Хрватска, наводно демократска, антифашистичка чланица ЕU, миљеница NАТО савеза, налази се опет у видљивој предизборној, јер се ускоро бира између плавушице и протукандидата!
У претходном је мандату плавушица била добра послушна NАТО девојчица, иако је понекад егзалтирано искакала из оквира етаблираног понашања (на светском фудбалском првенству) што ипак не квари општи утисак, а одлука о повећању издвајања за одбрану, да се нашим дечкима тамо на „првој црти бојишнице супростављеним тим злим Русима“ (случајно у Русији!) могу купити дуге гаће, да се не мрзну као дедови у том Стаљинграду оне далеке сијечањске (јануарске) зиме 1943. године, баш обећава за други мандат!
Оно додуше, у хрватским предизборним активностима није више ништа необично да се дивља на стадионима, свечаним концертима, пригодним годишњицама, све уз драги „старохрватски“ поздрав ZDS (Za dom spremni!) који је стекао право употребе иако га закон тобож брани, али део хадезеоваца ипак су некадашњи кроатокомунисти и знају ону чувену изреку друга бравара — „па нећемо се увек држати закона ко пијан плота“!
Ето, управо зато и мало потегну они што вичу тај старохрватски поздрав, таман да забораве на закон, додуше по европским стандардима, али и у тој ЕU пију и те како, чак пијани падају и са говорницe!
Биће да је зато мили MARKO PERKOVIĆ-ТOMPSON и одлучио да свој пригодни концерт у поводу „Dana dubrovačkih branitelja” уприличи баш на Страдуну, тој оази туристичко-културних догађања током топлог лета, да се о њима прича уз кафицу, током дуге досадне зиме!
Само, тај Дубровник је још увек недовољно похрваћен, још су видљиви трагови утицаја Венеције, па аустроугарска архитектура, а тек српско-византијски талог, почевши од говора и изјашњавања о српском језику, па оно изражено југословенско домољубље (читај патриотизам!), јер су имали чак целу бригаду припадника ЈВуО током антифашистичког рата 41.- 45.године!
Чак су неки од тих четника и претекли, и као емигранти живели у Америци, а били писмени и описали догађања током страшних ратних година као онај чувени аутобус из Зафрановићевог филма, те се данас никако не може тврдити да је то само била „великосрпска“ пропаганда!
Биће да се зато организатори домољубних приказања уживо и сетише да је Страдун баш оно право место за узвикивање старохрватског поздрава, а не место за кафицу и разговор о регионалној култури, јер култура може и да квари народ (по речима драгог чика Гебелса!), а то се јелте, једном старом европском народу не сме догађати!
Употреба тог поклича који је управо и смишљен као бојни позив а не никакав уобичајени поздрав, постала је својеврсан мото за хрватску хомогенизацију, јер „варвари су још увек пред зидинама нашег града“ а ми морамо бити будни, зар не!
Зато то антифашистичка ЕU баш добро и разуме, и не жури са својом осудом, иако се некима чак привиђа и да је то био службени поздрав из времена злочиначке NDH (који се налазио на свим службеним актима)!
Биће ипак да су неки неодговорни мангупи само прерано вежбали, за неко будуће време које је сада наступило, па зато тако лако и осваја домољубна срца и младих и старих, зар не!
Не чуди стога да се светски познатом дубровачком улицом громогласно орио тај поклич из грла хиљада окупљених присташа, док се над њима вијорила огромна застава HOS (HRVATSKI OBRAMBENI STOŽER), на којој се видљиво истиче тај усташки поздрав!
Циници би јасно казали – сваком своје –, док београдски „фактор мира и стабилности у региону“ упорно казује да не треба да нас занимају територије већ светла, заједничка будућност, као некад давно и његов имењак, ком су ипак и на том Страдуну тепали – ујединитељ!
