ГЕНЕЗА ТЕРОРИСТИЧКИХ АКЦИЈА У СВИЈЕТУ у којима учествују држављани БиХ

332
https://smartik.ru/serpuhov/post/118353565

1. Први терористички напад, муџахедини из Босне и Херцеговине организовали су и извели у Алжиру 14. 12. 1993. године, када су исламисти упали у сједиште компаније «Хидроелектра» из Загреба. Због жестоких ратних сукоба између Бошњака и Хрвата, командант Одреда ел муџахедин, Алжирац, Абу Маали Хасан (Абдел Кадеер Мокхтари) издао је наредбу преко организације ГИА (Ал каидине формације) да изврше одмазду над Хрватима. Убијено је 12.радника «Хидроелектре», само три радника су преживјела, а 22. радника из западних земаља (највише Норвежана и Јапанаца) је одведено у непознатом правцу. Никада нису пронађени.

2. Други терористички напад, изведен је одмах по завршетку рата у БиХ, почетком 1996. године, нападом на Америчку војну базу у Дахрану у Саудијској Арабији. Овај напад организовао је први командант муџахедина у БиХ, Абдел Азиз Барбароса (Шејх Махмуд Абу Абдул Азиз ал-Мунтесиб). Овај терористички напад потпуно је уклоњен са линкова претраживача Гоогле и Yахоо, на српском или хрватском језику.

Овај терористички напад на „УС Аир Форце“ стамбени комплекс Дхахран, 25. јуна 1996. године, изведен је тако што је бомбаш возио камион препун 5.000 фунти (2,268 кг) експлозива, зауставио возило код комплекса. Експлозија је била толико гласна да се чула око 20 миља (32 км), оставила је кратер од 85 стопа (26 метара) широк и 35 стопа (10,6 метара) дубок. Деветнаест припадника америчке војске је погинуло, а око 500 људи је повријеђено.

У војном комплексу, познатом као „Кхобар Тоуерс“, смјештено је било 2.000 припадника војног особља задуженог да чувају и одржавају аеродром краљ Абдул Азиз, у Саудијској Арабији. Војне посаде су стационирани, како би контролисали зону забране летења у јужном Ираку, проглашену након Првог Заливског рата (1990-91).

У пропагандној матрици, за овај напад је оптужен „Хезболах“ из Хиџаза иако је ухапшено 14. Арапа (Саудијаца) и само један Либанонац – све сунити.

3. У серији бомбашких напада на Наироби (Кенија) и Дар ес Салаам (Танзанија) 7. септембра 1998. напануте су америчке амбасаде. У овим терористичким акцијама било је 250. мртвих а преко 5500. рањених. Иза ове акције је стојала тек основана «Ал каида земаља Магреба», тек основана крајем рата у БиХ а језгро су јој чинили војници Одреда eл муџахедин из Алжира и Туниса, координисани са врха ове терористичке организације.

4.  Напад на Амерички разарач US Cool, организовао је командант Одреда ел Муџахедин Алжирац Абу Маали у сарадњи са главним логистичарем Изетбеговићеве Армије Р БиХ, Суданцем, Ел Фатих ел Хасанеином.

Напад на USS Cole (DDG-67)  представља терористички напад на морнарицу Сједињених Америчких Држава навођеном ракетом, 12. октобра 2000. године, док је био горивом у Јемену у Аденском луку. Седамнаест америчких морнара је погинуло, а 39 озлијеђено [1] у најсмртоноснијем нападу на САД поморска пловила од 1987. Терористичка организација Ал-Kаида је преузела одговорност за напад а врховни суд је прогласио Судан одговорним за напад, и додјелио око 13 милијуна $, суданских замрзнутих средстава, родбини убијених.

5. Два авиона срушила су ВТЦ, трећи се обрушио на Пентагон, а четврти је пао у Пенсилванији. Тог је јутра 11.09.2001. године први авион Америцан Аирлинеса ударио у сјеверну страну Свјетског трговачког центра. Само 15 минута послије други авион погодио је у јужни небодер. Тај удар забиљежиле су и ТВ камере и постало је јасно да је у току терористички напад. Пола сата послије трећи авион ударио је у зграду Пентагона, док је посљедњи скоро сат времена касније пао у ненасељено дио Пенсилваније. Након прегледа црне кутије авиона установљено је да је посљедњи авион био намијењен Бушевој резиденцији, а једино су се путници тог авиона Тодд Беамер и Јеремy Глицк супроставили отмичарима. Нажалост, безуспјешно.

