Потези које повлачи Виктор Орбан, предсједник владе Мађарске, везано за мигрантску, односно избјегличку кризу, тумаче се на различите начине и изазивају опречне реакције, од осуде која се може чути у сусједној Аустрији, до идеје о предузимању истовјетних мјера, што се најављује у Бугарској и Израелу. Орбана подржавају и премијери Словачке, Чешке и Пољске, који су у заједничком саопштењу одбацили предложени систем квота у оквиру Европске уније за смјештај миграната. Ева Копач, Роберт Фицо, Виктор Орбан и Бохуслав Соботка су у декларацији, и појединачно на конференцији за новинаре, категорично одбили обавезујуће квоте прерасподјеле избеглица у оквиру ЕУ, и нагласили да „солидарност у име хуманизма и европских вредности јесу спремни да преузму, али искључиво добровољно. У декларацији коју су потписали се упозорава да масовна имиграција угрожава стабилност Европе и појединих чланица ЕУ и указује на ризике по безбедност које носи мешање разних култура и религија, а такође захтева од владе да одбије притисак Немачке и Француске“.[1]
Ограђивање Мађарске бодљикавом жицом, уз најаву подизања бетонског зида дуж читаве границе, осуђују се и у земљама Западног Балкана. Тако је 05. септембра у акцији истовремено организованој у Београду, Сарајеву и Скопљу, група грађана окупљена испред мађарске амбасаде палила свијеће у знак протеста због мјера које мађарска влада предузима према мигрантима. Како су пренијели поједини локални медији „грађани су паљењем свијећа и полагањем цвијећа упутили протест Мађарској због начина опхођења према избеглицама са Блиског истока“[2]. Акција, креирана од невладиног сектора, подсјећа на перформансе виђене током обојених револуција у земљама у којима се „калила демократија“ по мјери наручилаца уличних протеста, свакако има за циљ дискредитацију владе Мађарске. Истовремено, премијер Израела, Бењамин Натанијаху, изнио је свој политички став везано за мигрантску кризу: „Израел је мала земља и ми немамо географску ни демографску дубину (да их апсорбујемо). Зато морамо контролисати наше границе да спречимо инфилтраторе, раднике, мигранте или генераторе терора”, рекао је Нетанијаху на седници владе.[3] Уједно, израелски премијер је најавио: „Ми ћемо опасати Израел безбедносном баријером. Израел не сме бити преплављен инфилтраторима, мигратним радницима и терористима”.[4] Натанијахуова реакција услиједила је дан након што је лидер израелске опозиције Исак Херцог позвао да влада допусти сиријским избеглицама да дођу у Израел.
У образложењу тврдих мјера за које се опредијелио према мигрантима Орбан је истакао да је „ријека миграната која се слива у Европу бесконачна и да уколико ЕУ не заштити своје границе могу стићи десетине милиона њих“[5]. Орбан је на конференцији за новинаре најавио велике промјене које ће наступити након 15. септембра, а које ће помоћи да Мађарска „корак по корак“ успостави контролу над границом. Мјере подразумијевају већу концентрацију полицијских, а по одобрењу парламента и војних снага на граници, као и измјену кривичног законодавства, по којем ће се илегални улазак миграната у земљу сматрати за кривично дјело, за које је запријећена затворска казна у трајању од пет година и губитак права на тражење азилантског статуса. „Није у питању долазак 150 000 миграната, које неки хоће да подијеле по квотама, није ни 500 000 што је број који сам чуо у Бриселу, већ су у питању милиони, потом десетине милиона, јер прилив избјеглица је бесконачан“.[6]
Политика коју спроводи Орбан првенствено је у функцији заштите националног интереса, што се видјело и раније, у Орбановом ставу према рату у Украјини, као и у његовом односу према изградњи Јужног тока. Орбанова државничка политика била је видљива у разговорима са ММФ-ом, и уопште, у односу према банкарском картелу. Да ли Орбан и Натанијаху виде даље од осјећања емпатије коју неминовно ствара дугачка избјегличка колона? И они који подржавају Орбана и они који се противе рестриктивним мјерама које предузима, не доводе у сумњу тезу да је ововремена сеоба народа пројектована, да се стотинама хиљада, а могуће и милионима миграната са Блиског Истока „бомбардује“ Европска унија, првенствено Њемачка, како би се измијенила њена демографска структура, успорио привредни раст, и неминовно, оборио евро.
