КАКО ЈЕ БОСАНСКА МРЕЖА И ТЕРОРИСАЛА БОСНУ, ЕВРОПУ И АМЕРИКУ. Део 1.  У Босни и Херцеговини многи терористички напади су прећутани или некажњени

287
слика: https://topportal.info/dzihadisti-povratnici-planiraju-kampove-u-bih-i-albaniji/

У БиХ, као први терористички напад означен је, онај изведен ауто-бомбом, у Мостару, па је убијен новинар Радио Завидовића Јадранко Божиновић, затим је постављена ауто-бомба и убила Директора фирме “Зико” Завидовићи Хусејна Хотића, неколико дана послије у Завидовићима је убијен и полицајац Горан Келер, носилац полицијске значке па су Средњој Босни убијани повратници Хрвати (њих дванаест), па је убијен полицајац Анто Вељан – па је убијен Јозо Леотар, па је Муамер Топаловић убио четири припадника породице Анђелић у Коњицу, па је у ФИС-у Витез убијен припадник осигурања (“заштитар”) – па је нападнута полицијска станица Бугојно и убијен полицајац а једна полицајка тешко рањена, НА КРАЈУ ЈЕ НАПАДНУТА АМЕРИЧКА АМБАСАДА У САРАЈЕВУ од стране Мевлида Јашаревића…

ГЕНЕЗА ТЕРОРИСТИЧКИХ АКЦИЈА У БиХ је дуга и смртоносна – НА КРАЈУ СУ СЕ ОСЈЕТИЛИ ТОЛИКО ЈАКИМ ДА СУ НАПАЛИ Америчку Амбасаду –  и још нешто: прије пет година АСИМ ЋЕЈВАНОВИЋ са руксаком пуним експлозива ушао је у Америчку Амбасаду у Бечу – и заробљен је. Свен Алкалај је обавјестио јавност да је ријеч о “ХРВАТУ” а онда су “открили” да је терориста болестан човјек и да има ПТСП. Додуше молитве је обављао у “Месџиду Теwхид” у Дванаестом округу Беча којим руководи Хафиз Мухамед Порча а поред експлозива у руксаку је била и књига “Намази у Исламу” коју је ИЗДАО ОВАЈ МЕСЏИД а рецензију му урадио лично Порча. НИ ЗА ЈЕДНОГ СТРУЧЊАКА НАПАД НА АМЕРИЧКУ АМБАСАДУ НИЈЕ БИО ИЗНЕНАЂЕЊЕ.

Не треба заборавити ни суђења и осуде Харису Чаушевићу (напад на полицијску управу Бугојно), Ријаду Рустемпашићу, Кешки и другим, Осуда Суаду Ђидићу за терористички напад који се догодио у пословно-продајном центру ФИС у Витезу, када је од експлозије постављене експлозивне направе смртно страдао заштитар ФИС-а Звонко Барбић, а Јосип Шарић тешко озлијеђен. Више радника је задобило лакше озљеде. Занимљиво је рећи да је Суд БиХ првостепеном пресудом осудио Суада Ђидића на девет година затвора због тога што је направио експлозивну направу која је експлодирала 9. листопада 2008. године у пословно-продајном центру ФИС. Амир Ибрахими за исто казнено дјело осуђен је на двије године затвора након што је пристао на нагодбу с тужитељством и признања да је он непознату особу упутио Суаду Ђидићу да за њега направи експлозивну направу. Тужитељство је у односу на Ибрахимија одустало од оптужбе за тероризам.

– Убиство Славка Јовановића (старца који се вратио својој кући у насељу Јовићи код Маглају,

– Убиства Радослава и Рајка Јовичића у Завидовићима,

– бомбашки напади у Завидовићима, убиства: Рефика Вишића (припадника Војне полиције), Бориса Тешановића (власника кафића), Горана Келера (добитника ордена „Златни љиљан“), Јадранка Божановића (новинара-уредника на локалном радију), Абида Хотића (Директора фабрике „ЗИКО“), Ибришима Мухаремовића, Жељка Дејановића, напад и повређивање Енеса Салетовића… итд.

