Грешка или „грешка“

411

У тексту „САД и српски избори 2016“ који је Слободан Антонић објавио на овом сајту 10. маја о.г. налази се једна велика материјална грешка. У осврту на претходне изборе од марта 2014. године аутор каже да су се ДСС и Двери „не само жалили да су покрадени (ДСС је имао 4,2% а Двери 3,6%), већ је ДСС направио одличан елаборат у коме је детаљно показао све изборне неправилности и где је све оштећен“.

            Не знам за Двери, али сам сигуран у то да се ДСС није никоме жалио да је на изборима оштећен. Самим тим ДСС није направио никакав елаборат у којем би показао изборне неправилности, како тврди аутор ово текста. Напротив, ДСС, у лику свог тадашњег председништва, био је против анализе изборних нерегуларности коју су сачинили тадашњи члан председништва Странке и подпредседник Слободан Самарџић и члан Главног одбора Владимир Гвозденовић. Огромна већина у председништву Странке (12:3) била је против тога да се ова анализа користи као подлога за уставну жалбу. А када је истекао рок за жалбу иста већина била је и против објављивања анализе. Светлост дана угледала је не као „елаборат ДСС-а“, већ као ауторски рад два поменута аутора на сајту Фонда Слободан Јовановић.

            Став Слободана Антонића, у наставку његовог текста, да нико није хтео да чује вапаје ДСС-а депласиран је следом претходних чињеница. Тих „вапаја“ није ни било. Али, у овом ставу има нечег ненамеравано тачног. Поменута анализа двојице аутора, несуђани документ самог ДСС-а, остала је крајње непримећена у домаћој јавности. Од странака које су ушле у тадашњи сазив парламента нисмо ни очекивали неку реакцију, али јесмо од оне политичке јавности која се тих дана и месеци активно бавила изборима и њиховим последицама. Али, текст анализе са сајта Фонда Слободан Јовановић нико није пренео, нити је међу увек ангажованим политичким аналитичарима било реакције. Као да је све требало да се што пре заборави.

            Али, ево Слободан Антонић сада после две године помиње овај, како каже, одличан елаборат. И њиме, као одличним, кити ДСС, који крајње незаслужено добија похвале за храбро држање у тешким данима пре две године. Да ли он то чини нехотично и с ненамерном грешком? Можда. А можде и не. Ако је тада читао ову анализу (тај „одличан елборат“) морао је приметити да то није страначки документ, већ утешни ауторски рад двојице чланова и функционера ДСС-а. Тада, међутим, није јавно реаговао. Ћутао је као и сви други. Огласио се тим поводом тек после две године не тек сећањем, него креативним мењањем чињеница. У међувремену је постао симпатизер реформисаног ДСС-а и поврх тога активиста националне коалиције ДСС-Двери-национални интелектуалци. Може се ипак рећи: ето разлога за свесном материјалном грешком која може бити  продуктивна за данашње измењене околности.

Самарџић Гвозденовић Извештај о изборним неправилостима на парламентарним изборима 16 03 2014