У маниру „увређене плавуше“ (без намере вређања лепшег пола, јер је то одомаћени израз), хрватски медији и личности коментаришу изјаву из Београда, да се до даљњег одлаже посета фактора мира и стабилности у региону, старом граду Аграму (пардон, Загребу)!
Као небески дар, пала је свечаност откривања споменика мајору Тепићу у Београду на видно узнемирену хрватску политичку сцену, усталасалу жустром расправом у саборским клупама.
Притерани аргументима о оживљавању неоусташтва, нарочито спомен таблом у Јасеновцу, вриснуше до неба на „повампирење српског четништва“ које вређа хрватске „намере да подржи разговоре о светлој будућности“, наравно под условом да се брзопотезно заборави мрачна прошлост, али само једнострано, јер је хрватски народ ни нема, како тврде разни експерти за маглу!
Aргументи српске стране, суздржано и опрезно саопштени, са намером да не заоштравају већ затегнуте односе, које је додатно цементирао предлог закона о хрватским бранитељима и „српској агресији“, и то баш у тренутку када владајући коалициони режим очекују избори у Београду, те је сваки потез власти на мети опозиције.
Предлог хрватског закона, није међутим никаква новина у односима, јер је то подавно од речи до речи записано у Декларацији о домовинском рату, коју је сабор усвојио а да тадашња србијанска власт није ни зуба пробелела, све се надајући да ће за своју кооперабилност ипак добити велику шаргарепу из Брисела, али оћеш јест, зато ће садашња власт усвајањем овог закона добити повелику каменчину у међуодносима!
Наиме, у предлогу закона децидирано стоји да је и БиХ извршила агресију на Хрватску, али и став да је већина Срба из Хрватске подржала ту „агресију“, а распадајућа ЕU, ћорава и нема, никако не жели да види своје грешке, почињене злонамерно у процесу насилног растурања заједничке државе Југославије!
Међутим, овај се закон није баш случајно сада ставио на дневни ред, што показује след догађања наоко неповезаних, али кад се сложе дају јасну слику, ко и зашто вуче конце! Ионако оптерећене односе, подгрејала је најпре спомен табла са поздравом ZDS и то баш у „хрватском опоравилишту“ за Србе, Жидове и Роме, која је изазвала бурну реакцију жидовских удружења у свету, што баш и није било очекивано у толикој мери од постављача, али је одмах залегла утицајна RKC и удруге бранитеља на „првој црти одбране хрватства“, као да је питање бити или не бити, сад!
Вербалне ноте и размена аргумената који су потом уследили између Србије и Хрватске, победили су летњу врелину и бројне пожаре, не смањујући свој темпо.
Ипак, чим најзад пажљиво уклонише таблу да се не дај боже и мало окрњи, поднесе некадашњи политичар, не случајно из HSP, предлог за референдум о начину избора представника националних мањина у хрватски сабор, третирајући подобне као безмало чиповану марву, а без да уследи осуда такозване „јаке хрватске антифашистичке левице“.
Не случајно, управо у то време у Европском парламенту именова је Ruža Tomašić, истакнута чланица шовинистичке странке HSP, на функцију председника одбора за доделу средстава приступног фонда чланицама и кандидатима ЕU, што показује да се тако врши и додатни притисак на најављени српски приступни „маратон“, јер избегавају „демократске савете о усклађености“ (читај исправно, одбијају да уведу санкције Русији!).
Баш пред ову немилу бриселску епизоду, хрватска NАТО плавушица цвркутала је у медијима да радосно очекује посетиоца из Београда, јер треба да се договоре о решавању границе, несталим у ратном сукобу и још о неколико ситница, па да живимо као сав нормални свет!
Али, кад се пажљиво проуче ове „случајности“, стиче се закључак да се нису случајно појавиле.
Прво, од самог почетка оружаних,терористичких напада хрватских паравојних формација ZNG на ЈНА и милицију Крајине, упорно се тврдило из ЕУ да је у питању „српска агресија“, а Хрватска тада била само једна република у међународно признатој држави Југославији!
Срби у Хрватској, тамо где су то могли, одазвали су се на мобилизациске позиве да у редовима ратних бригада ТО бране своју Отаџбину, а не да врше агресију, а ЈНА је била законом призната једина оружана сила, у чијим редовима је и ТО и милиција у рату.
Зато су хрватске формације биле нелегалне, те је реч о грађанском рату, а никаквој агресији.
ЈНА је имала законско право и обавезу, да употреби бригаде ТО из једне републике по свом нахођењу на простору читаве Југославије, те нема приче о никаквим „агресорима“ из Србије!
Друго, усвајање закона о бранитељима је само хрватски маневар да се присили власт у Београду да одустане од изношења аргумената за стварну пљачку Крајине после VRA „ОLUJA“, те би се извршило насилно поравнање, стварна пљачка за измишљену „ратну одштету“, наравно опет на српску штету!
Треће, прича о непостојећем проблему границе на Дунаву је планирана хрватска пакост, да уз помоћ „међународне арбитраже“ отме део територије Србије, притом јој отежавајући и статус подунавске земље!
Проблем са променом тока корита реке која је државна граница, одавно је решен, међународним ставом да се граница одређује средином реке, те Хрвати узалуд сакупљају старе поседничке листове још из времена Аустро-Угарске, покушавајући међународну арбитражу, па да и то буде нови „јединствен случај“ у примеру Србије, јер ће добронамерна ЕU одмах захтевати сарадњу на делу, за евентуалну будућу чланицу коју ипак третира као кокошку, а познато је како Срби дефинишу ту живину!
Хрватска као чланица NАТО послушно извршава сваки налог, имају вековну послушност у наслеђу, слушали су и Беч и Пешту, слушали су и Берлин и Рим, сада слушају команду из Брисела, а имају у наслеђу и мржњу наспрам православних Срба, упорно покушавајући да силом натуре став да нису починили геноцид над њима, а усвајали антисрпске расне законе одмах по проглашењу NDH, и то акламацијом!
Хрвати не крију своју радост што су одабрани да буду натоовска окосница у региону, жељни да икако, ако околности то омогуће, најзад попуне „кифлицу“(жаргон за географски облик њихове државе), тежећи да врате онај сан из времена NDH када је Бања Лука службено проглашена за престоницу, само су ти побуњени Срби онемогућавали преселење институција из Загреба!
На њихову велику жалост, и овог октобра, у Београду ћe бити одржана свечаност обележавања ослобођења и то у присуству руског министра одбране, тако обележавајући ратно братство руског и српског народа исковано у крви, и то кроз више векова!
Ту ситницу, ни „хумани“ NАТО, ни распадајућа ЕU, а нарочито Хрвати, не праштају Србима!
Од оног режираног холивудског сусрета између НАТО плавушице и фактора мира и стабилности у региону, на Батинском мосту тачно у подне, када су одабрани новинари писали да наступа ера будућности, која ће синути као поларна светлост, плавушица не престаје да даје провокативне изјаве, али је напокон „Дара превршила меру“ како Срби кажу, те је заиста огољена хрватска улога у „дисциплиновању“ Срба за потрене новохрватских господара, који баш и не крију своје намере, те се управо спушта густа поларна помрчина на хрватско-српске односе, најављујући дугу поларну ноћ!