Аустрија затвара селефијске параџемате и враћа кући Хафиза Порчу и Ебу Мухамеда (2)

435

3.УНИЈА ЏЕМАТА СЕЛЕФИЈСКЕ ДАВЕ:

хфз. Мухамед Порча

Ову тзв. “селефијску унију” предводи хфз. Мухамед Порча са Месџидом “Тевхид” у Дванаестом округу Беча и познатим просторима за молитву у Другом, Трећем и Десетом округу Беча. Истина, непознат је број џемата под контролом ове Уније јер је сигурно ово најорганизованија, радикална исламска идеја и пракса у Европи.

Хфз. Мухамед Порча (рођ. 1966. године), завршио је Гази Хусрев-бегову медресу у Сарајеву 1985/1986. Заједно са својим пријатељима Сенадом Подојком (рођ. 1966.) и рахметли Јусуфом Барчићем (рођ.1967), који је за живота представљао вођу свих селефија-вехабија у БиХ, управљајући њиховим покретом као вођа радикалне исламске заједнице из Горње Маоче (лоциране под Мајевицом, на граници Брчко дистрикта и Тузланског кантона) али и са братом, Аднаном Бузаром (старији три године, који је 1983. завршио исту медресу) представљали су групу радикалних хоџа, чији је духовни учитељ и ауторитет био шејх Халид Хаџимулић главни имам Цареве џамије у Сарајеву. У ову групу вјерских радикала спадају и Сафет Кудузовић и његов брат Абдулах.

Царева џамија у Сарајеву

 

4.БОСАНСКИ ВЕХАБИЈСКИ ЏЕМАТИ ОКУПЉЕНИ ОКО МЕСЏИДА “САХАБ”

Неџад Балкан

Ова радикална исламистичка организација дјелује у Седмом округу Беча, и њу контролише шејх Неџад Балкан који се раније презивао Кучевић. Познат је као “Ебу Мухамед”, бивши кик-боксер, родом из Тутина у Рашкој области тзв. Санџаку. Он је без сумње најрадикалнији вјерски вођа али и најслабији. За реиса Церића он је “вођа незналица”, за Порчу је дуго времена био предавач (водио молитве и држао хутбе) у месџидима и “користан” вјерски феномен, који својим радикализмом одвлачи пажњу од оног што раде организованији и снажније подржани Порча, Бузар или Подојак.

Иако је исламска заједница у Аустрији успјела интегрисати двије вјерске заједнице муслимана Бошњака („ИЗБА“ и „DACHVERBAND“) ипак је из Беча, формалним и неформалним каналима увијек тражено од Босне и Херцеговине да дјелује у правцу надзора и санкционисања организација: хфз. Порче и Ебу Мухамеда.

Након двије и по деценије, аустријска влада и Исламска заједница у Аустрији су схватили да ће, без обзира на посљедице, морати загристи ту горку пилулу, и да су сада присиљени безбједност властитих грађана ставити изнад вјековног геополитичког патроната над БиХ и привидне политичке коректности, те отворити процес прогона и санкционисања многих организација и имама повезаних са селефизмом и финансирањем из страних извора.

За тај посао је школован и предодређен челник Исламске заједнице у Аустрији – IGGiÖ, контроверзни, предсједник Ибрахим Олгун, који је на ову позицију изабран уз подршку ранијег предсједника, сународника и блиског рођака адвоката Фуата Санача.

Ибрахим Олгун

Олгун је рођен 11. септембра 1987. у Доњем аустријском Мистелбаху као други син турског гастајбартера. По завршетку основних и средњих школа у Матзену, похађао је технички колеџ Wexstraße у Бечу на коме је 2007. године, дипломирао. Након војне службе, Олгун је студирао исламску теологију на теолошком факултету Универзитета у Анкари. Од 2013. до 2014. године био је службеник за интеграцију у Унији АТИБ а од 2014. године ради као специјалистички инспектор за исламску религију у Бечу и као други замјеник шефа школе IGGiÖ. Од јуна 2016. године је предсједник IGGiÖ, предсједник Врховног вијећа и члан Универзитетског вијећа Kirchliche Pädagogische Hochschule Wien / Krems. Први сарадник му је Абди Тасдеген, рођен 14.12.1980. године, сличне радне биографије у државним структурама, истина пуно „тврђи“ и радикалнији исламски кадар.

Послије одлуке аустријске владе да протјера 60 имама и затвори седам џамија, непозната лица и једно вјерско удружење упутили су отворене прјетње смрћу аустријском канцелару Себастијану Курцу. Савезна криминалистичка служба потврдила је бечком дневнику “Естерајх” прјетње упућене преко Фејсбука. Портпарол Криминалистичке службе истакао је да је утврђено више прјетњи и да је поднесена кривична пријава и отворена истрага. Полиција претпоставља да прјетње долазе из окружења турске заједнице као и од одређених селефијских кругова.

И председник Турске Реџеп Тајип Ердоган упутио је Аустрији отворене прјетње, оптужујући аустријску владу и друштво у цјелини за покретање рата против ислама.

