У квалификацијама за светско фудбалско првенство 1998.год хрватска репрезентација је играла против Аргентине, те су аргентински новинари објавили пригодни интервју са Dinkom Šakićem, угледним чланом хрватске заједнице у Аргентини!
Упитан да ли је био један од управника концентрационог логора Јасеновац одговорио је потврднo, чак је изјавио и да би све поновио само да се створи независна Хрватска. Тај интервју је био повод да израелски центар Simon Vizental затражи његово хапшење, што Аргентина није могла избећи.
Република Хрватска и тадашња СРЈ затражиле су потом његово изручење. Некадашњи амерички амбасадор у Хрватској Моntgomeri објавио је да је Ričard Gelbard, специјални представник САД за имплементацију Дејтона, у сусрету са председником Тuđmanom децидирано изјавио да је Америка обезбедила да се Šakić и његова супруга изруче Хрватској!
И заиста, Dinko и Nada Šakić су изручени Хрватској, а суд у Загребу је некадашњу чуварку логора ослободио jер није било живих сведока да потврде исказе који су дати Земаљској комисији за ратне злочине НР Хрватске далеке 1946. године!
Šakić је ипак суђен на двадесет година робије, али је ускоро из затвора Лепоглава пребачен у затворску болницу Реметинец у Загребу, где је и Andrija Artuković још у комунистичко време мирно и спокојно дочекао крај. Dinko је пребачен јер је имао боље услове да на миру пише своје мемоаре о борби за независну Хрватску, које ће јелте објективни хрватски истраживачи користити као примарну историјску грађу, јер је писац био непосредни учесник, али и налогодавац, те дугогодишњи координатор терористичких антијугословенских акција.
Само суђење је својеврсна лакрдија и спрдња са жртвама хрватског геноцида над Србима, Жидовима и Ромима. Изнете су тврдње да је Јасеновац малтене био ваздушна бања за опоравак, а да је наводна комисија МCK (Међународни Црвени крст) из времена NDH то и утврдила својим радним посетом. Гле чуда, међу члановима те тадашње делегације био је и представник Шведске (формално неутралне!)
Када је Šakić преминуо 2008.године у 88.години, бројни следбеници и обожаваоци организовали су му величанствену сахрану на гробљу Мирогој!
По изричитој жељи покојник је покопан у усташкој униформи у демократској Хрватској, што је Ефраим Зуроф у свом писму тадашњем хрватском председнику Мesiću нагласио, уз апострофирање скандалозног говора свештеника Vjekoslava Lasića који је истакао да је „NDH temelj današnje Domovine Hrvatske”!
Овакав спровод само казује да је HNO од свог оснивања далеке 1944.године имао огранак у некадашњем партизанском покрету, некадашњем SKH, али и данашњем HDZ, јер су на скупу у Кливленду 1990. тадашњи челници HNO донели одлуку о колективном учлањењу у HDZ!
Не чуди стога да један од вођа HNO и организатор атентата на амбасадора Роловића никад није био под ударом југословенске службе безбедности, јер је управо Vladimir Bakarić био на челу Савезне комисије за заштиту уставног поретка, а они су одлучивали на основу презентованих сазнања ко је државни непријатељ коме треба угасити свећу!
Угасили су свећу бројним ситним рибама, али су капиталци ипак сачувани да дочекају независну Хрватску, ону о којој су још праваши сањали, па коминтернини разбијачи Југославије и Мaksovi mesari, међу којима и тада млади Dinko који почива на Мirogoju у усташкој униформи, а ту је ето и гробница народних хероја, па се остварује и она Маksova и Тuđmanova идеја о „Dolini palih“(коју је као узор реализовао генералисимус Franko)!
Чак је и челник HNO у Шведској платио главом а није имао никакве везе са убиством амбасадора, али DINKO није био диран, заштићен као бели медвед!
Спрега врха КPH и HNO се пажљиво крила у времe BROZA како би се етапно реализовала идеја независне Хрватске о чему је још 1943.године у Топуском на Трећем заседању ZAVNOH говорио бригадир Фицрој Меклин, Черчилов повереник у редовима НОБ, али и саветник Broza!
Та црно-црвена хрватска хоботница наслућена је сада у књигама Јоsipa Маnolića који увијено указује на улогу IVANA KRAJAČIĆA, стварног носиоца хрватске дубоке државе током владавине Broza!
Тај Кrajačić је уз Vjećeslava Hoqevca био стварна подршка свим хрватским сепаратистима, он је једини могао код Тita да испегла гафове са претераним ексцесима.
Маnolić је од 1945.год био начелник одељења за затворске казне у ОЗН Хрватске и сви суђени усташки злочинци су били његова брига, па тако и Аlojzije Stepinac, док је био у Лепоглави!
Кrajačić је увек имао своју службу у служби, чак и када више није руководио хрватском УДБ, али га је Броз увек консултовао о свим безбедоносним питањима на нивоу државе Југославије.
Маnolić је само дао наслутити да се прави одговори крију у дешавањима око стварања КP NDH, случаја Кеrestinec, случаја Hebrang, као нерашчишћених питања односа кроатокомуниста и усташа!
Одговоре на Маnolićeve магловите назнаке могуће је тражити само у папирима HNO, јер су њени челници свакако писали о детаљима тог усташко-кроатокомунистичког међу односа, али ће то још чекати јер владари из сенке нису завршили своје балканске игрице!
Амбасадор Роловић је само наслутио дубину те хоботнице, и одмах је платио главом!
