БЕЗ КРАЉА НЕ ВАЉА, ЗАТО ВУЧИЋА ЗА КРАЉА!

489

Када се након инаугурисања буде попео на трон председника РС, Вучић ће сигурно боље да види светлу будућност Србије, зато се и кандидовао за тај положај, зар не?! Место премијера није му довољно отворило те видике јер је морао да ради од „јутра до сутра“. Сада када je постао председник имаће веће надлежности и могућност да заврши започета (не)дела, а све за општу добробит грађана Србије.

Сагледавајући то питање у контексту свеопште добробити за Србију поштоваоци лика и дела АВ сматрају да је чак и место председника РС недовољно за препород Србије те би требало наћи неко боље решење.

Зато предлажем да се прескочи овај степеник и Вучић одмах крунише за краља Србије. Тиме би се и крунисао дугогодишњи напор АВ који је успео да промени и понизи народ што никоме до данас није пошло за руком и тако започео нову историју Србије. У понижавању грађана Србије надмашио је чак и краља Александра Обреновића. Време је за стварање нове краљевске династије у Србији, а ко је бољи од њега?

Он, АВ, ће веома брзо, јер му мозак ради 300 км на сат, уочити аномалију функције председника РС и сам тражити крунисање за краља. Зато хајде да га предухитримо и одмах понудимо право решење, зашто да не?! Србија је традиционална краљевина увек била и треба да буде и даље. Заборавили смо мало на монархију (срам нас било) и тек са појавом Вука Драшковића смо подсећени на тај историјски период – сетите се 90-тих како је урлао „без краља не ваља“; е па, дошло је сада то време, а и Вук је тик уз њега – АВ.

Вучић већ има неке прерогативе за овакву улогу. Кум му је дао име традиционално за српске краљеве, Александар – само још презиме да му мало дотерамо. Ето нпр. могло би се његовом презимену Вучић додати префикс „Кара“ што значи „Црни“, ионако је као премијер Србију завио у црно. Дакле имали бисмо и краљевско презиме отмено, Каравучић, тако да би у целини веома лепо звучало – краљ Александар Каравучић.

Крунисањем АВ за краља напокон би се ујединила Србија, били би задовољни и позиција и опозиција, монархисти и анархисти, левичари и десничари. Дакле задовољни би били сви, живели бисмо у слози и љубави као у бајци, а бајке нема без краља, сложићете се. Напредњачки сан би достигао врхунац у политичком деловању, социјалисти и комунисти без обзира на идеолошко опредељење били би радосни и срећни јер је њихов коалициони партнер крунисан за краља, остају једино радикали. Али постоји решење и за њих јер сваког краља и његов двор прате дворске луде па би радикали ту могли да нађу ухлебљење. Једино је дворским лудама дозвољено да критикују (пљују, вређају и гађају ципелама) краља све док га то забавља, а радикали су тај манир „докторирали“ (без плагијата – истински) вишегодишњим плодоносним радом у скупштинским клупама. У сваком случају луда има на претек, па и у самим редовима СНС.

Према томе, будући краљ Александар Каравучић (АКВ) је створио све услове да то и постане, а остварио их је дугогодишњим марљивим демагошким радом, што су медији одмах препознали узевши га за свог миљеника.

Како је краљу потребно ордење ни то му неће мањкати јер сада као изабрани председник може себи да их додели баш по мери и стасу, а има и времена док се припреми за крунисање.

На инагурацији смо коначно видели и будућу краљицу, и то са педигреом из такође краљевске династије Ђукановић. Она му је и престолонаследника подарила – Вукана, баш је све у стилу за будућу краљевску кампању.

Не мора чак ни атентате да измишља, има такође и кума, Радовањски луг (Јајинце), Аписа, ВМРО који над њиме висе као Демоклов мач. А како се историја понавља…? Уосталом препустимо тај део његовим гласилима од Информера до Курира (који ће ускоро бити његов) да нам сроче његово „житије“.

Сасвим сам сигуран да би АКВ постао и краљ ујединитељ тако што би ујединио све српске земље. Велика Србија више не пролази на западу, али зато би могла да прође под називом Краљевина Срба, Албанаца, Црногораца и Бошњака. Хрватска нам није потребна јер тамо Срба више и нема, а Македонија ионако иде у пакету са Албанијом. Србија би опет имала бановине којима би имао ко да управља из краљевске династије. Северном бановином (Срем, Банат и Бачка) већ управља принц новосадски и целе Војводине – Андреј. Зато не треба чекати да нас време прегази, кренимо одмах да стварамо нову историју, она тек сада почиње.

Такође верујемо да ће он бити најбољи краљ „задужбинар“: задужио нас је до „грла“ а тек ће, зато му треба доделити круну, нема бољег у том (не)делу од њега.

Замислите само како ће да изгледају његови сусрети са пријатељима из НАТО-ЕУ, мораће протоколи да се мењају, нема више обраћања са „господине премијеру и народном вољом изабрани председниче“ и ломљење језика, већ једноставно „његово краљевско височанство“ или скраћено „ЊКВ-АКВ“ на свим међународним језицима препознатљиво. Сложићете се, делује архаично; одавно га нисмо чули, време је.

А тек краљева гарда… Коначно ће пред гарду изаћи прави краљ у одори. Дакле нема више шетњи испред строја у фармеркама без кравате и како ко хоће. Краљева гарда служиће само краљу.

И напослетку морамо имати право крунисање, заслужила је то Србија, ова инаугурација је заиста комична, само шест тона меса појели, има бре да се једе и крка три дана и три ноћи да се чује и види од Аљаске до Сињег мора. Ето нпр. Ескими појма немају да смо имали инаугурацују, овако за краља има сви да знају и чују, чак и Бушмани, верујте ми на реч.

СНС ботови одмах у акцију, како се нисте раније сетили? Где вам је идеја? Шта сте научили на Мегатренду? А тек ваши шефови, о чему размишљају? Сада треба искористити стање свести грађана и грађанки Србије док су још у нокдауну од председничке кампање, инагурације и гламура.

Треба АВ омогућити остварење тог сна јер, заиста, шта би он радио као председник, шетао по белом свету сликао се и делио ордење? Не, он се најбоље сналази у предизборној кампањи, ту је докторирао.

Oсвануо је и први билборд, већ касните!

Ако се ништа од овога не буде остварило, нема везе: Србија је већ добила свог краља Ибија.

Пуковник Војске СРЈ, пензионисан 2005. године. Војну Академију завршио 1976. године у Београду, Генерал-штабну школу завршио 1992. године, Развојни пут у Војсци ишао је узлазном командном линојом од командира вода до начелника штаба бригаде. Задњих 7 година службе провео у Генералштабу на руководећим дужностима а у пензију отишао са положаја Начелника одељења за оперативно-штабне послове у Управи за школство и обуку. Учесник грађанског рата у Југославији од 1991. до 1995. године и у одбрани од НАТО агресије на СРЈ 1999. године. Први официр ЈНА који је, средином 1991. добровољно отишао у рат на простор Хрватске ради заштите српског народа од усташког терора. Одликован је ратним и мирнодопским одликовањима од који су најзначајнији Орден за храброст 17.01.1992 и Орден витешког мача првог степена 16.06.1999.