Којотовање

572
слика: https://www.tportal.hr/

Срби, као и сви становници Балкана поштују вука, вештог четвороножног ловца који успева да одоли упорном прогону двоножних ловаца и опстане, иако су двоножни ловци користили сва модерна средства затирања, прогонећи га увек колективно!

Међутим, вук је ипак претекао, једнако слободан и непокорен, увек свој на своме!

Биће да је управо зато ВУК једно од најстаријих српских имена, јер су срећни родитељи желели да чедо њихово са тим именом, има и особине тога бесмртника.

За разлику од Срба, Американци имају свога којота, ругло које они називају вуком, иако ни некадашњи домороци, ни потомци силом доведених криминалаца из Британије, нису по њему називали своју децу јер се не могу дивити непостојећој снази, ни вештини ловачкој, тога америчког вука!

Али, већ скоро три деценије суочавају се Срби са појавом којотовања, тачније са упорним покушајем групе NVО да промене свест непокорних Срба!

Плаћени из бројних фондова наводно „демократских“ агенција које су се видљиво специјализовале за особине којота, да чопоративно нападају слабијег, притом чинећи да се жртва утера у замку (из које не може да побегне), али и да се најпре добро измори штафетним насртајима, од којих се мање више успешно брани!

Овакво којотовање, понајбоље се види у последњој пакости одлазеће ЕU модераторке наводног „дијалога“ између  представника власти у Београду и представника шиптарске самопроглашене „државе Косово“, доказано  бивших терориста са признањем легитимитета од стране ЕU и NАТО, уз изузетак часне петорке која није признала ту „косовску државу“ себе  ради, а не ради љубави наспрам Срба!

Можда је српски министар- певач и грешио, што меру за српско јелече тети модераторки није узимао, да га се радо сећа кад она више не буде на дружењима, али чињена ствар конца нема кажу Срби, а решење за „косовски чвор“ у рукама је „храбрих“ упорно тврде београдске NVО, потом потврде и разни набеђени „експерти“ (увек са понеког западног универзитета, и увек са дужим стажом нескривеног дружења са обавештајним агенцијама своје земље, или неком здруженом еуропском, са трагом америчке пасте на зубима).

После њих, у београдским успешно „демократизованим“ медијима (читај, страно власништво!) долазе домаћи „експерти“, већ добро начети корозијом неколико промењених постпетооктобарских режима, за које су безуспешно тумачили „светлу будућност  Србима“ само да се икако нађе жељени мачоносац, да напокон пресече тај „косовски чвор“!

Стварност напротив видно показује, да је решење у наступу српске дипломатије, која упорно, тихо и аргументовано, тумачи насиље над суверенитетом своје државе и злонамерну удружену злочиначку отимачину дела своје земље, те тај аргумент навешћује будуће решење косовског чвора и без мача у руци „храброг“, јер је међународно право у оквиру ОUN  најјачи мач у руци мудрог, али одлучног и надасве упорног!

Јер повлачење насилног признања лажне творевине од стране само још три државе, дели Србију од реалности, да у ОUN има једнак број оних који поштују међународно право, и не признају терористичке творевине америчке „дубоке државе“ из деведесетих година прошлог века!

Отуд и онакав изненадни ултимативни захтев земаља Квинте, да Србија сместа престане да води „штетну кампању“ за повлачење признања самопроглашене творевине на својој територији! 

Отуд овако изражено групно којотовање, и страних и домаћих „експерата косовске посебности“, али и све радосније казивање министра-певача, који ипак наступа у здруженом хору поклоника међународног права, а не као убоги солиста!