Четири економска аргумента против ЕУ

345

 

Упоредни подаци из нових источновропских чланица ЕУ показују шта чека Републику Србију на такозваном ''европском'' путу. Улазак у ЕУ је довео до вртоглавог раста спољног дуга нових чланица, попут Мађарске, Бугарске, Румуније, Словеније (али и других земаља). Или, мађарски спољни дуг је порастао за невероватних 100 милијарди долара након уласка у ЕУ. Такође, пољски спољни дуг је порастао за преко 200 милијарди долара у истом периоду. Слична ситуација је и другим источноевропским чланицама ЕУ.

Задуживање/ у милијардама долара;[1]

Пре уласка у ЕУ 2003 г.    После уласка у ЕУ2011.

 Мађарска 42                              146

 Пољска 86                                 306

 Чешка 28                                    101

Словенија 11                               61

Словачка 14                                 72

Румунија 18                                136

Бугарска 12                                  39

 

Претходни подаци показују да се ради о тенденцији која је је заједничка за све нове чланице ЕУ из источне Европе. Наравно, Србија неће у том смислу бити изузетак (када се ради о расту спољног дуга и њеном чланству у ЕУ). Такође, упоредни подаци из источноевропских држава показују да је улазак у ЕУ поред раста спољног дуга, довео и до раста незапослености у новим чланицама. Или, незапосленост је порасла након уласка у ЕУ у Мађарској, Румунији,Словенији и другим земаљама. На пример, у Мађарској је незапосленост скоро дуплирана након 2004 године. Исто се догодило у Летонији и другим балтичким државама (некада ''балтичким економским тигровима''). Слична ситуација је и у Румунији и Пољској, али је масован одлазак радника из ове две земље у западне државе ЕУ формално ублажио раст стопе незапослености (слично као и у СФРЈ 60-их година када је Брозов режим допустио емигрирање на Запад због економских проблема у тадашњој држави).

Раст незапослености:

Година уласка у ЕУ 2004.        После уласка у ЕУ 2011.

Мађарска  5,9%                                   10,9%            

Словенија  6,4%                                  10,8%

Литванија 8%                                      15,6%

Летонија 8,8%                                     13%

Естонија  9,6%                                     12,1%      

Година уласка у ЕУ 2007

Румунија 4,5%                                      7%

 

Ипак, упоредни подаци из источноевропских држава чланица ЕУ који највише забрињавају су свакако они који се тичу раста популације која живи испод границе сиромаштва. На пример, улазак у ЕУ је довео до повећања броја људи који живе испод границе сиромаштвa у Мађарској, Румунији, Словенији и другим државама које су после 2004. године постале чланице ЕУ.

Раст сиромаштва/ популација испод границе сиромаштва:

Пре уласка у ЕУ              После уласка у ЕУ

Румунија 14,1% (2003. г.)              21,1% (2011. г.)                 

Мађарска 8,6% (1993. г.)              13,9% (2010. г.)       

Бугарска 14,1% (2003. г)                21,8% (2008. г.)

 Естонија 5% (2003. г.)                   17,5% (2010. г.)

 

Када се претходни подаци о расту сиромаштва у новим источноевропским државaма чланицама ЕУ имају у виду, онда је више него јасно зашто су 2012. године избили велики социјални нереди у Румунији (повод је био укидања права из области здраствене заштите). Или, зашто се број становника Бугарске на ''европском путу" између два пописа становништва у тој суседној земљи смањио (у периоду од 2001. до 2011. године) за преко 560.000. Такође, према подацима Еуростата, у Румунији је 48 % младих изложено ризику од сиромаштва, а у Бугарској 44 %. Овоме треба додати и да је у Србији је након потписивања ССП-а 2008. године стопа апсолутног сиромаштва повећана са 6,9 одсто у 2009. на 9,2 одсто у 2010. години.[2] Дакле, ЕУ (у реалности) за источну Европу и њене грађане, значи повећање сиромаштва (и све веће социјалне разлике).

