Пре неколико дана одржана је седница СБ ОУН посвећена разматрању редовних извештаја међународних кривичних трибунала – МТБЈ и МРМКТ.
На заседању Савета говорили су председник Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) Кармел Агијус и Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале (МРМКТ) Теодор Мерон, као и тужилац оба трибунала Серж Брамерц.
Представљајући своје извештај, председници МТБЈ и МРМКТ су заклињући се уверавали чланове СБ о том да они чине све што је могуће како би судски процеси који су у току били брзи и праведни. Међутим, у пракси се испоставило да раније најављено време поново неће бити испоштовано.
Тако је председник МРМКТ Мерон у свом претходном обраћању СБ ОУН саопштио да ће разматрање апелације бившег председника републике Српске Радована Караџића бити завршено у новембру 2017. године. Међутим, сада Мерон прича сасвим другу бајку. У свом наступу који је раније био публикован као „саопштење о успеху“, Мерон је саопштио следеће:
Током задатог периода биле су припремљене ноте по предмету „Тужилаштво против Радована Караџића“ и сада се брзим корацима води припрема за апелациони стадијум по том предмету. Све судије са изузетком мене, настављају да раде дистанционо и биће позвани у одељење Механизма када предмети буду спремни за претрес. Обновљене прогнозе о доношењу судске пресуде изложене су у мом извештају.
Но, шта ми видимо у извештају Мерона? Испоставља се да се сада уместо новембра 2017. године, као време завршетка разматрања апелације Радована Караџића, предвиђа „крај 2018. године“! Ево како је Мерон ову новост саопштио у свом извештају:
Током периода између два извештаја настављено је разматрање апелације Радована Караџића и оптужбе на судско решење, изнесено 24. марта 2016. године од стране Претресног већа МТБЈ у предмету Р. Караџића. Веће је признало Караџића кривим за геноцид, злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата и осудило га на 40 година затвора. У својим апелацијама Р. Караџић и тужилаштво су представили укупно 54 основа за апелацију. Позивајући се на опширност без преседана и сложеност тог предмета, значајан обим предочених доказа, период времена, неопходан за доношење судске пресуде (најдужи у историји МТБЈ или било ког другог међународног кривичног трибунала), и сложеност питања који су покренути у апелацији, стране су се заједнички обратиле Апелационом већу да делимично удовољи молби да се продужи у укупном трајању за 217 дана рок предаје сведочења о апелацији, самој апелацији, одговорима и одговарајућим нотама. Процес подношења поднесака завршен је 6. априла 2017. године, предајом одговарајућих нота страна у предмету. Као што је ниже указано, тачне прогнозе у односу завршетка могу се дати тек после тога кад буде завршено разматрање нота по предмету, на етапи апелационог поступка. Имајући у виду размере и сложеност предмета, о чему сведочи сада завршени процес подношења апелационих поднесака, као и период који је за њих продужен, првобитна прогноза урађена по подношењу нота по предмету, која је предвиђала три године за завршетак поступак, сада је коригована и предвиђа завршетак поступка до краја 2019. године. То јест, у укупном трајању период ће се продужити три године и девет месеци за завршетак разматрања предмета од тренутка изрицања судске пресуде у првој инстанци, до изрицања пресуде у апелационом поступку.
На тај начин, испоставило се да је мало три године за разматрање апелације! И нема никаквих гаранција да тај рок неће бити продужаван изнова и изнова.
Теодор Мерон је поново више пажње посветио судији МРМКТ Ајдину Акају који је ухапшен у Турској. Свакако да нису сви чланови СБ ОУН позитивно реаговали на позив Мерона да се натера Турска да ослободи судију Акаја. Ако су САД и низ западних земаља „изразиле забринутост“ у својим наступима због хапшења Акаја, то је већина чланова Савета једноставно заобишла то питање ћутањем. Међутим, неколико дана касније, 14. јуна, судија Акај је био привремено ослобођен из затвора и приступио је разматрању предмета Нгибаратваре, у коме је он члан Претресног већа МРМКТ. Истина, узимајући у обзир дистанциони карактер рада судија МРМКТ, није јасно зашто се тражило да се прекине разматрање предмета Нгибаратваре скоро на годину дана, ако је судија Акај могао одлично да узме учешће у разматрању предмета налазећи се у затвору. Поготово што се прва тужба по предмету Нгибаратваре тиче његовог привременог ослобођења из затвора. Било би интересантно погледати како би затворско стање судије утицало на његову одлуку да се ослободи оптужени. У крајњем случају, таква ситуација била би интересантан експеримент.