У Исламској вјерској заједници у Аустрији (IGGiÖ), после одлуке аустријске владе да протјера више имама због финансирања из иностранства, као и да затвори више џамија, међу којима је и једна блиска турским “сивим вуковима”, влада велико незадовољсво и расте притисак на председника те организације Ибрахима Олгуна.

Олгуна је управо и позвао путем друштвених мрежа његов потпредседник Абди Тасдеген, заједно са другим члановима Високог савјета, да поднесе оставку. Све указује на то, наиме, да узрок за затварање џамија није само у (од владе) најављеној борби против политичког ислама, већ, како преносе аустријски медији, да иза свега стоје и одређене сукобљене вјерске опције и интереси унутар IGGiÖ.

Политиколог Томас Шмидингер сматра да се ради о “закашњелој освети” Олгуна, чији је избор оспорило вјерско удружења Арапска вјерска заједница, којој је влада забранила рад. Абди Тасдеген баш због тога Олгуну пребацује политичке мотиве.

Олгуну, који је иначе близак турско-исламској унији (АТИБ), према речима Тасдегена, стало је да ослаби опозицију унутар IGGiÖ и ућутка оне који другачије мисле.

Тасдеген је указао на писмо из министарства културе од 11. маја 2018. које је сада доступно врховном вијећу и предсједавајућем вијећа IGGiÖ, у коме је указано да од 10. августа 2017. постоји заједнички став о неким објектима који не испуњавају законске услове за обављање вјерске праксе. Тим актом и неким сљедећим, утврђено је да неки објекти просто не могу дјеловати као џамије у смислу уставног одређења.

Чланови владе похвалили су тај приступ и позвали се на уску сарадњу у вези са тим.

У извјештају за штампу, као и у интервјуу за турске медије, Тасгеден је изразио бојазан да затварање шест џамија „Арапске вјерске заједнице“ има за крајњи циљ затварање „Арапског културног центра“ те изнео гледиште да IGGiÖ треба отворити и правну битку пред Уставним судом Аустрије у којој би било захтијевано суспендовање неких одредби новог Закона о исламу и вјерским заједницама.

Шта више, Тасдеген пребацује Олгуну да је сам изазвао забрану Арапске вјерске заједнице те да својим деловањем покушава да ојача турски утицај у IGGiÖ.

Аустријска влада је, иначе, у јавности тврдила, приликом објаве мјера за борбу против политичког ислама, да је све урађено у сагласности са IGGiÖ.

Олгун је за викенд објавио саопштење у којем је изразио запрепаштење због мјера аустријске владе истичући да није био информисан те најавио предузимање правних мјера.

Очито одлуке аустријске владе ма колико подржане у земљи биће предмет опструкција из многих разлога али нико не треба имати илузију да оне неће бити проведене.

Аустрија мора завршити тај посао у име властите одговорности према миру и безбједности. 

 

слика: http://www.tt.com/politik/innenpolitik/14461292-91/erdogan-warnt-kurz-vor-krieg-zwischen-muslimen-und-christen.csp

 

Члан Експертског Тима Југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала. Дипломирани политиколог и Специјалиста из сљедећих области: "Примјена специјалних мјера и техника противтероризма" и "Политичко насиље и држава". Аутор је више дјела из области Безбједности, Друштвених односа и Политикологије религије, и то: Студије - "Од радикалне Исламске свијести до кризе идентитета", "Мошевац - што је било - било је", "Анатомија једне политике", "Ера тероризма у БиХ", "Босна - Земља Страха и Мржње", "Тероризам у Аустрији", "Хрватска криминална хоботница" и "Слуге транзиције и комунизма". Објављивао је анлизе, коментаре, и студије на Руском, Арапском, Њемачком и Енглеском језику. Био главни актер познате политичке ,"Афере Мошевац" од 1984.-1989. године. Од 1989. до 1992. године као новинар-уредник у београдским дневним новинама "Политика Експрес", објављивао фељтоне из сфере политичких односа, са нагласком на кризу идеологије и политичког система социјалистичког самоуправљања Написао је стотине есеја, коментара и анализа о унутрашњој и вањској безбједности. Члан је Редакције Научног магазина "ПОЛИТЕИА". Факултета политичких наука у Бањалуци, Уредник издања из области друштвених односа и безбједности за издавачку кућу Филип Вишњић из Београда. Био Секретар и Предсједник Скупштине општине Маглај и обављао посланичке дужности у Скупштини Зе-До кантона у Парламенту Федерације БиХ. Уу септембру 1987. године, организовао први и једини митинг у Босни и Херцеговини, подршке угроженим Србима са Косова. Од децембра 2000. до јануара 2001. као Предсједник Скупштине општине Маглај, из (насилно заузетог у септембру 1995.) великог српског села на Озрену, Бочиња иселио 1500 муџахедина и у току те 2001. године вратио више од 1000 становника српске националности у властите куће у Бочињи.