Прошле недеље одржана је редовна расправа о раду међународних кривичних трибунала (Међународног трибунала за бившу Југославију – МТБЈ, Међународног трибунала за Руанду – МТР и Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале – МРМКТ).
Са сваким новим извештајем МТБЈ, МТР, МРМКТ, поставља се једно те исто питање: колико дуго ће чланови Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН) прихватати лицемерно понашање руководства тих трибунала као нормално? Међутим, са сваким новим разматрањем тих извештаја у СБ УН све јаче се јавља сумња: а да прихватање тих извештаја није можда лицемерје већ самог СБ УН?
Тако представници западне већине у СБ УН непрекидно поју алилуја међународним кривичним трибуналима. Обично је Русија једина држава која покушава да оцени објективно и извештаје и делатност трибунала (чак се и представник Кине обично ограничава општим фразама које се понављају из године у годину и у којима се не разматрају ови или они аспекти извештаја, него се рутински наводи позиција земље независно од тога шта је у тим извештајима написано). Међутим, овај пут смо наступ представника Русије морали да слушамо са великим разочарењем. Тако је, оцењујући делатност МРМКТ, представник РФ због нечега изјавио да је тај трибунал недавно донео прву одлуку. Веома чудна изјава, с обзиром на то да МРМКТ ради већ четири године и да је донео неколико десетина одлука. Да би се неко у то уверио, довољно је било да посети званични интернет сајт МРМКТ[1], али то није урађено. Други пример: за време свог иступања представник Русије је изјавио да се “у извештају МТБЈ саопштава да је процес против Горана Хаџића заустављен још у октобру 2014. године због његовог здравственог стања и да Русија сматра да би Судско веће и Тужилаштво могли да проанализирају како је најбоље поступити по питању наставка таквих процеса узимајући у обзир хуманитарни аспект”.
У вези са тим треба приметити да, уколико државе не буду изучавале делатност трибунала које су створиле, онда оне неће ништа знати о њиховој делатности осим општих потеза и маргиналних аспеката. Ако се окренемо тексту извештаја председника МТБЈ у коме се износи стање здравља Горана Хаџића, онда ћемо видети да је оно представљено неадекватно.[2] Тако се у извештају не говори о томе шта се заиста десило са Гораном Хаџићем. А то питање уопште није периферно. Такође, ништа се не говори о томе, на основу чега је суд одлучио да настави суђење у октобру 2016. године? Чак је тај датум назвао “најтачнијом прогнозом”? Па није приказана ни сама суштина ситуације која је настала у процесу – ради се о неопходности заустављања изношења одбране. То што тврди председник трибунала је потпуна произвољност, јер по његовим речима донета је одлука о наставку судског претреса независно од стања Хаџићевог здравља. Рок о термину продужетка процеса који је указао Теодор Мерон, председник МТБЈ, поклапа се са оним роком који су навели лекари (правилно или не) као животни рок Горана Хаџића у данашњем стадијуму болести. Наравно, у извештају о свему томе нема ни речи и све је приказано као да је сам Хаџић крив што ће пресуда по његовом делу бити донета са закашњењем.[3]
Уколико државе буде изучавале делатност трибунала на основу ових извештаја – онда се објективна оцена од њих не може очекивати. У том смислу се мора констатовати да је последња расправа о раду МТБЈ, МРМКТ, МТР прошла на најгори начин у историји свих дискусија у СБ УН. Као нека посмртна химна звучале су речи представника Русије о томе “да ми очекујемо да руководство МТБЈ може поправити ситуацију, смањити прогнозирани рок завршетка процеса и обезбедити што скорије окретање рада трибунала у складу са захтевима Савета безбедности. Позивамо да се предузму све за то неопходне мере и рачунамо на резултате током ове године”. Зар заиста “очекујемо” и “рачунамо”?!
У међувремену се наставља позориште апсурда у вези са МРМКТ. Подсећамо да је “Механизам” у ствари трибунал као и МТБЈ и МТР. Он је био створен у вези са критиком рада МТБЈ и МТР због њиховог одуговлачења у раду и имао је за циљ узимање у своје руке свих предмета који нису размотрени у тим трибуналима после њиховог затварања. Међутим, стварање МРМКТ је постало отворено изругивање и над самом том идејом и над идејом међународног правосуђа као таквом. Створивши нови трибунал (МРМКТ), заборавили су да би требало затворити два проблематична трибунала – МТБЈ и МТР! Колико је било приче о уштеди због отварања МРМКТ, а уместо тога, трошкови су само увећани! Дошло се до тога да су почели градити нове зграде за МРМКТ и то не само у Хагу, него и у Аруши (Танзанија)!
