Као што је познато, СБ ОУН је 2005. године предао ситуацију у Дарфуру (Судан) на разматрање Међународном кривичном суду (МКС). За протеклих 12 година, тужилаштво МКС је подигло оптужнице против шест лица који су били високи политички и војни руководиоци у земљи. Међу њима је и председник Судана Омер Хасан ал-Башир, министри одбране и унутрашњих послова, као и низ других истакнутих војних руководилаца Судана (Ахмад Харун, Абдељ Рахим Хусеин, Али Кушаиб).
Ради имитације „избалансираности“ своје тужилачке политике, тужилац МКС је потписао једну оптужницу и против једног од вођа наоружане опозиције Абдали Банде. У тренутку припреме оптужница тај корак је био важан из пропагандистичких разлога, јер је у то време било веома добро познато да су сукоб изазвали управо локални дарфурски бојевици, који су се супротстављали властима, и кривица власти Судана се могла разматрати само као прекомерна (но, законита!) примена силе ради гушења побуне. Сукоб у Дарфуру медији су почели приказивати као „рат ал-Башира против жена и деце“ тек последњих година. Данас нико не помиње оптужницу против А. Банде. Исто као што се нико не интересује ни десетинама других наоружаних устаника и њихових руководилаца, који су гурнули Дарфур у вртлог ужасног рата.
Током свих тих година, тужилац МКС приказује активну делатност по питању истраживања ситуације у Дарфуру. Два пута годишње тужилац извештава СБ ОУН о току истраге. (Ситуација је веома сумњива, имајући у виду политички карактер СБ ОУН са једне стране и „независност“ судске институције како себе назива МКС, са друге стране). На недавно одржаном заседању СБ ОУН протекло је још једно разматрање делатности МКС по досијеу Дарфура. Наступајући на њему, главни тужилац МКС Ф. Бенсуда је изјавила:
„Дарфур се као и раније суочава са озбиљним проблемима, што је такође истакнуто у мом реферату. У мају, после мог поменутог брифинга, била су добијена саопштења о томе да је суданска армија уз подршку снага оперативне подршке ступила у битку са опозиционим покретима у Северном и Источном Дарфуру.“
Као што видимо, тужилац признаје да се у ствари не ради о женама и деци (то су бајке за медије), него о „наоружаним опозиционим покретима“. Но, бојевици који су почели тај рат, нису интересантни за МКС.
Поводом заштите жена и деце, тужилац МКС заузима веома лицемерну позицију. У свом извештају пред СБ ОУН она је смишљено померила фокус са онога што се дешава у Дарфуру. Напумпавајући страсти, Бенсуда саопштава да су „цивилна лица као и раније подвргнута опасности и због тога је крива влада Судана. На тај начин је Бенсуда створила утисак да она није упозната са Резолуцијом СБ ОУН № 2340 (2017), у којој се недвосмислено осуђује наоружана опозиција, која користи цивилне објекте у својству прикривања, самим тим стварајући претњу за цивилно становништво, посебно за интерно расељена лица.
У свом наступу пред СБ ОУН Ф. Бенсуда је изјавила:
„Ја поново изјављујем о томе, да је моја канцеларија као никада, пуна одлучности да истера на чистац правду у Дарфуру. Без обзира на ограниченост буџета, донела сам одлуку да укључим у дарфурску групу додатне истражитеље и аналитичаре. Такво проширење састава групе доноси своје плодове. Прикупљање додатних доказа омогућава јачање доказне базе по отвореним предметима. Опширан аналитички рад такође омогућава напредак процеса по питању разматрања тих предмета. Моја канцеларија такође је активизирала истрагу нових злочина, за које се претпоставља да су почињени у Дарфуру. Користећи ту могућност, хтела бих јавно да захвалим мојим колегама за њихове неуморне напоре по питању разматрања ситуације у Дарфуру и због одлучности коју су показали, чврстине и професионализма у изузетно сложеним условима, у том смислу не само у контексту настављања категоричног одбијања сарадње од стране владе Судана“.
