Међународна заједница је била приморана да 17. јула прослави Дан међународног кривичног правосуђа. Приморана, јер није било никаквог реалног повода за прослављање, али нас глобална власт присиљава да празнујемо припрему сопствене сахране.
У овом тренутку у свету постоји читав систем међународне кривичне јустиције. Строго научно гледано, наравно да то није “систем”. Систем подразумева строгу хијерархију и неопходно узајамно садејство између елемената, што се не примећује у савременој међународној кривичној јустицији. Међутим, за потребе овог текста користићемо тај термин, имајући у виду сву укупност данашњих међународних кривичних институција.
У овом тренутку постоји читав конгломерат међународних кривичних судова и трибунала. Под један, то је велика група специјалних трибунала створених ради конкретних ситуација. Међународни трибунал за бившу Југославију, Међународни трибунал за Руанду, међународни резидуални механизам кривичних трибунала, Специјални суд за Сијера Леоне, Специјални суд за Либан, Специјални суд за Камбоџу, Међународни трибунал за кривично гоњење председника Чада Х. Хабре и низ других институција (Косово, Босна и Херцеговина, Источни Тимур итд). Под два, то је Међународни кривични суд, створен у својству универзалног суда.
Интересантно је обратити пажњу на то да формирањем Међународног кривичног суда није завршен процес формирања међународне јустиције. У овом тренутку разматра се питање отварања два нова међународна кривична трибунала. Први је за Централну Африку, а други за малезијски авион МХ-17, оборен изнад територије Украјине. Засад је тешко рећи како ће се завршити те иницијативе: процес формирања првог налази се у самом зачетку, а планирано је да пројекат резолуције за стварање другог у скорије време буде разматран на Савету безбедности Уједињених нација. Али те иницијативе истичу следећу тенденцију: глобална власт наставља да остварује притисак на земље и народе, тражећи стварање све нових и нових трибунала. За отказ следи казна. Тако су, на пример, власти у Кенији биле кажњене због одбијања да прихвате план за стварање Специјалног трибунала за Кенију. Ту идеју глобална власт је активно покренула током 2008. и 2009. године, а за њену промоцију био је одређен бивши генерални секретар УН Кофи Анан. Међутим, парламент Кеније је одолео и није прихватио закон о стварању тог трибунала. У резултату тога, у Међународном кривичном суду су против Кеније покренуте оптужнице. Тај предмет се постепено развија, али треба истаћи ту саму чињеницу.
Међутим, сагласност парламента земље која треба да буде жртва овог или оног трибунала, наравно да не узнемирава глобалну власт. Дакле, треба напоменути како је стваран Специјални суд за Либан. Наравно, прво су глобалисти покушали да натерају Либан да “добровољно” призна тај суд. Влада Либана је потписала специјални споразум о стварању Специјалног суда, но, парламент земље је одбио да то ратификује. Према законима и принципима демократије, такав споразум не може ступити на снагу. Но, за глобалну власт, тако смешне препреке попут права и принципа демократије, не постоје. Они су припремили и кроз СБ УН прогурали резолуцију којом су тај споразум учинила валидним! То јест, прекршен је фундаментални правни принцип према коме међународни акти морају бити ратификовани од стране парламента.
Истовремено, тај корак је представљао још једну провокацију у односу према Уједињеним нацијама. Глобална власт већ одавно реализује планове за дискредитацију УН са циљем да се земље које су подвргнуте рушилачком утицају те организације, подстичу да кажу: “Доста, нама више није потребна та некомпетентна, неефикасна и опасна организација“. Таквих земаља је све више: републике бивше Југославије, Иран, Либија, Ирак, Авганистан, Сирија, Обала Слоноваче, практично све земље у које су упуће “мировне снаге УН”. Скандали са злочинима које су починили сами “миротворци” – уопште нису случајни. Скандализација операција миротворачких мисија УН у медијима представља само карику у том ланцу дискредитације УН-а. Глобална власт је витално заинтересована за рушење и последњих бастиона прогресивног међународног права које је било изграђено по завршетку Другог светског рата. А на руинама УН ће бити изграђена нова, али већ не међународна, него глобална организација. Добро је да су пројекти о њеном стварању већ одавно промовисани (посебно “Лига демократије”, без учешћа Русије итд.).
Савремени систем међународног кривичног правосуђа није “међународни” у строгом смислу те речи. Иако га формално формирају државе, он не обезбеђује интересе држава које су га формирале. У томе се огледа један од важних парадокса који покушавају да прикрију, што значи, не покушавају да га објасне. А тај парадокс тражи објашњење у том смислу и путем постављања и одговарања на питања: какви су механизми остваривања глобалне власти. Јер сама чињеница да глобална власт остварује своју политику преко ових или оних државних органа, има важан методолошки значај за схватање тога како се управља савременим светом и одређеним државама.
Савремена међународна кривична јустиција је заиста системски елемент новог светског поретка којим се изграђује глобална власт. То је карика истог ланца у коме су ММФ, Светска трговинска организација, елитни међународни клубови и друге глобалистичке структуре. Циљ међународног кривичног правосуђа јесте рушење постојећег прогресивног међународног права и стварање новог, регресивног и репресивног међународног права. Прогресивно међународно право су стварале све државе света и у интересу свих учесника међународних односа. Ново међународно право стварају судије међународних кривичних трибунала у интересу глобалне власти. На тај начин, ми смо ипак приморани да празнујемо Дан међународног кривичног правосуђа, али не као празник, већ као подсећање да се против нас води рат и да смо дужни да заштитимо велика достигнућа наших предака, у том смислу и прогресивно међународно право. Дан међународног кривичног правосуђа у коме се отвара нови Нирнбешки процес против неофашизма на глобалном нивоу. Али, ради тога нам је неопходна победа. Не питајте за ким звоне звона међународног кривичног “правосуђа”…
