ТЕСЛИН СМИЉАН – игре намерног заборава

385
слика: https://ssr.org.rs/spomen-grobnica-u-smiljanu-bez-epitafa/

  

Село Смиљан најчешће се помиње као родно место Николе Тесле, па се онако успут стидљиво помене да су тамошњи Срби страдали у време трајања NDH, током трајања браварове државе најчешће намерно избегавајући стравичне детаље геноцида, јер се упорно наметала лажна теза о непостојећем „братству-јединству“ свих народа!

У недавном празничном броју Политике објављен је интервју са садашњим парохом СПЦ у Госпићу и Смиљану, који констатује да данас у Смиљану живе само два старца-Србина, те да на недељној служби у цркви најчешће присуствују само попадија и њихова деца.

Новинарка бележи да је у августу 1941.године убијено 530 Срба, чији су земни остаци сахрањени у близини православне цркве, али без детаља који би поближе расветлили сам ток овог планског злочина чији је иницијатор био римокатолички жупник у Смиљану, а извођачи истакнути госпићки зликовци, међу којима су били и домаћи смиљанчани.

Сам злочин заслужије да се опише као пример извођења геноцидне радње из лета 1941.године у Крајини, када су Срби имали статус дивљачи на коју је дозвољен слободни лов.

Крајем јула месеца 41. сазнавши да су талијанске војне власти одлучиле да прошире Другу окупациону зону како би икако ставиле под контролу устанак Срба у Херцеговини, одлучили су госпићки усташки прваци да очисте село Смиљан од Срба пре доласка Талијана, јер су Срби тамо били једна оаза унутар ширег хрватског појаса  подвелебитских села.

Срби из Смиљана једноставно нису имали камо да побегну, преко Велебита нису могли јер су изнад села стрме стеновите литице, а околна села су католичка и непријатељска, сви Хрвати-мушкарци су били наоружани пушкама, тобож` да се бране од непостојећих „четника“ а Србима- смиљанчанима су још у априлу месецу одузели ловачке пушке (неколико комада, притом одузимајући чак и обичне џепне ножеве!).

На православног СВ. ИЛИЈУ, похватали су хрватски злочинци своје комшије Србе у црквеној порти и почели да их убијају мацолама, крамповима и ножевима, те је приликом сахрањивања после рата утврђен несразмер између броја лобања и осталих делова костура, зато што су многима биле разбијене лобање. Тако је број убијених Срба остао споран, јер су затрте читаве породице, а црквене евиденције су спаљиване плански, али их ни кроатокомунисти нису користили у истраживању злочина геноцида над Србима у NDH!

Усташка „експедиција“ у Смиљану трајала је непрекидно од другог до дванајстог августа, пуних десет дана, при чему је организована права хајка на претекавше несретнике који су се узалуд сакривали по шумарцима и пољима, где су хватани (деца, жене, старци, мушкарци), потом затварани у поједине српске куће где су стравично мучени, и потом најчешће живи спаљивани у дрвеним кућама. 

У Смиљану је покољ цпреживео мали број Срба, и то они који су имали ћерке удате за Хрвате, те су поштеђени као будући „православни Хрвати“, тј. верници HPC коју су измислили након што није успела акција насилног превођења на Uniju, или директног покатоличавања.

Иако су после ослобођења кроатокомунисти упорно казивали како је у Смиљану била јака партијска и скојевска организација, нико се није одлучиоо да помогне тим српским несрећницима на њиховом  ужасном путу у смрт!

Али, крајем августа 1941. године је већа група младића-Хрвата  избегла у српско село Дивосело, зато што их је католички свештеник  јавно на миси прозвао да су црвени и непоуздани!

У склопу прикупљања доказа о хрватским злочинима на Јадовну и Пагу, талијанска војна команда у Госпићу обрадила је детаљно и злочиначку хајку у Смиљану, ти документи још чекају да се детаљно истраже, како би се објективно сагледао злочин геноцида а не да се само констатује да су Срби страдали у NDH, али без описа детаља, биће стога да се не потресају данашњи хрватски повјестничари који упорно инсистирају на именима жртава, које се нису стигле саме пописати, а хрватски кољачи баш и нису марили за такву евиденцију, али су ипак остале сачуване централне књиге Горњокарловачке епископије, где су уписани рођени са тог подручја,те су ту и побијени смиљанчани,тако да је могуће утврдити жртве, иако би неки данас најрадије да забораве мрачну прошлост и болне теме, све зарад „светле еуропске будућности региона“, само да се Срби већ једном окану те трагичне 1941.године!

Госпићки злочинци су поново 1992.године запалили музеј у Смиљану и минирали обележје српским жртвама злочина из 1941.године, тако их симболично убијајући по други пут, иако ту није било никаквих сукоба, нити је било Срба, сем оних под земљом!

Када су кандидовани за пријем у ЕU, опсетили су се Хрвати Николе Тесле, те су обновили спаљени музеј покушавши да свету прикажу Теслу као тобожњег „хрватског знанственика“,  па сада морају да подносе и обнову спомен- обележја српским жртвама и поновно уређивање православне цркве, макар и да више нема Срба, али има живих потомака по белом свету, а њихова је земља смиљанска, и нема цену истина о злочину која се упорно релативизује, зарад  политикантских намера угађања покварењацима из ЕU!