Људи заробљени у Трговачком центру дословно су скакали с прозора у смрт, а само неколико минута послије популарни близанци срушили су се као кула од карата. Само 18 људи успјело се спасити прије урушавања. Погинуло је 2966. лица, а рањено преко 6000. Америка је тада кренула у рат против тероризма и потрагу за Осамом бин Ладеном кога су сматрали одговорним за ову трагедију.  

ХРОНОЛОГИЈА НАПАДА:

—  У 8.45 по мјесном времену у Њујорку Boeing 767 брзином од 785 км/с забија се у сјеверни торањ ВТЦ-а између 94. и 98. спрата.  

—  У 9.03 Boeing 767 (лет 175 United Airlines) забија се у јужни торањ брзином од 950 км/с између 78. и 84. спрата. Буша се одводи на сигурно и започиње евакуација торњева.

— Трећи удар: лет 77 American Airlines (Boeing 757) забија се у западно крило Пентагона. Сви су летови преусмјеравају се у Канаду. Евакуисана је Бијела кућа, Стате Департмент и зграда Конгреса (Капитол).

—  Лет 93 United Airlinesa Boeing 757 пада у Пенсилванији. Путници, који су чули за напад на ВТЦ, вјеројатно су онемогућили терористе, што је узроковало пад. 

—  У 10.05 руши се јужни торањ ВТЦ-а затрпавши око 350 ватрогасаца и 60 полицајаца који су спашавали људе у њему. Убрзо након тога евакуира се зграда УН-а и Њујоркшка берза.  

—  У 10.29 потпуно се руши и сјеверни торањ ВТЦ-а након чега је јужни Манхаттан обавијен густим димом. Почела је масовна евакуација.

У Терористичком нападу на САД, познатом као 9/11. (напад на ВТЦ 11.септембра) – учествовало је више држављана Босне и Херцеговине:

   1.ХАЛИД СХЕИК МУХАМЕД – Египћанин са идентификационим документима из Кувајта, учествовао у рату у БиХ – добио БиХ држављанство под именом Ел Мухамед Халеед – ПРВООПТУЖЕНИ ПРЕД ВОЈНИМ СУДОМ У ГУАНТАНАМУ.

   2.РЕМЗИ БИН АЛ СИБХ – Суданац- учествовао у рату БиХ, добио држављанство БиХ под именом Ремзи Јоусеф – другооптужени пред војним судом

   3.МУХАМЕД АТА – погинуо – кључни оперативац напада на ВТЦ 11.септембра – учествовао у рату у БиХ- добио држављанство БиХ под именом МОХАМЕД Ел САЈЕД

   4.ХАЛИД АЛЛ МИХДАР и НАВАФ АЛЛ ХАЗМИ – погинули пилоти, учествовали у рату у БиХ и посједовали БиХ држављанство.

6. Десет бомби експлодирало је ујутро, око 07:38, 11. марта 2004. на четири градске, жељезничке, путничке линије, возове који су путовали југоисточним дијеловима Мадрида. Експлозије су се догодиле током највећег јутарњег промета на три жељезничке станице. Погинуло је 192, а рањено 2050 људи.

Због напада на ШПАНСКУ Жељезничку станицу, ОСУЂЕНИ на хиљаде година затвора Јамал Зоугам  – учествовао је у рату у БиХ, под именом ЕЛ Идрисси Мухамед Јамал и добио држављанство БиХ. Поред њега осуђена је и особа ШПАНСКИ ДРЖАВЉАНИ који му је продао експлозив. Никада није истражена цјелокупна мрежа одговорна за овај напад. Постоје индиције да је у овом нападу МОЗАК ОПЕРАЦИЈЕ БИО бивши командант Одреда Ел Муџахедин у Босни и Херцеговини Абу Ел Маали (право име Абделкадир Мокхтари) који је босанско држављанство добио као Кувајтски држављанин ХАЛИД ИБН АБДУЛЛАХ, иако је несумњиво Алжирског поријекла. Промијенио име у ХАЛИД ЋАТИЋ. Врло је близак тзв”Групи из Сан Дијега” и посебном, неистраженом, односу са Француским тајним службама.

7.  Главни актер терористичког напада на Trolley Square mall, 17.02.2007. године који је, тог понедјељка, потресао олимпијски Salt Lake Cityje, био је Сулејман Таловић – један од неколико десетина хиљада грађана из БиХ који су своје уточиште нашли у овом граду и држави Утах.  Иако у полицијским извјештајима скоро да нема никаквих других података о Таловићу и мотивима злочина, свједоци су га описали као хладнокрвног убицу чији је једини циљ био да убије што више недужних људи.   

