HRVATSKI KLEROFAŠIZAM — stvaranje KP NDH

211
Извор слике: https://www.srbijadanas.net/sporazum-ustasa-i-komunista-iz-1935-godine/

Одмах након проглашења NDH, земље потписнице осовинског пакта признале су своју савезницу, али такође и неке наводно неутралне. Међутим, резултат је био мршав и усташке вође се досетише како да пораде на признању од стране тадашњег Совјетског савеза, користећи важећи немачко-совјетски трговачки уговор, који и није био  само трговачки!

Миле Будак је 1935.године потписао споразум са комунистима у казниони Лепоглава, где је упознао и Андрију Хебранга, члана највишег партијског руководства, који је тек у марту 41.године изашао са дугогодишње робије и настанио се у Загребу.

Знајући колико је добар Хрват, министар Будак је успоставио контакт са старим познаником, излажући му идеју да се оснује и легализује KP NDH, а заправо је усташка намера била да се тако преко Коминтерне поради на признању NDH од стране Совјетског савеза, јер нема више „великосрпске“ творевине Југославије!

Тада је у Загребу живео и Јосип Броз као инж Славко Бабић (бравар се увек представљао као инжењер!), Хебранг је пријавио контакт са Будаком, па су даље преговоре са комунистичке стране наставили Хебранг и Владимир Бакарић, повереник Јосипа Броза, који је имао његово апсолутно поверење!

Процес се одвијао повољно и обе стране су тежиле споразуму који је и потписан 17.маја 41. године, те је тако КП Хрватске као део КПЈ постао самостална KP NDH!

Сам ЈОСИП БРОЗ је морао већ 23.маја да из Загреба пређе у Београд, зато што је то био последњи дан када се могло путовати без посебне дозволе из NDH у Броград зарад регулисања имовинско-правних питања (наплата дуга, регулисање власништва и сл.).

Отежавајућа чињеница је и детаљ да је инж Славко Бабић Србин, а већ су донети расни закони против Срба, а ни усташки савезници нису више дарежљиви да издају нови докуменат а слика иста!

Напад Немачке на Совјетски савез је за кроатокомунисте био гром из ведра неба, и знак за узбуну јер је почело хапшење комуниста, да се хрватска власт додвори драгим нацистима.

Постигнути споразум више није имао никакав значај, а сами комунисти су одмах након устанка српског народа против клерофашистичке NDH почели да шире лаж да они раде по упуствима из Москве, како би се наметнули за вође устанка!

Међутим, свако сазнање о споразуму са усташама је сада било смртна опасност од српских устаника, и руководство кроатокомуниста је и те како бринуло да се та тајна не сазна, те су се током ослободилачког рата на функцији секретара CK KPH управо смењивали Владимир Бакарић и Андрија Хебранг, који је био ухапшен у Загребу, утамничен у логору Стара Градишка и размењен са групом заточеника, за које је касније утврђено да су сарадници хрватске власти!

Тај Хебранг је још у рату почео прогон Срба те је смењен, и уместо заслужене казне повучен у Врховни штаб на одговорну дужност!

После ослобођења ће имати високу функцију у Београду, али ће након сукоба са Стаљином бити оптужен за сарадњу са совјетима, и то након партијске истраге а не судске, која није спроведена јер је починио самоубиство, након доказане сарадње са усташама!

Новохрватска држава је 92.године донела саборску одлуку о рехабилитацији драгог Андрије, али је и другосрбијанска „жута власт“ у Београду донела судску пресуду за његову рехабилитацију, иако дотични није држављанин Србије, нити је судски осуђиван у Србији, а рехабилитован је као жртва комунистичке репресије, те ће сада београдски колаборанти морати да преврну и небо и земљу да му нађу кости и врате у Загреб, што ће бити један од захтева на  европском путу ком се не назире ни почетак, а камоли крај!

Други потписник споразума, Владимир Бакарић је вршио најодговорније дужности у републици Хрватској из које није мрдао у Београд, али је у браваровим антисрпским потезима увек био пресудна мирођија уз незаобилазног Словенца ЕДВАРДА!

Када је преминуо као потпредседник Председништва СФР Југославије, одар му је био прегрнут и хрватском тробојницом, по његовој изричитој жељи! Они ретки појединци који су знали за тајни споразум о формирању KP NDH, након доношења резолуције ИБ заглавили су Голи оток, одмах оптужени да су совјетски сарадници, а причу о споразуму су тек деведесетих година прошлог века лансирали хрватски повјестничари у тврдњи да су и кроатокомунисти тежили самосталној хрватској држави, јер је свака Југославија тамница за Хрвате!