У свету има више од 200 сепаратистичких жаришта, од којих многа тињају деценијама. У Азији су Тајван и Тибет деценијама покушавали да се ослободе “загрљаја” Кине. Муслимани желе да одвоје Кашмир од Индије, Тамили траже своју државу у Шри Ланки. Много је сепаратистичких покрета у Африци и Јужној Америци, Канади, али ни водећа светска сила Америка није без оних који у појединим савезним државама као што су Аљаска, Мејн, или Оклахома, сањају обнављање конфедерације.[1]
Сви су упознати са Косовом, Каталонијом, Фландријом, Баскијом, Шкотском, Баварском неки и са Корзиком, али ретки су они који су свесни да Европа врви од региона који само чекају повољан тренутак да изврше сецесију.[2] Само су назначени неки сецесионистички покрети, а на простору бивше СФРЈ у свакој од новонасталих држава постоје најмање два. Тако ће, на пример, Хрватска у будућности реално морати да уважи демократска права на аутономију, а касније и на независност Дубровачкој Републици, Истри и Републици Српској Крајини, без обзира што се у ЕУ представља као монолитна и јединствена држава.
Већ неколико година, арогантни чиновници из Вашингтона и Брисела понављају званични став Сједињених Америчких Држава и већег дела земаља унутар Европске уније да њихово виђење статуса Косова и Метохије важи само за ту ситуацију и да не може да се примјењује на остале територијалне спорове у свету. Таква позиција има две битне карактеристике. Прије свега, она садржи енормну дозу бахатости, ароганције и веровања да су аргументи логике и правде трајно немоћни пред огољеном силом, иако историја нуди прегршт примера успона и падова империја. С друге стране, у тим дуплим стандардима очигледна је неподношљива лакоћа потцењивања елементарне интелигенције остатка планете, изложене насилним експериментима западних центара моћи.[3]
У Каталонији је недеља, када су грађани покушали да гласају на референдуму о отцепљењу те покрајине од Шпаније, протекла бурно и са тешким последицама. Шпанска полиција интервенисала је како би затворила биралишта широм Каталоније, при чему се брутално сукобила са гласачима. Каталонска влада тврди да је најмање 844 људи повређено у сукобима са полицијом широм те покрајине.
Она је у понедељак саопштила прелиминарне резултате, према којима је гласало око 2,26 милиона људи (тек око 42%), од којих се 90 одсто изјаснило за отцепљење. Ројтерс наводи да је излазност у Каталонији била око 42,3 одсто, а право гласа имало је 5,34 милиона људи.
Европска комисија, која је референдум у Каталонији прогласила неуставним, тврди да случај те шпанске покрајине и Косова и Метохије “нису упоредиви”, јер је “Шпанија чланица ЕУ”. Појашњење је толико ступидно да га није потребно ни разобличавати. ”Када је признање Косова у питању, то је био врло специфичан контекст. То је била позиција усвојена од стране различитих УН Декларација и различитих УН резолуција и међународне заједнице. Веома специфичан контекст, са специфичним разлозима – изјавио је портпарол Европске комисије Маргаритис Схинас, али није објаснио о којим декларацијама и резолуцијама УН се ради, нити у чему су “специфичности” које је споменуо. Не постоје такве резолуције које подржавају настанак лажне НАТО државе и све је исувише измишљено, јадно и говори о неспремности бриселске администрације да се озбиљно носи са сепаратистичким покретима на доследан начин.
Питање је будућности да ли ће насиље ескалирати или ће се прибећи демократским средствима и процедурама. То ће бити велики тест за Запад. Ако може лажна држава Косово са око милион становника, зашто не би могла Каталонија са око 7 милиона становника или Баварска са око 12,5 милиона становника?
Шпанија би могла да употреби уставно овлашћење да суспендује каталонску аутономију, уколико регионални парламент прогласи независност, рекао је шпански министар правде Рафаел Катала, дан након референдума којег је Мадрид забранио. Такве назнаке су увод у дуготрајну кризу са неизвесним последицама по Шпанију и ЕУ. Према Члану 155 шпанског Устава, централна влада може да суспендује аутономна овлашћења те североисточне шпанске покрајине. Такав приступ јесте увод у насиље и суспендовање демократије. Портпарол каталонске владе Хорди Туруљ изјавио је да не искључује могућност да ће се шпанска држава позвати на члан 155 шпанског Устава, који омогућава централној власти да обустави самоуправу у региону. Како је рекао, он не искључује ни хапшење чланова каталонске извршне власти након јучерашњег референдума о независности, пренео је шпански Ел паис. Шпански премијер Маријано Рахој рекао је да у Каталонији “није било референдума о независности”. Он сматра да су Каталонци преварени да учествују у “нелегалном гласању” и тврди да већина Каталонаца није желела да учествује на данашњем гласању, пренео је Ројтерс. Истовремено је захвалио шпанској полицији оценивши да је она деловала “чврсто и мирно” у свом одговору на референдум. Референдум, који Мадрид сматра незаконитим и назива га фарсом, гурнуо је земљу у највећу уставну кризу у протеклих неколико деценија и продубио вишевековни јаз између Мадрида и Барселоне.[5]
Каталонци не могу да изразе своју вољу ни на референдуму али зато су водеће чланице ЕУ подржавале терористе ОВК, убиства нејачи, паљевине, подметање експлозива, зверства, разарање манастира, цркава, културно-историјских споменика и свега осталог што говори у прилог историјског постојања Срба на Косову и Метохији. Сецесије на простору ЕУ допринеће да се већина чланица одупре притиску САД и реалније сагледава проблеме на сличан начин. Зато треба учинити све да се напусти погубна политика “признавања реалности” или фактичко стање, јер је то стање настало као резултат насиља Запада.
