АПР сачекуша: Око пола милиона грађана Србије на удару режимског харача!?

228

„Страшно ми је на на који начин се ово спроводи. Као нека сачекуша иза угла, само добијеш термин суђења, а они сами не знају да објасне о чему је реч“.

Порески обвезник- жртва најновијег режимског харача

УВОД

Писац ових редова је у (пара)медијским круговима познат као „Орвелијански преводилац“, иако текст који је пред вама не припада класичном жанру „Орвелијанских превода“, његова водећа идеја јесте модерни Орвелијански карактер нашег србског (пост-петооктобарског) друштва, које је након геноцидног НАТО рата 1999, постало жртва евроатлантске „меке окупације“, коју су персонификовали сви пратећи бескичмени и вазални режими, укључујући и овај последњи (и највише атроцијски) – којима је био (и остао) главни задатак, да територијално и уставно раскомадају Србију, распродају њене националне ресурсе и остатке (некад моћне и независне) привреде, у бесцење; национално и културно кастрирају Србски народ, униште класичну породицу и све пратеће традиционалне вредности, а обичног србског грађанина понизе духовно и економски обесправе и обезвреде у сваком погледу…

РЕЖИМСКА РАЗБОЈНИЧКА САЧЕКУША

Дакле, у духу таквог Орвелијанског карактера „наше“државе, сад замислите ситуацију да „неко одозго“ рецимо одлучи да напрасно промени важећи „саобраћајни закон“и да уведе новотарију (са прикривеним циљем остваривања материјалне користи), да пред истек регистрације вашег возила, морате да одете у МУП или Осигуравајући завод, и да им поднесете извештај који садржи НИШТА, односно да сваке године писмено признате да нисте учествовали ни у једном судару –а уколико то не урадите следи вам дебела новчана казна, можда чак и затвор!?

Наравно да бисте и творца и спроводиоца таквог Орвелијанског закона отерали у ПМ, и можда одреаговали и нешто радикалније. Вама је, као и сваком другом грађанину (возачу) покорном, већ добро познато да у случају судара имате једино обавезу да поднесте такозвани „Европски извештај о саобраћајној незгоди“, односно да пријавите НЕШТО. И ви наравно са таквом правном логиком немате проблема, и спремни сте да извршите своју грађанску дужност…

Али када вас уместо тако „логичне законске уредбе“ која захтева да пријавите НЕШТО, сачека „Режимска сачекуша“ у виду притајене законске уредбе, која од вас захтева да једном годишње пријавите НИШТА!? А ако то не урадите, прети вам судски поступак, новчана казна у стотинама хиљада, можда и милионима динара, и ћуза – и то само зато што НИШТА нисте урадили, односно урадили сте НИШТА…

Знам да вам се сад већ диже коса на глави, али опустите се, све ово описано у овом подужем пасусу, још увек је у фази хипотетичног, и још се није стварно десило – бар не у домену саобраћајних прописа, али на жалост јесте у неком другом домену.

О чему ћемо опширније, у наставку…

А.П.Р. „ИЗВЕШТАЈ О НЕАКТИВНОСТИ“ – ИЛИ КАКО ПРИЈАВИТИ „НИШТА“

У претходном поглављу смо се позабавили хипотетичном „саобраћајном законском уредбом“ о обавези пријављивања НИЧЕГА (читај непостојећег удеса), која за сада остаје у домену сатире.

Оно што није више у домену политичке сатире, то је постојећа орвелијанска законска уредба о измени Закона о рачуноводству, која је почела да се примењује (судски и ретроактивно) од 2015, док је формално ступила на снагу почетком 2014. Саме измене закона су урађене крајем 2013 године, док је министарством финансија тадашње Дачићеве владе управљао србски Џими Хофа, „западни вундеркинд“ Лазар Крстић, један од највећих финансијских хохштаплера који је икада харао мрачним кулоарима Немањине 11. У међувремену и он је, попут америчког синдикалног вође Џимија Хофе (повезаног са америчком мафијом средином прошлог века), нестао без трага и гласа.

Наравно за тај „орвелијански закон“ одговорност такође сноси (ако није чак и сам његов идејни подстрекивач) и тадашњи први потпредседник владе, и данашња „алфа и омега“ србске државе, Александар Вучић. Том уредбом се дакле, потајно (без обавештавања „обвезника“), уводи пропис о обавези подношења „Извештаја о неактивности“ за све „обвезнике“ евидентиране код Агенције за Привредне Регистре (АПР). Претходно „обвезници“ су имали једино обавезу да поднесу „финансијске извештаје“ (о активности).

***

Овде треба рашчистити да се „обвезницима“ односно правним лицима уписаним у АПР не сматрају само профитна предузећа и профитабилне, углавном западно финансиране, НГО, већ и сва непрофитна, волонтерска, и другог (непрофитног) карактера грађанска удружења, спортска друштва, задужбине и слично.