– убиство замјеника министра унутрашњих послова Ф БиХ, Јозе Леутара,

– убиство полицајца Анте Ваљана,

– нестанак Мирка Јозића (1997. год. из Новога Травника),

– подметање експлозива при Папином посјету Сарајеву,

– бацање експлозивне направе на управну зграду Шума Херцег-Босне,

-пуцање из ватренога оружја на зграду УН-а након протеста због изручења «Алжирске групе»

-планирање терористичког напада на војну базу СФОР-а «Еагле» код Тузле,

-планирање терористичког напада на војни логор «Цоннор» код Сребреника,

– Убиство четверочлане хрватске породице код Коњица, на Божић, од стране Муамера Топаловића процесуирано судски као „тешко вишеструко убиство“,

У периоду од 1997. до 2017. године, вођено је тек 12 предмета за кривично дјело тероризам. Неки од тих предмета, завршени су ослобађајућим пресудама.

Мостар, април 1997.

Први терористички напад у послијератној БиХ је експлозија аутомобила бомбе у Сплитској улици у Мостару. Једна особа погинула, више повријеђено, оштећено више од 150 станова и 120 аутомобила. Правосуђе је установило: све је осмислио и извео Ахмед Зухаир Хандала. Добио је казну затвора десет година. Службено је у бјекству. Његови саучесници Али Ахмед Али Хамад и Небил Али Хил, звани Абу Јемен, осам, односно пет година затвора. У дуготрајном судском поступку, пред судом у БиХ, осуђен је и АБДУЛАХИМ МАКТОУФ, држављанин БиХ, војник Одреда Ел Муџахедин – Ирачког поријекла. Након много контроверзи које су пратиле овај случај, од самог хапшења, подизања прве оптужнице, изрицања пресуде, жалбе, те потврђивања пресуде, случај Мактоуф је окончан пред Судом БиХ. Прво суђење за злочине које су муџахедини починили у БиХ и за тероризам крунисано је казном од пет година.

Коњиц, 24. децембар 2002. године.

Стравичан покољ догодио се у селу Костајници код Коњица, 2002. године, када је Муамер Топаловић на Бадње вече упао у кућу обитељи Анђелић и убио оца, мајку и кћерку, а сина тешко ранио. Топаловић је током судског процеса признао да је убојство починио из вјерског фанатизма, за што је осуђен на 35 година затвора.

Хаџићи 30. март 2003. године.

Терористички акт без жртава, звршен је бомбашким нападом на фабрику „Цоца Цоле“ у Хаџићима, 30. марта 2003. године. Нападачи су оставили поруку „За Сједињене Америчке Државе од Исламског џихада“

 Сарајевски терористи, новембар 2005. Циљ никад откривен, бомба у играчки?!

За тероризам су криви и 2007. године осуђени Мирсад Бекташевић на осам година и четири мјесеца, Абдулкадир Цесур на шест и по и Бајро Икановић на четири године затвора. Бекташевић, кодног имена Максимус, шведски је држављанин, Абдулкадир Цесур Турчин из Данске. У БиХ су допутовали 2005. године с намјером да овдје или некој другој европској земљи изврше терористички чин. Током истраге пронађено је и заплијењено 20 килограма експлозива, самоубилачки појасеви, екстремистички документи, опорука, видеозаписи, дјечија играчка са сатом. У истрагу је био укључен и ФБИ.

Витез, 9. октобар 2008. године.

Напад у пословно-продајном центру “Фис” у Витезу, када је у експлозији погинуо радник осигурања Звонко Барбић, Јосип Шарић је тешко повријеђен, док је више радника задобило лакше тјелесне повреде. Суд БиХ је првостепеном преудом осудио Суада Ђидића на девет година затвора због тога што је направио експлозивну направу која је експлодирала 9. октобра 2008. године у пословно-продајном центру “Фис”.

Амир Ибрахими је за исто кривично дјело осуђен на двије године затвора, након што је пристао на нагодбу са тужитељством и признања да је непознату особу упутио Суаду Ђидићу да за њега направи експлозивну направу. Тужитељство је одустало од оптужбе за тероризам. На пресуду Суда жалили су се и тужиоци и одвјетници осуђених.

Пресуда је потврђена након што је Апелационо вијеће суда БиХ одбило жалбе Тужилаштва БиХ и браниоца оптуженог на првостепену пресуду. Према наводима у пресуди Ђидић је између 1. и 9. октобра 2008. године у Витезу, по ранијем договору са њему познатим особама, сачинио експлозивну направу велике разорне моћи.

Бугојно, 27. јуни 2010.

У терористичком нападу на Полицијску станицу у Бугојну погинуо је полицајац Тарик Љубушкић а шест особа је повријеђено. Кривицу је признао Аднан Харачић. Осуђен је на 14 година затвора и свједочио против саучесника Хариса Чаушевића званог «ОКС».