Такође, улазак у ЕУ је донео велике губитке за пољопривреду Пољске, Мађарске, Бугарске, Румунији и осталих источноевропских земаља. Пре свега, новим чланицама из источне Европе је 30. децембра 2002. године у Копенхагену забрањено да имају више од 25% субвенција у односу на субвенције које ЕУ даје старим чланицама. Овакав (скоро робовласнички) однос између богатих и сиромашних чланица ЕУ ће трајати све до 2013. године. Након уласка у ЕУ обрадива земља у Мађарској смањила се са 4.500.000 хектара на 3.487.792 хектара.[3] Квоте, укидање царина, смањење субвенција, довеле су до тога да Бугарска као некада најпознатији источноевропски произвођач поврћа увози краставце и кромпир из ЕУ.

Такође, индустрија шећера у Румунији и Бугарској је скоро уништена. Године 1991. словеначка прехрамбена индустрија запошљавала је 36.000 радника, а након уласка у ЕУ запошљава 19.000 радника. У Румунији хектар винограда је 25 пута јефтинији него у западној Европи (цела област Баната у околини Темишвара је у страним рукама.) Довољно је да странац региструје фирму у Румунији и може да купи земљиште. Истовремено, у области Трансилваније надничарење је један од начина преживљавања, а исти људи раде по два посла у рудницима и на њиви за своје потребе.[4] Са друге стране, према члану 63, став 3, Споразума о стабилизацији и придруживању између Европске уније и Републике Србије, од 29. априла 2008. године, Србија се обавезује да "допусти држављанима држава чланица Европске уније да стичу својину над непокретностима у Србији'.' То значи да ће странци моћи (као и у Румунији), да купују без ограничења наше пољопривредно земљиште. Зато није тешко предвидети шта ће примена члана 63 ССП-а значити за српску пољопривреду и пољопривреднике у будућности.

У међувремену, српски пољпоривредници ће морати и да прецизно испуњавају бесмислене стандарде иза којих се крију нецаринске баријере. На пример, патке и гуске морају добити могућност да повремено загњуре главу у воду (?!). Или банана у ЕУ мора да буде "13,97 центиметара дугачка и 2,69 дебела, без ненормалних девијација". Брескве морају да имају пречник од 5,6 цм, краставци дужину од 10 цм. Ове бесмислице (или прикривене нецаринске баријере) додатно ће отежати пословање наших пољопривредника који неће моћи да издрже субвеционисану конкуренцију из западне Европе. Да би ситуација била још тежа, због примене Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, царине на увоз пољопривредних производа ће бити укинуте или смањене на минимални ниво до 2014. године.

Дакле, у реалности, ''ЕУ пут'' за Србију доноси ново задуживање, сиромаштво, незапосленост и урушавање пољопривреде.


[1] www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook

[2] www.b92.net 16.1. 2012.

[3] Мировић Д., ''Аргументи против Европске уније''. Двери, Београд, 2008.

[4] Хофбауер Х., ''Проширење ЕУ на Исток''Филип Вишњић, Београд, 2004.

Дејан Мировић је српски политичар и правник. Рођен је 16. септембра 1972. године у Бару. Средњу школу, Правни факултет и постдипломске студије је завршио у Београду. Магистрирао је из области међународног привредног права. Од 2007. до 2012. године био је посланик у Народној скупштини. Био је потпредседник Српске радикалне странке и званично регистровани правни саветник Војислава Шешеља пред Хашким судом. До сада је објавио више књига: „Запад или Русија“, "Последице ЕУ интеграција", „Аргументи против Европске уније“ и „Косово и Метохија – Палестина, систем криза“ (преведено на арапски језик). Докторирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 9. октобра 2012. године, дисертацијом на тему примене права ЕУ у Србији . Од 2013. године је доцент на Правном факултету у Косовској Митровици, а у јануару 2018. године, изабран је за ванредног професора. Смењен је са места потпредседника Српске радикалне странке, након повратка др. Војислава Шешеља у мају 2015. године, због залагања за предизборну коалицију са другим опозиционим патриотским странкама. Поднео је оставку на место правног саветника, након ослобађајуће пресуде др. Војиславу Шешељу у марту 2016. године. 2016 [1]. 2017. године објавио књигу под називом "Русофобија код Срба 1878-2017". На Сајму књига у Београду, у 2017. години, била је међу најпродаванијим књигама.