Раднички синдикати из Каталоније су позвали на регионални штрајк а у позиву се као повод наводе “огромна кршења права и слобода”.
Србија не треба да срља и жури да под притиском САД, НАТО и ЕУ затвара тзв. замрзнути конфликт јер је то “у интересу српског народа”, како се жели представити. Управо потребно је супротно:
- прекинути преговоре о Косову, под окриљем ЕУ и цео преговарачки процес вратити у надлежност УН.
- Константно инсистирати на политичкој и кривичној одговорности за догађаје на Косову и Метохији, јер је то пут ка децентрализацији и кантонизацији.
- Инсистирати на доследном поштовању Резолуције 1244 СБ УН, која Космету даје пун аутономију без права на одцепљење.
- Не прихватати никакве преговоре и договоре о статусу док се не заврши повратак и интеграција прогнаних и да се то одвија под надзором УН.
- Посветити већу пажњу јачању економско-привредне компоненте Срба на КиМ.
- Непрекидно тражити од УН, међународних институција обнову наших светиња на Космету, а у тесној сарадњи са осталим православним црквама и Светом столицом.
- Захтевати да се средства за обнову светиња и кућа обезбеде од приватизације државних предузећа на Космету и да се заштити државна и друштвена имовина.
- Захтевати образовну и културну аутономију Срба и неалбанаца на Космету. Не прихватати ништа заједничко у том смислу на нивоу Покрајине, јер би се на тај начин разбијало српско национално биће и
- Стварати претпоставке за развој и јачање Универзитета у Косовској Митровици.
Дупли стандарди ЕУ и НАТО јесу константа њиховог односа према српском народу, према Русији, Кини и свим другим народима који нису под непосредном “заштитом” водећих држава Запада. Због тога се Косово третира као изузетак, у смислу промоције лажне државе Косово а спречава или не признаје воља народа Републике Српске, Истре, Дубровачке Републике, Баварске или Каталоније. За Каталонију је велика “несрећа” што није на српској или руској земљи јер би им такозвани Запад одмах признао независност и вршио притисак на друге државе да је признају, као независну државу.
Декадентно понашање Запада учинило је велики грех насиљем над српским народом, по питању Косова и Метохије. Та спирала насиља Запада почела је у Европи агресијом НАТО 1999. године, а велико је питање колико је на тај начин дато за право многим сецесионистичким покретима да крену путем независности, почев од Каталоније, Сардиније, Баварске, Корзике, Шкотске, Велса, Републике Српске, Истре, Дубровачке Републике, Северне Ирске, Јужне Осетије, Абхазије па до Курдистана, јер имају далеко веће историјско утемељење за самосталне државе од лажне државе Косово, јер је иста настала на вековном прогону и терору над српским народом у специфичним условима агресије и окупације.
Сви ови сепаратистички покрети не гледају се на исти начин у међународним односима, него су потпуно присутни дупли стандарди Запада. Исправно је и могуће само оно што подрже САД, НАТО и ЕУ. Бумеранг таквог неприципијелног и погрешног поступања вратио се у своју “колевку” – у ЕУ, али све више и у САД. Ти сепаратистички покрети су рак рана Европе, посебно на Балкану, где није довршен процес формирања националних држава. Другачији третман према сепаратистичким покретима може у свету довести до грађанских ратова, међудржавних и регионалних ратова који ће променити границе између држава и лице Европе, а НАТО пакт и ЕУ учинити бесмисленим.
___________________________________________________________________________________________________
[1] http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:397093-Talas-separatizma-Svakom-svoja-drzavica
[2]http://www.telegraf.rs/vesti/1004925-evropu-cepa-separatizam-ovo-su-svi-regioni-koji-traze-nezavisnost-foto-video
[3] http://www.nspm.rs/savremeni-svet/separatisticki-pokreti-i-kosovski-uticaj-nepodnosljiva-lakoca-potcjenjivanja-i-deo.html
[4] http://www.blic.rs/vesti/politika/saznajemo-vucic-sazvao-hitne-konsultacije/2qs072f
[5]http://www.blic.rs/vesti/svet/uzivo-bura-u-kataloniji-povredeno-najmanje-844-ljudi-eu-referendum-neustavan/pmt274k
Генерал-мајор у пензији проф. др Митар Ковач