Према наводима АПР, обавезу достављања финансијских извештаја по фамозној законској уредби са почетка 2014, укључујући и профитна предузећа и непрофитна удружења грађана, има око 190.000 обвезника. Такође према АПР, ту обавезу је испунило око 155.000 обвезника, што значи да су се у деликту нашли неких 35.000 обвезника, углавном непрофитних удружења грађана и сиромашних НГО (који не делују у интересу и по налогу запада).

АПР признаје да је у складу са таквом орвелијанском законском уредбом о санкционисању неподношења „Извештаја о неактивности“, само за 2014 поднео око 30.000 судских пријава против „неактивних обвезника“ – од којих већину „нема куче за шта да уједе“, јер је углавном реч о непрофитним и волонтерским удружењима грађана.

***

Ово што се дешава није нимало безазлено јер овде се ради о судским прекршајним пријавама (десетине хиљада невиних грађана се третирају као криминалци), и најављеним драконским казнама, које је судећи по тумачењу АПР готово немогуће избећи. Још је више алармантна чињеница, да се овде не ради само о пуких „35.000 обвезника“, односно званичних представника удружења грађана, већ и о њиховим члановима, којих је вероватно „у стотинама хиљада“, с обзиром да су ретка удружења грађана са мање од десетак чланова, на чија нејака плећа (и „испражњене кесе“) ће такође пасти обавеза попуњавања „шупљих режимских кеса“.

Ово све треба ставити у контекст запрећених (обавезних) судских казни, пре свега финансијских, које се крећу у распону од 100.000 до 3 милиона динара за правно лице (удружење или НВО) и у распону од 20.000 до 150.000 за „одговорно лице“, односно представника удружења.

ОВДЕ СЕ НЕ РАДИ САМО О ДРЖАВНОМ РЕКЕТУ, ВЕЋ И О ПОЛИТИЧКОМ ЗАСТРАШИВАЊУ „НЕПОДОБНИХ УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА“

Мотивацију за овакву режимску сачекушу и подмукли харач је лако наслутити. Властодршци су оваквим подмуклим триком нашли погодан начин да допуне свој расипнички буџет, а „непоћудном народу“, нарочито оном који се окупља око (непрофитних) слободарских, родољубивих и националних удружења грађана, утерају страх у кости. Као што је то један саговорник за новосадски медиј „021“ (чији чланак „АПР поднео пријаве…“ ми је послужио овде као извор статистичких и других података за анализу) пластично описао следећим речима:

„Страшно ми је на на који начин се ово спроводи. Као нека сачекуша иза угла, само добијеш термин суђења, а они сами не знају да објасне о чему је реч“.

Други саговорник новосадског медија Петар С. описује каквим се триковима служи АПР, да би што више „обвезника“ довео у инкриминисани положај и потом их судски процесуирао. Петар каже да кад је пробало да електронски преда фамозни Извештај о неактивности, пошто законски рок за подношење истог још није био истекао, у АПР му је саопштено да је информациони систем деактивиран. Петар ту режимску мућку опиује следећим речима:

„Дакле, они су прво деактивирали информациони систем, па тек онда послали тужбе, да неко не би могао у међувремену да пошаље тај фамозн извештај.“

Саговорница портала „021“ из АПР, Габријела Петковић Јовановић „са поносом“ истиче да АПР нема обавезу „да подсећа правна лица на њихову законску обавезу“. Што можда технички јесте тако по постојећем закону, али је у најмању руку непрофесионално, неетички и неморално, јер већина тих удружења грађана су основана пре него што је ова фантомска уредба ступила на снагу…

И с обзиром да их АПР (и влада) о томе нису обавестили, они то очигледно нису ни могли да знају. Истовремено овде се ради углавном о непрофитиним и волонтерским удружењима која и да хоће, не могу да приуште професионалне правнике и књиговође да се баве таквим питањима. А како друкчије би онда и могли да знају да им је режим увео обавезу пријављивања НИЧЕГА, односно „подношења празног извештаја“!?

***

Да гђу Петковић Јовановић можда мало и гризе савест, или се бар плаши какве такве одговорности, упућује њено додатно појашњавање ове „замућене радње“ – где се она правда, да иако је чињеница да АПР као ударна државна агенција дефакто учествује у судском поступку против „својих обвезника“, тако што подноси судске пријаве због наводног привредног преступа против истих, и иницира пратећи судски поступак. Дакле овако гђа Петковић Јовановић покушава „да опере оно што не може да се опере“:

…Агенција… није учесник у привредно –казненом поступку. Односно, Агенција САМО подноси пријаву, а на основу података из пријаве, надлежно Јавно тужилаштво одлучује о томе да ли у радњама пријављених лица има елемената привредног преступа, и у зависности од тога или подноси оптужни предлог или одбацује пријаву.“

Једна врло контрадикторна изјава ове АПР госпође: у истој изјави она признаје да АПР „само подноси пријаву“ суду против својих обвезника, док у уводном делу исте изјаве тврди да АПР „није учесник у привредно-казненом поступку“!?