Зеница, 11. април 2011.

Након завршетка, пете сједнице Скупштине ЗДК, 11. априла, око 13:20 сати када су се посланици разишли и кретали према својим возилима, жепачки посланик Иво Тадић Ива са послаником Пером Мамићем сјео у ауто и одмах након што је дао контакт активирала се експлозивна направа. Од силине експлозије, на аутомобилу марке Пасат, регистарских таблица А18-Ј-420,  пукла је задња десна гума, разбијене су пластичне заштитне капе на задњим точковима, отворио се задњи пртљажник аутомобила и испод аутомобила се види дио који је одломљен. У тренутку експлозије у аутомобилу су били Тадић и Мамић, а на сви срећу ниједан од њих двојице није повријеђен. Усљед експлозије на паркингу се око аутомобила дигла велика прашина и осјетио мирис изгорене гуме, као и бјеличасти дим, што се све брзо разишло због вјетровитог времена у граду.         

Суд БиХ осудио је Зијада Дервишевића на осам, Амела Сефера на седам и Сашу Бонића на шест година затвора, због терористичког напада. Мета је био посланик ХДЗ-а БиХ у Скупштини Зеничко-добојског кантона Перо Мамић. Експлозивна направа је активирана априла прошле године испод аутомобила у којем су били Мамић и Иво Тадић, посланик у Скупштини Зеничко-добојског кантона. Повријеђених није било.

Сарајево 28. октобар 2011.

Припадник вехабијског покрета Мевлуд Јашаревић (23) из Новог Пазара, 28.20.2011.  наоружан калашњиковим, напао је Амбасаду Сједињених Америчких Држава у Сарајеву. Пуцајући око себе, Јашаревић је ранио једног полицајца-  Без икакве сумње током напада имао је једног или више помагача из Горње Маоче, који су га у аутомобилу, довезли у Сарајево на извршење терористичког напада.

Евидентиран као исламиста од раније, Мевлид Јашаревић, је још у Новом Пазару 30. новембра 2010., приведен, јер је заједно са Фатмиром Муратовићем, полицији био сумњив током посјете страних амбасадора овом граду.

Рођен је у децембру 1988. годне, а 2005. године осуђен је у Бечу на три године затвора због разбојништва, када је узео 100.000 евра. Послије одлежане казне протјеран је из Аустрије и једно вријеме боравио у Горњој Маочи, мјесту познатом као окупљалишту вехабија, а у Нови Пазар се вратио ‘да шири Ислам’.

Наставља се…

Члан Експертског Тима Југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала. Дипломирани политиколог и Специјалиста из сљедећих области: "Примјена специјалних мјера и техника противтероризма" и "Политичко насиље и држава". Аутор је више дјела из области Безбједности, Друштвених односа и Политикологије религије, и то: Студије - "Од радикалне Исламске свијести до кризе идентитета", "Мошевац - што је било - било је", "Анатомија једне политике", "Ера тероризма у БиХ", "Босна - Земља Страха и Мржње", "Тероризам у Аустрији", "Хрватска криминална хоботница" и "Слуге транзиције и комунизма". Објављивао је анлизе, коментаре, и студије на Руском, Арапском, Њемачком и Енглеском језику. Био главни актер познате политичке ,"Афере Мошевац" од 1984.-1989. године. Од 1989. до 1992. године као новинар-уредник у београдским дневним новинама "Политика Експрес", објављивао фељтоне из сфере политичких односа, са нагласком на кризу идеологије и политичког система социјалистичког самоуправљања Написао је стотине есеја, коментара и анализа о унутрашњој и вањској безбједности. Члан је Редакције Научног магазина "ПОЛИТЕИА". Факултета политичких наука у Бањалуци, Уредник издања из области друштвених односа и безбједности за издавачку кућу Филип Вишњић из Београда. Био Секретар и Предсједник Скупштине општине Маглај и обављао посланичке дужности у Скупштини Зе-До кантона у Парламенту Федерације БиХ. Уу септембру 1987. године, организовао први и једини митинг у Босни и Херцеговини, подршке угроженим Србима са Косова. Од децембра 2000. до јануара 2001. као Предсједник Скупштине општине Маглај, из (насилно заузетог у септембру 1995.) великог српског села на Озрену, Бочиња иселио 1500 муџахедина и у току те 2001. године вратио више од 1000 становника српске националности у властите куће у Бочињи.