Не случајно, баш од целог састава одлазећег ЕП, баш се хрватска посланица Ружа Томашић једина осетила позваном да јавно штити „темељна људска права“ на којима толико инсистира хаашко тужилаштво, својом најновијом одлуком намерно да живи довека, барем када су Срби у питању!
Ружица „правдозаштитница“ ипак видљиво пати од селективног слепила, јер не види да у „лијепој њеној“ јавно пишу баш мирољубиве пароле попут „ubi zakolji da Srbin ne postoji“; „palite traktore“; „Srbe na vrbe“ и још маштовитије, док њене страначке колеге отворено прижељкују и остварење тих парола, и то све у ЕУ, јер је Хрватска чланица те „породице срећних народа“!
Хуману Ружу то не брине,та то су само дечје игрице потомака и наследника „добрих хрватских момака“ званих хрватски фашисти, који су се баш доказали својим учинком у прошлом веку!
Али, страшни српски радикали који угрожавају „темељна људска права“, како то за плату од 30000 Е месечно тврде хаашке судије, то је за Ружицу једини основ доказивања намере београдских еунијата да се најзад утрпају у распадајућу „породицу срећних народа“, у којој ври као у кошници пред разројавањем, када незадовољне пчеле траже своје ново место под сунцем.
Срећна ко дете када добије лилихип, на одласку садашњег ЕП Ружица намерно ипак жели да још мало ужива у копрцању српског правосуђа које послушнички извршава све антисрпске налоге суда у Хаагу, који је законски већ умро, ал` као да постоји на Голготи,васкрсава поново, јер има много Рушки сличних који једва чекају својих пет минута, све док се у самој држави Србији неко напокон ипак не сети оне старе и увек ефикасне српске поруке насилницима – марш у ….. материну, ђубради!-.
Рушка може да части хаашке судије, обезбедиле су јој нови мандат у ЕП као доказаној бранитељки „темељних људских права“, али и показали Србима, да су били створени као извршни орган удруженог злочиначког подухвата против Срба у прошлом веку.
Ипак, у новом веку је време да Срби напокон крену својим путем који води у срећнију будућност, а не у немогућу заједницу са Рушком и сличним злотворима, макар кад су Срби у питању! Циници међу Србима подсетиће да насталој ситуацији баш одговара наслов познатог романа немачког књижевника Е М Remarka „NA ZAPADU NIŠTA NOVO“!