Та ситуација представља очигледну демонстрацију веома специфичног осећања освете онима који су покушавали да позову на затварање МТБЈ и МТР. На жалост, све то пролази уз покорно ћутање држава које настављају да одобравају резолуције о издвајању средстава како за југословенски и руандски трибунал, тако и за изругујући трибунал под називом МРМКТ.
У недавно прихваћеној резолуцији Генералне скупштине ОУН, њени чланови су поново одобрили средства за наставак градње зграде МРМКТ у Танзанији. У једној од тачака те Резолуције каже се да Скупштина одобрава не само тражена, него и допунска средства за “непредвиђене трошкове”! Висина средстава из неког разлога није наведена и да би се тај износ сазнао морало се тражити у другим документима. Одобрену суму успели смо наћи само у извештају Генералног секретара УН: она износи 10 милиона долара.[4] Тај изазов онима који су позивали МТБЈ и МТР да заведу ред, одобриле су на жалост саме државе.[5] Ако је МТР искористио већ постојећу зграду, то МРМКТ себи гради нову зграду у вредности од 10 милиона долара. У другој тачки те исте резолуције Генералне скупштине ОУН, каже се да Скупштина моли МРМКТ да штеди и искористи ситуацију, посебно намештај, који је користио трибунал за Руанду…
Када би се светске државе уместо намештајем, бавиле пажљивим разматрањем судске делатности тих трибунала које су саме створиле, можда би савремено међународно правосуђе другачије изгледало. У међувремену, док Генерална скупштина УН контролише коришћење канцеларијских спајалица и чиода, међународни кривични трибунали осуђују невине, оправдавају злочинце и уништавају савремено прогресивно међународно право, које је још преостало у савременом међународном животу.
[1] Види сајт Међународног резидуалног механизма кривичних трибунала: http://www.unmict.org/en/cases
[2] Оцена и извештај Председника МТБЈ судије Теодора Мерона, достављеног Савету Безбедности УН у складу са тачком 6. Резолуције 1534 (2004) Савета Безбедности у обухваћеном периоду од 16. новембра 2014. године до 15. маја 2015. године // Документ ОУН: S/2015/342.
[3] Ево шта се каже о предмету Горана Хаџића у извештају председника МТБЈ: «Оптуженом је била предочена оптужба по 14 тачака за почињене злочина против човечности и кршење закона и обичаја рата. Председавајући суда је ревидирао предвиђени график спровођења тог судског разматрања и сада се очекује да ће судска одлука бити донета у октобру 2016. године — 10 месеци касније него што је раније било предвиђено. Задршка у изрицању судске пресуде условљено је тешким стањем здравља Хаџића. Како је раније саопштено, одбрана је је приступила изношењу својих аргумената 3. јула 2014. године, међутим 20. октобра 2014. године претрес је био заустављен. Очекује се да ће у мају бити одржано следеће медицинско испитивање Хаџића са циљем да се дефинише да ли стање његовог здравља дозвољава да се појави пред судом. Председавајући судија у том предмету саопштио је да за сада још није могуће свестрано оценити последице стања здравља Хаџића у тако дугом временском периоду на разматрање рока доношења правоснажне пресуде. У вези са тим, у овом тренутку најтачнија прогноза у односу на датум завршетка претреса – јесте октобар 2016. године. Судије и група за правну подршку предузимају све могуће мере како би завршили истраживање доказа, а такође и на предузимању других корака како би се после обнове процеса претрес водио оперативно».
[4] Извештај Генералног секретара ОУН «Изградња новог здања МРМКТ, одељење у Аруше» // Документ ОУН: А/69/734, с.12.
[5] Резолуција Генералне Скупштине ОУН № 69/276 – «Изградња новог здања за МРМКТ, Арушско одељење [по извештају Петог комитета (A/69/693/Add.1)]» од 2. априла 2015. године.
