Помен-табла генерал-мајору Младену Братићу упркос ЕУ-НАТО-хрватској митоманији

103
слика: https://www.hrvatski-fokus.hr

У време када се београдски колаборанти плаше и самог помињања употребе ЈНА за њену законску обавезу очувања интегритета и суверености тадашње државе Југославије, у спомен соби садашње команде Новосадске бригаде, откривена је помен-табла генерал-мајору Младену Братићу, некадашњем команданту Новосадског корпуса, погинулом у новембру 1991.године, и то на линији фронта!

Генерал Братић часно је вршио своју дужност, у времену када су многи високи официри ЈНА одлазили у редове терориста у хрватским паравојним и полицијским формацијама ZNG, јер је тада Хрватска била само једна република у федеративној држави, чланици ОUN,међународно признатој, коју су ЕU, Ватикан и NАТО јавно разарали, користећи паравојне терористичке формације у којима су поред Хрвата, муслимана и Шиптара, учестовали и чланови бројних европских неонацистичких удружења, припадници француске Легије странаца и разних америчких удружења „паса рата“!  

Блокада касарне ЈНА у граду Вуковару, била је повод да напокон тадашње председништво Југославије донесе одлуку о употреби јединица ЈНА за деблокаду војних објеката у градовима Хрватске!

Данас се злонамерно превиђа и упорно потискује у заборав, срамна улога представника ЕЕZ у том оружаном сукобу. Ти су покварењаци обучени у бело (тобож неутрални!), посредовали у предаји гарнизона ЈНА у Бјеловару, као формације у саставу Вараждинског корпуса ЈНА (тада најсавременије наоружаног, са највећим бројем тенкова!), чије је наоружање одмах једним делом упућено формацијама терориста у Вуковару, са намером да се загосподари и том касарном у којој су биле тенковске јединице!

Иако чланови NVО „Građanska Vojvodina“ упорно лажу како је тај генерал Братић наредио „напад“ на Вуковар, малтене почео „великосрпску агресију“ нападом легалне оружане силе на хрватске терористичке формације, које су поред блокаде касарне неометано убијале српске стоновнике у Вуковару као пољске зечеве, док је та наводно антифашистичка ЕU упорно брујала о „српској тиранији“ над младом демократијом (наравно хрватском!).

Иако је само обележје смештено у спомен соби, дакле у затвореном простору и недоступно за неко масовно окупљање, ипак су одмах реаговали из хрватског МИП, упућивањем ноте српској амбасадорки у Загребу, тобож запрепаштени том наводном „провокативном акцијом“!

Евидентно је видљива намера садашње хрватске власти, да Вуковар икако претвори у некакав „хрватски Аламо“, митоманизацијом некакве одсудне хрватске одбране од „великосрпске агресије“, које није никад било!

Јединице тадашњег Новосадског корпуса ЈНА, сукобиле су се са неофашистички опредељеном, добро наоружаном здруженом формацијом терориста, који су притом држали бројне становнике Вуковара као таоце, које немилосрдно приказују као цивилне жртве „великосрпске агресије“!

Кампања ширења лажи о Вуковару, коју су тада у Загребу осмишљавали стручњаци за пропаганду хрватског врховника Туђмана, али и специјални извештачи BBC, VOA, DW, ROJTERS, CNN, GARDIJAN, ZDF, као тобоже искусни „независни и објективни ратни репортери“, који су пратили кампању злочиначког NАТО у „Пустињској олуји“!

Матрица створена те далеке 1991.године, о наводној „великосрпској агресији и злочиначкој улози ЈНА“ не сме да се сруши, јер то последично вуче низ нерешених питања, од планског учешћа у етничком чишћењу Срба са простора јужних делова РСК у VRA „OLUJA“, па етничког чишћења Срба из дванајст западнокрајинских општина Р Српске, до видљивог гажења Ердутског споразума као анекса Дејтонском споразуму, на који се сви данас позивају!

Зато је једна скромна свечаност војнику, који је само вршио своју дужност, и то поштујући сва међународна правила употребе војске у оружаном сукобу, и то са терористима које не штити међународно ратно право (да се зна!) и изазвала тако хистеричну хрватску реакцију!

Војнику, који није само седео над картама у штабу, већ је лично отишао међу своје борце, да тумачи сложеност њихове улоге у крвавом распаду заједничке државе, која притом ничим није ограничавала Хрвате, али јесте бранила јачање неофашизма и величање усташтва као некакве антикомунистичке идеологије, како то данас отворено тумаче хрватски повиестничари и нарочито католички првосвештеници, који се утркују у држању говора при откривању разних споменичких обележја доказаним хрватским ратним злочинцима из времена NDH!