Таловић је паркирао ауто на паркингу испред робне куће и одмах се упутио са сачмарицом и торбом пуном метака према улазу у робну кућу гдје је почео насумично пуцати по људима који су се задесили на мјесту ове трагедије. У луђачкој пуцњави, прије него што га је смртоносно ранио полицајац који се ту случајно задесио са својом супругом, тешко је ранио неколико људи, а петеро их је од његове пуцњаве смртно страдало:  Jeffrey Walker (52.), Vanessa Quinn (29), брачни пар Teresa Ellis (29) и Brad Frantz (24.), те дјевојчица Kirsten Hinkley (15), која је била само три године млађа од убице – Сулејмана Таловића. Сахрањен је у БиХ.

8.  Асим Ћејвановиц, 43-годишњи држављанин БиХ, поријеклом из Брчког, у понедјељак, 1. октобра 2007. године, упутио се у улицу Pflugasse број 9, у Амбасаду САД-а у Бечу, носећи два килограма експлозива у руксаку. Ухапшен је и осуђен на 15. мјесеци затвора.Возила америчке амбасаде тог дана нису покретана уобичајено – кључем, већ су на посебним носачима транспортована на сигурно мјесто гдје су мотори додатно прегледани. Откривен је убрзо и садржај баченог руксака, у њему су се налазиле експлозивне направе сличне ручним гранатама, доста материјала за израду експлозивних направа “типичних за простор бивше Југославије”, ексери који су могли да послуже као гелери високо разарајућег ефекта, те књига „Намаз у исламу“, чији је издавач Mesdžid Tewhid у Бечу, на чијем је челу неформални лидер вехабијског покрета у Аустрији Мухамед Порча. Извршене су провјере: Чејвановић је у Аустрију дошао одмах на почетку рата у БиХ, а у граду Туллн у близини Беча живи са супругом и дјететом. Ухапшен је и осуђен на 15. мјесеци затвора.

Иако се сумњало у психичко растројство и ПТСП синдром код Ћејвановића, аустријско правосуђе је у овом предмету анализирал историјат сличних појава и апострофирало случај, у коме је Сеад Јакупи, албанац са Косова, који је у Америку дошао из БиХ, покушао непосредно послије рушења ВТЦ , у фебруару 2002. бензином да запали једну од њујоршких синагога. Затим и информације о хапшењима у Сарајеву 2005. и осуђеној терористичкој групи коју су предводили Мирсад Бекташевић, звани Максимус, и Абдулкадир Цесур, турски држављанин. Они су у БиХ дошли из Шведске, а осуђени су због припремања напада на америчку и британску амбасаду у Сарајеву.

9.  Специјална антитерористичка јединица ФБИ-а у Њјујорку је ухапсила два мушкарца, од којих је један 25-годишњи бх.имигрант Адис Медуњанин, због повезаности са Најибуллахом Зазијем који је оптужен због сумње да је желио користити оружје за масовно уништење на тлу САД-а. Други ухапшени је Зареин Ахмедзаy.

Власти су Медуњанину одузеле пасош, а он је већ претходно био испитиван у вези са случајем против Абдулаха Зазија. Зази је изјавио да није крив у случају који је против њега покренут, а у којем је осумњичен за планирање употребе експлозива у Њјујорку 11. септембра 2009. године. Медуњанин је у САД стигао 1994. године, из Босне и Хереговине а држављанство САД-а стекао је 2002. године. Његов дом у Queens-у је претраживан у септембру 2009. године када је отворен случај Зази.

Порота савезног суда прогласила је 25. маја 2015 године Медуњанина кривим за покушај активирања бомби у систему подземне жељезнице у Њјујорку 2009. године у име Ал-Каиде, и осудила га на доживотни затвор. Проглашен је кривим према девет тачака за тероризам, укључујући планирање убистава америчких војника у Афганистану и удруживање са Ал-Каидом. О томе је на посебној видео конференцији, говорио, пуних 45. минута, тадашњи, Директор НСА, генерал Keith Aleksander образлажући везе Медуњанина и Абдулаха Зазија, са Навафом Ал Хазмијем, пилотом који је у терористичком нападу на WТЦ једанаестог септембра, обрушио се на Пентагон. На упоредној презентацији у SECTION 215 – генерал Александер говори о везама Ал Каиде на релацији Калифорнија –Колорадо и везама Медуњанина и Зазија са њима.

