Од свог осамостаљења, демократска Хрватска слави усташки дернек на Блајбургу као неком култном месту страдања хрватске војске, а реч је заправо о ратним злочинцима који су одбили да положе оружје након потписане капитулације пред енглеском командом, која их је потом уступила својим савезницима, јединицама Југословенске армије.
Део тих злочинаца је успео оружјем да се пробије из обруча, али је знатан део уништен у борби а део је заробљен.
После неколико година, католички свештеник VILIM CECELJA је плански купио део те пољане, и на свом приватном имању поставио крст као обележје изгинулим злочинцима.
У време Хладног рата и блоковске поделе, почео је пропагандну акцију помогнут од Ватикана, да те ратне злочинце представља као некакве антикомунистичке хрватске борце пострадале од србокомунистичких злотвора.
Тај приказ се усталио у хрватској емигрантској штампи, и основан је Почасни блајбуршки вод који је ширио мит о „блајбуршкој жртви хрватског народа“ и сакупљао средства за подизање споменика, али je најпре радио на омасовљењу прославе на годишњицу покушаја пробоја.
Само окупљање је имало све карактеристике величања NDH као хрватске државе, а учешће представника бројних неофашистичких организација је постало део службеног церемонијала!
У време постојања заједничке државе Југославије, свесно је игнорисано такво неоусташко славље, да се не би отварала шира прича о чињеници да је скоро 300000 учесника у злочину геноцида, не само активних извршилаца, већ и пратећи бројни апарат државних служби које су омогућавале такво државно недело, покушао да се бекством у Аустрију спасе казне за такав злочин.
У Југославији се плански лагало како су Хрвати већински били антифашисти, али нису смели од „нешто мало“ усташа које штите немачки и талијански окупатори, да то одмах испоље и узму учешће у устанку српског народа у NDH, већ у јулу 1941.године!
Током грађанског рата у Хрватској, отворили су причу о ликвидацији заробљених усташа и домобрана без суђења, што су извршиле словеначке и хрватске јединице након што су енглеске трупе разоружале те злочинце, и потом их испоручиле бригадама Југословенске армије!
Покренута је широка кампања лагања о броју наводно невино страдалих, иако су активно учествовали у извршењу злочина геноцида, а потом је то коришћено за покушај некаквог поравнања за Јасеновац као симбол геноцида над Србима, Жидовима и Ромима у NDH!
Објективна истраживања казују о бројки од 40000 тако страдалих, али су ту и словеначки белогардејци, љотићевци, припадници ЈВуО, Руски заштитни корпус, све измешано у сараднике окупатора, како су то казивали кроатокомунисти.
Када су антифашистичка удружења у Корушкој покренула иницијативу за забрану тог окупљања, одговорили су им надлежни да закон не брани окупљање на приватном поседу, те се тек тада могло јасније сагледати зашто је VILIM CECELJA куповао део ливаде још у прошлом веку!
Хрватска држава шаље званичну делегацију на видљиви клероусташки дернек, да полаже венац на споменик са шаховницом из времена NDH, иако је тобоже настала на антифашистичким тековинама НОБ, а градови јој још увек пуни улица са именима усташких ратних злочинаца!
Данас је тако видљиво да је тај Блајбуршки игроказ плански осмишљен од удружених твораца антијугословенске и антисрпске клике у Ватикану и англосаксонских антикомунистичких кругова из времена Хладног рата, са циљем релативизације почињеног злочина геноцида у NDH, иако их данас већ објављена документа немачке и талијанске војске понајбоље разоткривају јер дају податке о броју убијених Срба, али и методама бруталних убистава!
