степеница, пошто се наводно сам саплео“.

Ову изјаву обезбједили су припадници Министарства унутрашњих послова Републике Српске и она уз спремност заштићеног свједока да се појави на суду и објасни догађаје и прилике, представљају кључни доказ у утврђивању кривице Мехмедовића. 

Након 18. мјесеци суспензије, Виши инспектор Марио Капетановић се вратио у агенцију СИПА, док Џенана Омерхоџић, послије три године, након пресуде Уставног суда БиХ враћена је на дужност Вишег инспектора у агенцији СИПА. Али то није све.

На питање борбе против разних врста радикалних и екстремистичких идеологија на тлу БиХ, никада није консеквентно одговорено од стране СДА и заједничких институција али је након успоставе „нове власти“ у Сарајеву, првих дана 2015.године, тиху опструкцију замијенила отворена подршка екстремистима.

Ствар је постала јаснија, када се у јавности појавила заједничка фотографија Зеида Дукменића и Министра безбједности у Савјету министара Драгана Мектића.

Мектић се бранио да „не зна човјека“ и да је „човјек исказао жељу да се са њим слика“ а сам Зеид Дукменић је рекао да је пријатељ са Драганом Мектићем и да поштује све што овај министар ради.

Иначе: Рођен као Жељко Дукменић у Белишћу у Хрватској, Зејд Дукменић је бивши првак Њемачке у теквондоу. У овој земљи је каријеру започео 1978. године, а био је и првак бивше Југославије.

Након рата, у раздобљу од 1996. до 2004. године, био је и селектор теквондо репрезентације БиХ, а оснивач је и теквондо академије која носи његово име. Дукменић је у овом дијелу Европе једна од најпознатијих особа које су прешле у ислам. Међутим, поред блиставе спортске каријере, Зејд Дукменић има и своју мрачну страну коју врло успјешно крије од јавности. Поред организовања ритуалних клања на граници Тешња и Теслића и оргија над закланим позадинцима Војске Републике Српске, током протеклог рата, као припадник ,,Црних лабудова“, Зејд Дукменић био је један од главних инструктора у кампу за обуку исламских терориста у месту Добриње у општини Високо. То су потврдили и мјештани Добриње који кажу како се обука обављала у просторијама Основне школе “Братство и јединство“ у насељу Добриње, а регрутовани су младићи бошњачке националности из овог места.

Постојање кампа за обуку терориста у Добрињи разлог је што је већина Хрвата напустила ово мјесто.

Наставља се…

Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ
Члан Експертског Тима Југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала. Дипломирани политиколог и Специјалиста из сљедећих области: "Примјена специјалних мјера и техника противтероризма" и "Политичко насиље и држава". Аутор је више дјела из области Безбједности, Друштвених односа и Политикологије религије, и то: Студије - "Од радикалне Исламске свијести до кризе идентитета", "Мошевац - што је било - било је", "Анатомија једне политике", "Ера тероризма у БиХ", "Босна - Земља Страха и Мржње", "Тероризам у Аустрији", "Хрватска криминална хоботница" и "Слуге транзиције и комунизма". Објављивао је анлизе, коментаре, и студије на Руском, Арапском, Њемачком и Енглеском језику. Био главни актер познате политичке ,"Афере Мошевац" од 1984.-1989. године. Од 1989. до 1992. године као новинар-уредник у београдским дневним новинама "Политика Експрес", објављивао фељтоне из сфере политичких односа, са нагласком на кризу идеологије и политичког система социјалистичког самоуправљања Написао је стотине есеја, коментара и анализа о унутрашњој и вањској безбједности. Члан је Редакције Научног магазина "ПОЛИТЕИА". Факултета политичких наука у Бањалуци, Уредник издања из области друштвених односа и безбједности за издавачку кућу Филип Вишњић из Београда. Био Секретар и Предсједник Скупштине општине Маглај и обављао посланичке дужности у Скупштини Зе-До кантона у Парламенту Федерације БиХ. Уу септембру 1987. године, организовао први и једини митинг у Босни и Херцеговини, подршке угроженим Србима са Косова. Од децембра 2000. до јануара 2001. као Предсједник Скупштине општине Маглај, из (насилно заузетог у септембру 1995.) великог српског села на Озрену, Бочиња иселио 1500 муџахедина и у току те 2001. године вратио више од 1000 становника српске националности у властите куће у Бочињи.