О демографском инжињерингу као геополитичком оружју размишљало се и у Њемачкој, на што смо упозоравали у тексту „Отимање Војводине у фазама“: „Видљив је изостанак реаговања јавности на промјену демографске структуре у Војводини, а која се нарушава приливом избјеглица које враћају из ЕУ. Њемачка и Мађарска се рјешавају избјеглица придошлих са Косова, а сугерисано им је да се настане у Војводини и изјасне као Мађари или Хрвати.“[7] Да се Њемачка намјерава ослободити избјегличког таласа који је раније запљуснуо с Балкана, тачније с Косова, управо је најавио њемачки лист Шпигл. „Њемачка ће одбити око 75.000 захтјева за азил људи из сјевероисточне Европе, у намјери да убрза процес екстрадиције за оне чије земље поријекла сматра сигурнима, пише њемачки лист „Шипгл”. То ће бити учињено како би се њемачка администрација усмјерила на избјеглице из Сирије и Ирака. Лист “Шпигл”, објавио је да је најмање 10.000 странаца депортовано из Њемачке од почетка године, од којих је већина са Западног Балкана, углавном из Србије и Македоније, што је приближан број као цијеле 2014. године.“[8]
Да ли је демографски инжињеринг оружје које се Њемачкој враћа као бумеранг? Да ли је њене намјере прозрео неко већи, јачи, и одлучио да исто оружје употријеби против Њемачке, чији му привредни раст и политичко балансирање у односу према Русији није било по вољи?
Шта се даље може очекивати, шта ће са Србијом у свему томе бити? Мађарска ће границу након 15. септембра учинити непробојном. Да се избјеглички талас не би као вода преусмјерио и тражио пропусне путеве, вјероватно ће војску на границу извести Румунија, Бугарска и Хрватска. Како „звецкање оружјем“ не би било непланско, хаотично, и како би показао колико је важан и Европи потребан, НАТО ће преузети контролу граница Европске уније. А мигранти који остану „заглављени“ у Србији и Македонији, шта ће с њима бити? Хоће ли се „разлити“ по БиХ, Србији, Црној Гори и Македонији, односно по земљама које остану изван НАТО зида? И шта са онима које Њемачка буде наставила да депортује у Србију по основу реадмисије и по основу обећању о отварању нових поглавља? А гдје ће сви они чекати како би кренули даље? Одговор на то питање је лако дати: У Кањижи, у Војводини. Боље бити у Војводини него у Сирији, кад се већ не може у Њемачку.
[1] http://www.carsa.rs/premijeri-ceske-slovacke-madjarske-i-poljske-odbacili-obavezujuce-kvote-za-raspodelu-migranata/
[2]http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Bivsa-Juga-uz-migrante-Protesti-ispred-madjarskih-ambasada-u-Sarajevu-Beogradu-Skoplju-FOTO/324162
[3] http://fakti.org/serbian-point/posrbljene-vesti/netanjahu-izrael-ce-se-opasati-ogradom-mi-smo-mala-zemlja-da-bismo-primali-migrante
[4] http://fakti.org/serbian-point/posrbljene-vesti/netanjahu-izrael-ce-se-opasati-ogradom-mi-smo-mala-zemlja-da-bismo-primali-migrante
[5] Дневна новина Еуро Блиц, Бања Лука, 06.09.2015. године
[6] Дневна новина Прессрс, Бања Лука, 05.09.2015. године
[7] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/autorski-tekstovi/otimanje-vojvodine-u-fazama/
[8]http://www.nezavisne.com/novosti/svijet/Njemci-vracaju-75000-azilanata-na-Balkan-gradjani-BiH-na-listi/324154