10. Лондонски метро је нападнут уз помоћ, препоруку и директан вјерски налог Абу-Хамза ал-Масри, имама из лондонске џамије Финсбури Парк, који је постао познат по пропагирању расне нетрпељивости и служио је седмогодишњу казну затвора у Великој Британији када је испоручен у САД, као помагач терориста са глобалним посљедицама. Тражен је у САД на основу 11. оптужница, повезаних са тврдњама да је 1998. године у Јемену држао 16 таоца, пропагирао насилни џихад у Авганистану 2001. године и организовао оснивање кампа за обуку терориста у савезној америчкој држави Орегон. У Енглеској је третиран као помагач обавјештајне службе МИ-6.

Бабар Ахмед је осам година притворен у Великој Британији без суђења и одбијен му је захтјев за условно пуштање уз кауцију, због захтјева САД за његово изручење. Он има најдужи стаж међу онима који су затворени прије претходног суђења. У интервјуу за Би-Би-Си, у марту 2016.године, Ахмед је признао да је учествовао у борбама у БиХ, али да сматра да је тероризам погрешан.

Његова породица и присталице су у, тада објављеном саопштењу, навели да ће се борити против пресуде Европског суда о изручењу САД-у. Абу Хамза ал-Масри и БАБАР АХМЕД учествовли су у рату у БиХ, чије држављанство имају. Обучавали су муџахединске јединице у основној школи у Јабланици код Тешња, гдје је био први озбиљнији муџахедински камп, који никада није детаљно анализиран. Абу Хамза је једном приликом док је показивао како се рукује минско-експлозивним средствима изгубио руку и оштетио око. Убрзо послије тога ставио је куку умјесто руке, па су га прозвали капетан Кука или једнооки Абу Хамза. Испоручени су у САД у октобру 2013.

Њихов сарадник Халеед Масоуд, који је учествовао у рату у БиХ као муџахедин, је 22. марта 2017. извршио одмазду и убио 3. лица у Лондону ранивши преко 20. људи. Као и у случају напада на редакцију сатиричног часописа Шарли Ебдо, у Паризу (када је убијено 12. чланова редакције а рањена три члана и два полицајца) аутоматска пушка и сачмарица, кориштене у нападу, непобитно су дошла из БиХ.        

И у терористичком нападу у Паризу 13. и 14. новембра 2015.године, када је страдало преко 129. лица а повријеђено 352. – аутоматско оружије, кориштено у овом терористичком нападу, је било са западног Балкана, (како тврде француски државни извори) тачније из БиХ, а муниција кориштена у нападу имала ознаку фабрике из Коњица. Од осам учесника терористичког напада седам их је или погинуло у обрачуну са полицијом или извшило самоубиство. И у овом нападу учествовала су браћа – Салах и Ибрахим Абдеслам те бомбаш самоубица Омар Исмаил Мостефаи и Билал Хадфи.                                

У терористичком нападу у Бриселу, иницијалне каписле и детонатори су били из Горажда.

Члан Експертског Тима Југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала. Дипломирани политиколог и Специјалиста из сљедећих области: "Примјена специјалних мјера и техника противтероризма" и "Политичко насиље и држава". Аутор је више дјела из области Безбједности, Друштвених односа и Политикологије религије, и то: Студије - "Од радикалне Исламске свијести до кризе идентитета", "Мошевац - што је било - било је", "Анатомија једне политике", "Ера тероризма у БиХ", "Босна - Земља Страха и Мржње", "Тероризам у Аустрији", "Хрватска криминална хоботница" и "Слуге транзиције и комунизма". Објављивао је анлизе, коментаре, и студије на Руском, Арапском, Њемачком и Енглеском језику. Био главни актер познате политичке ,"Афере Мошевац" од 1984.-1989. године. Од 1989. до 1992. године као новинар-уредник у београдским дневним новинама "Политика Експрес", објављивао фељтоне из сфере политичких односа, са нагласком на кризу идеологије и политичког система социјалистичког самоуправљања Написао је стотине есеја, коментара и анализа о унутрашњој и вањској безбједности. Члан је Редакције Научног магазина "ПОЛИТЕИА". Факултета политичких наука у Бањалуци, Уредник издања из области друштвених односа и безбједности за издавачку кућу Филип Вишњић из Београда. Био Секретар и Предсједник Скупштине општине Маглај и обављао посланичке дужности у Скупштини Зе-До кантона у Парламенту Федерације БиХ. Уу септембру 1987. године, организовао први и једини митинг у Босни и Херцеговини, подршке угроженим Србима са Косова. Од децембра 2000. до јануара 2001. као Предсједник Скупштине општине Маглај, из (насилно заузетог у септембру 1995.) великог српског села на Озрену, Бочиња иселио 1500 муџахедина и у току те 2001. године вратио више од 1000 становника српске националности у властите куће у Бочињи.