Ових дана је у посету Београду стигао Едгарс Ринкевич, министар иностраних послова Летоније. Он је прихваћен са уобичајеном српском гостољубивошћу и уз шољицу чаја Ринкевич се веома похвално изјаснио о припремама Србије за ступање у ЕУ. Као, ви сте Срби јуначине, немојте се плашити ступања на нове путеве. Ускоро ћете процветати исто као ми.
Узгред, Летонија је уистину процветала. Тачније, оно што је од ње остало. Истина, 35% радно способног становништва је отишло у иностранство, али се зато остатак успешно труди у предузећима која су покуповали Европљани. Летонса имовина у земљи је веома смањена, али на крају крајева, какве има везе чије су власништво фабрике и предузећа. Финансијски систем Летоније налази се у рукама скандинавских банака. Два од три најкрупнија поштанска оператера скоро су у половичном власништву шведских компанија. Главни комерцијални телевизијски канали закупљени су од стране шведске медијске групе МТG, под чијом се контролом налази 60-65% тржишта реклама. Сва трговина усредсређена је у рукама два велика ланца супермаркета, од којих је један шведски. Како саопштава Антикорупцијски савет, 70% продаје на бензинским пумпама у земљи остварују канадска и финска компанија. Шума (до 30%) такође припада странцима, земља – до 20%.
У резултату тога, централни статистички завод Летоније саопштава да 85% домаћинстава са тешкоћом плаћа школарине, дечије вртиће, комуналне услуге, али коме је данас лако? Летонци могу да се радују, још су далеко од положаја Грче.
Као одговор на похвале Ринкевича, српски председник је рекао да је његова земља начинила одлучне кораке како би доказала своју спремност да ступи у ЕУ. Ускоро је свет сазнао шта је имао у виду. Испоставило се да Београд неће пустити “Турски ток” на своју територију и присајединиће се санкцијама потив Русије, наравно, уколико награда за то буде пријем у европску заједницу.
Тако то ради висока политика грађани. У њој је најважније добро се усредсредити. Истина, не сме се заборавити да Европљани никада нису бркали политику са добротворном делатношћу. И можда је то један од наважнијих разлога који омета Србију да се добро усредсреди. Српски народ, за разлику од неких својих суседа (нећемо им наводити имена) увек се одликовао поузданим пријатељством и верношћу у савезничким обавезама. Не ради се само о томе да ће приступање ЕУ ставити њену привреду негде између Бугарске и Румуније. Ствар је у томе што ће му почети завртати руке у војно-политичким пословима исто тако као што су их заврнули Бугарима и Румунима. А њему се то можда неће допасти. За разлику од Летоније, где су се партизани борили за очување фашистичког режима, српски герилци на југословенским просторима борили су се за независност. Само да историјско сећање не одигра неслану шалу са актуелним властодршцима у Београду.