Као што се види из ове изјаве, сва „истрага“ МКС у Дарфуру своди се на „анализу аналитичара“. Никаква истинска истрага се у стварности и не спроводи. Па то никоме није ни потребно. Пажљиво изучавање овог пасуса Ф. Бенсуде показује да је њој потребан… новац. Већ то није први пут да главни тужилац МКС тражи новац од СБ ОУН. Уз све то, карактер тих захтева је веома сличан класичном изнуђивању. Логика је таква: ако је управо СБ ОУН упутио ситуацију у Дарфуру на разматрање у МКС, онда то значи да суд неће трошити своја сопствена средства на истрагу, него је дужан да плати „наручилац“. На то изнуђивање представник Русије је не једном указивао хашком тужилаштву, да је СБ ОУН предао ситуацију у Судану по молби самог МКС и суд је дужан био да унапред предвиди да ће се суочити са финансијским трошковима за овај процес.
Ситуација у Дарфуру последњих година се суштински побољшала. Нормализација околности у многим регионима, раније захваћеним ратом, између осталог у рејону Джебељ-Марра. Суданске власти су још једном продужиле режим једностраног прекида ватре. Притом треба истаћи да се овај режим реално поштује: од почетка године није стигло саопштење о бојевим сукобима између суданске армије и метежника. Захваљујући напорима власти смањио се број међусобних сукоба, снижен је ниво злочина. Очигледан је прогрес у реализацији Дохијског документа о миру у Дарфуру, па тако и о демобилизацији и реинтеграцији команданата батаљона и продужетак унутардарфурког дијалога и консултација. Не могу остати неприметни ни кораци владе Судана по питању обезбеђења доставки хуманитарног карактера у Дарфур, посебно разраду одговарајућих директива од стране власти у земљи, које су усмерене на упрошћење. Очигледни су и позитивни помаци у регулисању питања која стоје пред ЈУНАМИД, у том смислу и по питању издавања виза и царинског оформљења имовине контингента. Са тим чињеницама у оштром је контрасту понашање појединих опозиционих групација које истичу додатне услове за наставак преговора… На то је посебно обратио пажњу у свом наступу представник Русије у СБ ОУН: „Сматрам да спољашњи спонзори метежника морају да у њима побуђују више конструктивности“.
У свом иступању на седници СБ ОУН представник Судана је привукао пажњу чланова СБ према изјави датој од стране представника Руске Федерације, о томе да су извештаји Тужилаштва Савету безбедности ОУН почели да личе на извештаје представљене од стране контролних органа. Можда је овде сврсисходније поменути изјаву коју је дао бивши Председник Скупштине држава-учесница МКС у односу на неефикасност МКС: тужилац чак није могао ни оптужницу да припреми. Представник Судана је закључио да се са тужним стањем у МКС може обрачунати само на један начин: оставити га без пажње и омогућити му да се изнутра уруши“. Изјава са више дипломатском реториком. МКС може дискредитовати сам себе, но он сам себе неће рушити. Зато је важно у томе му помоћи. И по том питању је веома важна одлука последње сесије шефова држава и влада Афричке уније, који су донели одлуку о колективном изласку земаља континента из Римског Статута МКС.
*****
Као што видимо, МКС нимало не интересује реално достигнућа мира у Дарфуру. За МКС главни циљ је влада Судана. Уосталом, не само Судана. Налог за хапшење председника О. ал-Бешира се ево већ десет година користи за вршење притиска на читав низ земаља. (Чад, Конго, Малави, Индија, Нигерија, Јордан и др.), које је судански руководилац посетио за то време – укупно више од 100 пута! Но, најочигледнији пример геополитичког, или тачније речено – глобалног карактера делатности МКС јесте директан напад МКС-а на владу Јужне Африке (ЈАР). За време самита земаља Афричке уније, МКС је затражио од власти ЈАР да ухапсе председника Судана ал-Бешира. То је урађено са јединственим циљем дестабилизације ситуације у земљи са циљем премештања председника Џ. Зуме и дискредитације владајуће партије Афрички Национални Конгрес. Како су показали догађаји који су уследили, опозиција ЈАР ради заједно са МКС са циљем смене режима у ЈАР.
