Мајор-бесмртник у шопинг молу “Београд на води”

625
слика: https://twitter.com/meettheserbs/status/784338695168012290

Након што су чак из опсаде Париза возом директно довукли батерију тешких топова званих „дебела берта“ (тада највећи калибар топа на свету) до Земуна, октобра 1915.године отпочели су Немци да разарају положаје српских бранилаца, најпре гађајући бродске топове смештене на топчидерском брду и Калимегдану, који су дејствовали по аустроугарским мониторима.         

Упркос наређењу да напусте свој топ на Калимегдану, руска морнаричка посада је дејствовала све док их директан погодак није разнео.

Српски браниоци су своје ровове ископали уз саму дорћолску обалу Дунава, чекајући у води да стигне први десантни талас, знајући да ће тако непријатељска артиљерија бити спречена да их  гађа, јер би убијала и своје.

Немачки генерал Макензен који је командовао агресијом на Србију, не случајно изабрао је управо 96. пешадијску дивизију КуК војске за први десантни талас, јер су је већински чинили Хрвати жељни да се докажу након оних претходних бежанија у девесточетрнајстој.

Играјући се некаквих витезова, агресори су упутили  парламентара са понудом за предају, јер рекоше браниоцима да немају никакве шансе. Командант одбране Београда, генерал Михајло Живковић саслушао је парланемтаров проглас и одбрусио кратко српски – марш у п…. материну! Први нападни талас је збрисан још на понтонима при искрцавању, али су уследили други, док одлучни браниоци нису имали попуне за своје редове, који су се из сата у сат топили.

Мајор Драгутин Гавриловић, командант батаљона у X кадровском пуку, пред неколико десетина преосталих жандара, младих четника и кадроваца из Рашке (прва генерација позвана под барјак након ослобођења у балканском рату) на дорћолском кеју одржао је чувени говор који се изучава на војним академијама, и уместо повлачења наредио јуриш на непријатеља!

Запрепаштени немачки командант, након заузећа Београда наредио je да се у Карађорђевом парку сахране остаци српских бранилаца, подигавши и скроман споменик на ком је написано на немачком и српском – овде леже српски хероји – , ценећи њихову свесну жртву!

Војвода Живојин Мишић обавештен у новембру 1918.године да је српска војска заробила Макензена и његов штаб, са све племенитим коњима, ценећи ту његову пажњу и уважавање српских бранилаца,  наредио је да се српски официри односе са дужном пажњом наспрам тог заробљеника.

Када је савезнички командант на Солунском фронту наредио да се Макензен спроведе у Солун, како би се он похвалио пред колегама у Паризу, војвода Мишић је наредио да се пронађе удобан вагон за Макензена и чланове штаба, те да се композицији прикаче и теретни вагони за транспорт пртљага, коња, сена и зоби, јер је то путовање трајало неколико дана, пошто су ти исти Немци пре две недеље темељито разарали железничке пруге да отежају транспорт муниције за српску победничку војску, чији су мунициони депои били чак иза линија Солунског фронта!

Иако су после  Версајске мировне конференције немачки војни историчари истицали тај гест војводе Мишића као пример уважавања заробљеног противника, који је и сам показао војничко поштовање својих противника, ипак су Немци без и мало двоумљења у септембру 1941.године стрељали његовог сина, мајора ЈВуО Александра Мишића, након што их је свесно заварао да је он пуковник Драгољуг Михаиловић, кога су желели ухватити живог како би сломили српски отпор у окупираној Отаџбини! 

Биста бесмртног мајора Гавриловића, данас је  у делу дорћолског насеља „Београд на води“, које стреми небу, те за тог бесмртника баш и нема много простора да на миру казује о времену када је одбрана Отаџбине била она црвена линија која дели војника од шкарта, како је то лепо речено у пригодној ратној ругалици коју је српски народ испевао одмах по проглашењу мобилизације, на коју су се браниоци  по трећи пут одазвали када је Двојна монархија одлучила да спроведе своју казнему експедицију коју је дуго спремала, о чему сведочи и онај детаљ да су агресори собом у Србију донели готових хиљадудвеста типских вешала, јер  су смртну казну обавезно извршавали само вешањем!

Додуше, данас се упорно потура прича како је та Аустроугарска била „пример правне државе“, а она је јелте претеча данашње еуропске „породице срећних народа“, која некако црвоточно таљига у време короне, док су практични Енглези већ напустили тај брод, а они су ипак искусни морепловци, зар не?

_______________________________________________________

Шопинг  мол – новоусвојени израз који на српском означава  трговински центар