Међународна заједница је 12. децембра обележила Дан заштите људских права. Управо тога дана је 1948. године била донета Заједничка Декларација о заштити људских права. Од тада је створен читав низ правних норми, инструмената и механизама о заштити људских права и три регионална система за заштиту људских права (Европски, Амерички и Афрички).
Једно од најважнијих достигнућа међународног система за заштиту људских права постала је разрада високих стандарда правног положаја лица која се налазе у посебним ситуацијама, пре свега која су ухапшена и којима се суди. Међународно право за заштиту људских права разрадило је и успоставило такве стандарде, па државе не могу да успостављају ниже стандарде у својим правним системима.
Несумњиво да ни за кога није тајна да се та права често крше. Често свесно, понекад из незнања, неумења, недостатка образовања и духовног пада појединих људи и читавих заједница. Међутим, до краја ХХ века се сматрало да је међународно право образац за подржавање. Све се променило деведесетих година са ставарњем кривичних судова. Управо тамо где су стандарди морали бити потврђени, почело је њихово кршење. Одједном се испоставило да међународни судови нису способни да обезбеде елементарне норме права оптужених, које су много деценија наметали државама света као њихову обавезу. Међу таквим органима налази се и Међународни Кривични Суд (МКС).
Силвија Фернандез де Гуменди, председник МКС, је на дан за заштиту људских права наступила са свечаним говором посвећеним људским правима. Тај говор је представљао очигледну пројаву лицемерја Међународног кривичног суда. Тако је, на пример, она изјавила да “приступ независном и неопристрасном правосуђу представља услов за остварење људских права која су загарантована у Заједничкој Декларацији о људским правима”.[1] Из уста председника МКС то изгледа као изругивање. На неким местима говор председнице Гурменди је био једноставно смешан, на пример када је она утврдила да:
“Међународни кривични суд игра важну улогу у међународном систему владавине права. Тај суд обезбеђује ефикасна средства заштите од најозбиљнијих међународних злочина, када национални системи не могу или не желе да то чине. Независност, непристрасност и праведност процеса – ето шта представља камен темељац рада нашег суда”.
Овде је свака реч – лажна.
Међународни кривични суд није независан суд.
Како може бити независан суд уколико оптуженима суде судије из земаља које су бомбардовале земљу којом је руководио тај оптужени? Подсећамо да је у предмету против либијског вође Моамера Гадафија у саставу суда седео и судија из Италије. А Италија представља члана војног блока који је истовремено бомбардовао Либију. А много столећа пре тога – Италија је пљачкала Либију отворено и бесрамно…
Међународни кривични суд није непристрастан. МКС отворено стаје на страну једне или друге групације у међународним и унутрашњим сукобима. Тако, на пример, током дванаест година суд није подигао оптужницу против било кога из групације А. Ватарија, која је починила масовне злочине у Републици Обала Слоноваче. Међутим, када је реч кренула о противницима Ватарија – оптужнице су подигнуте током неколико недеља. Чак и таква “објективна” организација попут «Human Rights Watch» је принуђена да говори о томе да су злочини Ватарија остали непримећени од стране МКС.[2]
Током осам година МКС је спровео прелиминарну истрагу о ситуацији у Грузији (догађаји из августа 2008. године када је грузијска војска напала Јужну Осетију). Без обзира што је Русија представила убедљиве доказе о масовним убиствима цивилног становништва Јужне Осетије, као и руских миротвораца који су се налазили у саставу Мисије ОУН, тужилац МКС је изјавила да “не може да се разабере у ситуацији” и због тога (!) неће бити спровођења истраге. Тужилац МКС је тврдио да су Русија и Грузија предочавале противуречне информације и зато се, наводно, ситуација показала као нејасна. Ова изјава је потпуно нелогична. Као прво, у свакој ситуацији супротне стране дају противуречне информације. А као друго, противуречност информација у ствари и треба да представља основу за спровођење истраге! На тај начин нама је представљен отворено лажан разлог да се спроведе истрага само против Русије и Јужне Осетије, но не и против Грузије!
У МКС није обезбеђен принцип праведног суђења. Тако се ево већ четири године налази у затвору МКС без суђења, свргнути председник Обале Слоноваче Лоран Гбабо. Током тог периода троје судија су изјавили да оптужбе против Л. Гбабо не одговарају стандардима убедљивости доказа, међутим, он се и даље налази у затвору. Узгред, у затвору МКС и даље седе чак и они које је суд ослободио кривице (!). Разлог: тужилаштво је поднело жалбу. На тај начин, лица која су проглашена невиним, настављају да седе у затвору – ето нових стандарда који су створени од стране МКС. Да овај закључак не представља преувеличавање, доказују изјаве судија МКС, који су приликом обраћања оптуженом изјавили: “Та чињеница да сте ви оправдани, не значи да сте и невини!”. То је апсолутно нова концепција која никако не одражава норме Заједничке Декларације за заштиту људских права, где је речено да се чак и оптужени сматрају невиним све док не ступи на снагу одлука суда о његовом проглашавању за кривог. А у МКС тврде да чак и оправдана лица не могу да рачунају на признање његовог права да се сматра невиним!
У свом иступању председник МКС С. Фернандез де Гурменди је “позвала” све земље света које то још нису учиниле, да потпишу Статут Међународног кривичног суда. Лицемрје учињеног “позива” је очигледно. Оне земље које нису желеле да потпишу Статут МКС (Судан, Либија) – ионако су се нашле пред ударом тог суда. Ствар је у томе што МКС није продукт међународног права (где се обавеза односи само на оне који су их преузели на себе добровољно), већ продуктом глобалног управљања (где мањина за већину ствара норме). Тако да после свега тога што нам је постало познато о тој установи глобалне власти, питање је да ли ће се оне земље које нису потписале Статут МКС сада добровољно присајединити њему.
[1] Види званични сајт Међународног кривичног суда на интернету: https://www.icc-cpi.int/en_menus/icc/press%20and%20media/press%20releases/Pages/10-12-2015-stat-pres.aspx
[2] Côte d’Ivoire: Ouattara Forces Kill, Rape Civilians During Offensive // https://www.hrw.org/news/2011/04/09/cote-divoire-ouattara-forces-kill-rape-civilians-during-offensive