Кинески научници не поричу да је Велики кинески зид, саграђен од сумњиво савремене цигле, са војне тачке гледишта апсолутно бесмислен. Према званичној верзији зид се градио преко две хиљаде година и предвиђен је за заштиту од упада степских номада. Историчари не знају да је тај зид имао некакву стратешку корист. Али је у изградњу те цикличне грађевине, није битно када и ко је градио, било уложено незамисливо много средстава.
Без обзира на то што је Кина доказала бесмисленост изградње физичких баријера на путевима масе људи, Европа упорно покушава да имитира кинеско искуство и поставља све више и више свакојаких препрека уздуж и попреко своје територије.
Треба рећи да су Чеси били пионири у послератном “ограђивању”, пошто нису знали куда да се дену од доминације циганског криминала у својим крупнијим градовима. Као што је познато, проценат циганског становништва у Словачкој и Чешкој је веома висок, што уноси специфичне карактеристике у начин живота тих република. Пљачка усред дана, проституција, наркотици, чак и “италијански” жиголо који заводи времешније немачке туристкиње на Карловом мосту, са циљем отимања њихових ташница – све су то заслуге локалних циганских становника. Власти су се слуделе размишљајући како да смање раст циганског криминала, па су на крају смислили да се треба оградити високим бетонским оградама од циганског гета.
Али, када су израчунали колико ће тај догађај коштати републику, одустали су од њега, па су решили да преселе Цигане изван града у нова насеља. Изгледа да је план успео и нестало је свирепог циганског криминала.
Тако су се Чеси први сетили ограда и први су одустали од њих… За разлику од својих суседа, који су очигледно одлучили да докажу да древни Кинези нису у праву.
Прве су у борбу кренуле садашње власти у Кијеву, које подижу “Источни зид Арсенија Јацењука” на граници са Русијом. Далеко је тај зид од размера Великог Кинеског зида, али као пројекат за пљачкање државних средстава он очигледно сведочи да украјинска корупција може попримити шизофреничне облике. Оно што је најзанимљивије, то је технологија за одбацивање агресора: руски “гуњаши” треба прво да преодоле ров од три метра, а затим да се прикључе на мрежу високог напона на огради од бодљикаве жице.
Међутим, аутори пројекта нису предвидели како ће пресецати ров украјински гастарбајтери који теже уласку у Русију, ако пре тога морају препузати преко бодљикаве жице под напоном! То може довести до смањења демографских показатеља у Украјини. Међутим, нема потребе за великом забринутошћу. Струју ће искључити, а жицу украсти.
Потпуно другачија ствар је по питању изградње ограде на граници Мађарске са Србијом. Да будемо искрени, Мађари немају ништа против Срба, али их река нелегалних миграната који иду преко границе темељно узнемирава. У огромној већини то су грађани Косова, који беже од економске катастрофе.
Мађарска полиција је само у јануару 2015. године избројала 10 хиљада, премда полицајци признају да се региструје само 20% нелегалних прелазака. Остали се једноставно провуку илегално. Мађарски премијер Виктор Орбан је приметио да се земља суочила са највећим таласом миграција у својој историји и да су њени капацитети преоптерећени за 130%.
Услед тога, парламент Мађарске је 6. јула одобрио изградњу зида на граници са Србијом. У областима где се Мађарска граничи са Србијом биће подигнута ограда висока четири метра у укупној дужини од 175 километара. Поред тога, законски пројекат предвиђа пооштравање правила за збрињавање миграната, што ће омогућити властима да држе мигранте у привременим логорима, скраћујући рок за разматрање захтева за азил и да ће ограничити могућност жалбе. Али, најболније што је Будимпешта урадила, јесте суспензија такозваног протокола «Даблин III».
Тај протокол састављен је у духу старе добре Орвелове “Животињске фарме” и полази од тога да у ЕУ има “једнаких” и “више једнаких”. Ето тако, “више једнаки” или “еврогранди” имају право да шаљу нелегалне мигранте у оне земље тог савеза у које су мигранти прво пристигли.
Испоставило се да је по духу и слову ЕУ “спасавање утопљеника ствар која се тиче самих утопљеника”. Добро, то бар за Италијане није тако увредљиво. Они су узели учешће у агресији против Либије, подржавају САД у њиховој сиријској авантури, па нека се сада разрачунају са реком избеглица из тих рејона. Како се каже, ко другоме јаму копа, сам у њу упада.
Али, зашто Мађари морају да страдају? Када су Аустрија и још 10 земаља обавестили Будимпешту о намери да врате у земљу следећу партију миграната, Виктор Орбан је рекао “не”. Та изјава је изазвала гнев Европске комисије, Беч је тим поводом на тепих позвао мађарског амбасадора. А Европска комисија је од Мађарске затражила објашњење.
У штампи није било никаквих информација о томе како је прошло објашњавање. Међутим, волео бих да чујем да ли је амбасадор Мађарске својој “старијој браћи” рекао да Мађарска није учествовала у рату у Југославији, да није Србију комадала и да поготово није стварала бандитску “Републику Косово”. А стварали су је “гранди” Европе заједно са САД и захваљујући њиховим напорима у центру Балкана се појавила криминална државна творевина неспособна да самостално преживи, из које бежи десетине хиљада сопственог становништва.
Стога би било потпуно логично да мађарски амбасадор колегама постави следеће питање: “Ако сте ви господо замесили ту кашу, зашто ми морамо да је кушамо? Прихватите сами посланике `независног Косова`, опремите их и истовремено слушајте њихове приче о томе какви су резултати ваших геополитичких експеримената. Можда ће те приче бар мало развејати ваше илузије о сопственој политичкој мудрости и далековидости.“
Није познато да ли је амбасадро Мађарске говорио у сличном духу. Али је познато нешто друго: регрутовање земаља источне и централне Европе у ЕУ све више и више подсећа на чувену фразу баронесе Тачер о бесплатном сиру у мишоловци. Главна ствар је – нема пута за повратак назад.