***

Иза овог режимског харача, поред „разбојничке“, није тешко наслутити и политичку позадину, пошто је добрим делом циљана група, овакве драконске и притајене „режимске финансијске сачекуше“, значајан део слободарске и патриотске Србије, који се није организовао у разна Удружења грађана и незападне НВО да би профитирао, већ из много племенитијих побуда…

Сад му се, ето, и на овакав државно-вулгаран начин саопштава да у овом данашњем орвелијанском „ВучкоЛенду“ који се формално још увек зове Србија, чак и једно велико НИШТА мора да се стави у неки фантомски „АПР Извештај о неактивности“ – или…

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Ових дана ми се обраћају лично грађани износећи своја негативна искуства са АПР, и наравно не кријући сав свој бес и очај.

Они (који су некако благовремено сазнали за ову фантомску уредбу) у својим наводима документују да су уредно послали поштом фамозну Изјаву о неактивности, али да она наводно никад није стигла у АПР, али је њима зато експресно стигла судска пријава уз коју иду и све пратеће драконске, углавном финансијске али понекад и затворске, казне.

Други грађани наводе како су поодавно, неки од њих, без икаквог знања, „учлањени“ у нека удружења грађана, или стављени на списак неких фантомских предузећа, која никад нису ни заживела, али то наравно није сметало харачлијама из АПР да их судски прогоне, нити надлежним судовима да им потом пресуде „по кратком поступку“.

Већина оних који су основали непрофитна удружења грађана која у пракси нису имала никакве финансијске трансакције су просто затечени, не само судским поступком, већ и драконским казнама које им јавни тужиоци прописују унапред, без икаквог „саслушања“ или увиђаја у чињенично стање. Такви фантомски поступци не само да су орвелијански, већ су и суштински диктаторски и тоталитарни, јер један велики број невиних грађана (а сви су невини док се у суду не докаже да су криви) широм Србије, се ових дана нашао на режимским- „АПР потерницама“.

***

Ево како ту ситуацију коментарише један грађанин на новосадском порталу „021“:

„Ова држава је објавила рат својим грађанима на свим пољима, од здравственог до судског система… пошто нисмо способни да се организујемо и протестујемо, герилско ратовање неплаћањем, и коришћењем рупа у закону је једини одговор.“

Можда ће неки срећници успети пред судом и да се извуку и докажу да нису криви зато што нису знали да постоји „Извештај о неактивности“, или из неког другог, можда техничког разлога, и можда ће их суд на крају и ослободити због „неподношења ничега“, али ако се понадају да су се извукли, вероватно неће бити у праву, јер и даље ће морати да сносе трошкове (орвелијанског) суђења… Како је то описао други коментатор:

„И наравно треба напоменути и то да ако суд нађе неке неправилности и одбаци оптужбу, ви као тужени сносите те судске трошкове, иако сте ослобођени оптужбе. Што је заиста велика срамота, али то је један начин отимања пара од грађана. Недавно сам имао прилику да се уверим у то кад сам добио позив на суд из ведра неба. Тужио ме неко јер се наводно нисам одазвао на неко обавештење које ми никад није било уручено. Суд увидом у документацију након два минута ме ослободи оптужбе и да ми обавештење о висини накнада за судске трошкове???“

На крају овог орвелијанског штива, можда је најбоље окончати ову ад-хок анализу описом мафијашког карактера режимске АПР агенције, коју је дао још један коментатор са новосадског портала, потписавши се као Књиговођа:

„АПР је једна мафијашка (скоро) организација, која је настала из регистра бивших привредних судова. У судовима евиденцију о привредним субјектима су радили почетници и приправници. Сада директор агенције има плату од 320.000 динара, а ПРЕДСЕДНИК СУДА 120.000???? А посао исти као пре 20 година, али уз помоћ компјутера! Уместо `сервиса за грађане и привреду` они као монополисти зарађују високим таксама и наметима. Није нормално да таква организација која ради на трошковном принципу подмири све трошкове, и још јој остане више од једне трећине у добити!!!! Све послове око финансијских извештаја им ураде књиговође и законски заступници, а они наплаћују предају извештаја??? Увели 30 врста прилога промена и регистрације, а за сваку се тражи посебна накнада. Они су један од главних узрочника у сивој зони!“

***

На крају закључке извуците сами…

 

(1) http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/155005/APR-podneo-prijave-protiv-2500-firmi-i-organizacija-sa-teritorije-Novog-Sada.html