Главни тужилац МТБЈ и МРМКТ с. Брамерц, у свом наступу пред члановима СБ ОУН није рекао ништа ново, само је понављао ставке из свог извештаја (који је, са своје стране, понављање извештаја председника оба трибунала). Очигледно, схватајући то, Брамерц је одлучио да свој наступ обоји новим елементима и упустио се у расуђивање које излази изван оквира његовог мандата:
Пре неколико дана Министар образовања републике Српске је изјавио да ће забранити уџбенике из којих ученици сазнају неистину о недавној прошлости, па тако и о геноциду у Сребреници и опсади Сарајева. То јест, те чињенице се предају у школама по целом свету, но, неће се предавати у тој земљи где су ти злочини били извршени? Сутра увече ће певач који се придржава ултранационалистичких погледа, чији наступи су забрањени у неколико земаља, како се очекује наступити у Мостару, са добротворним концертом у корист шест оптужених у предмету Оптужница против Прлића и других. Такве провокације које су само најсвежији пример из дугог списка су неприхватљиви и увредљиви за жртве, за Савет и за све који верују у правосуђе.
Расуђивање о певачу и уџбеницима очигледно не спада у мандат тужиоца МТБЈ/МРМКТ. Он треба да објасни зашто основни процес против Јовице Станишића и Френки Симатовића није могао почети пре више од годину и по. Јер је процес већ одржан, сви докази су већ скупљени, сви сведоци су већ сведочили. Но, тужилаштво већ годину и по припрема нови процес. А тужилац се распричао о певачима…
Представник Руске Федерације је у свом наступу пред СБ ОУН истакао да „девијације“ у раду МТБЈ „дискредитују идеју међународног кривичног правосуђа и без обзира на то што ће трибунал ускоро бити затворен, њих (девијације) треба исправити. Руски делегат (тога дана Русију је представљао Јевгениј Тимофејевич Загајнов) је истакао да се овде не ради само о непоштовању нормалних рокова дужине трајања процеса и прелиминарног задржавања оптужених. Између осталог, неприхватљиво је давати оцене које имплицитно претпостављају кривицу за ове или оне злочине народа, влада или држава у целини, који формирају одговарајућу слику о њима. Трибунал мора да делује на основу темељног принципа кривичног права, према коме одговорност за злочин носи индивидуални карактер. Њено утврђивање у односу на конкретна лица је и било наложено Трибуналу од стране СБ ОУН, и излазити изван оквира тог задатка је недопустиво.
Руски представник је посебно прокоментарисао отказ судског већа да удовољи молби генерала Ратка Младића о привременом ослобођењу из разлога хуманитарног карактера ради спровођења лечења у Русији. Информација о озбиљном погоршању здравља оптуженог била је игнорисана, исто као и дате гаранције које је по питању својевременог повратка Р. Младића у Хаг и испуњење других услова које би судско веће могло одредити. Судије нису пружиле оптуженом шансу за добијање висококвалификоване медицинске помоћи на стадијуму процеса који не захтева његово лично присуство. Трибунал се при том саглашавао раније да привремено ослободи лица чији су захтеви имали много слабију оправданост. Подразумева се да МТБЈ носи пуну одговорност за ову одлуку и њене могуће последице. Ми смо не једном изражавали забринутост по питању квалитета медицинске неге оптужених у МТБЈ. Поново позивамо да се спроведе истрага делатности медицинских јединица пенитенциарне институције МТБЈ од стране Управне службе унутрашњег надзора. „Рачунамо – изјавио је Е.Т. Загајнов – да ће се то десити у скорије време“.
Добар предлог, но на чему је засновано његово „рачунамо“?… Трибунал већ одавно демонстративно игнорише мишљење Русије и наивно је рачунати на његово исправљање. Оба кривична трибунала треба да буду затворена и позвана на суђење. Постоје основе за кривично гоњење сарадника тих трибунала и она се налазе у кривичном праву свих држава: „неправосудна пресуда“ и „позивање на кривичну одговорност очигледно невиног“…
