МРМКТ као лицемерни симбол некажњавања глобалне власти

Међународни резидуални механизам кривичних трибунала (МРМКТ) – то је назив новог међународног трибунала створеног 2010. године. Рекло би се, више се нико не чуди стварању нових међународних трибунала. Међутим, код стварања МРМКТ постоји један аспект који га чини посебним. Толико посебним да то можемо назвати симболом лицемерја глобалне власти.

Као што је познато, међународни кривични трибунали за бившу Југославију и Руанду (МТБЈ и МТР) стварани су као трибунали ad hoc управо због тога што су по званичној верзији требало да прекину своју делатност одмах по окончању свог мандата. Међутим, како се испоставило, трибунали се нису спремали да окончају свој рад. Судски процеси су смишљено одуговлачени на више година, па се чак ни хапшење неких оптужених није догађало током деценије, како би се сопствено постојање оправдавало на бесконачан период.

У таквој ситуацији Руска Федерација је 2003. године предложила крајњи рок да оба трибунала заврше своје процесе. Резолуције СБ УН 1503 и 1534 донеле су одлуку да разматрање свих предмета у првој инстанци мора бити завршено у 2008. години, а у жалбеној инстанци – до краја 2010. године. Но, ни један од указаних рокова није испоштован. Штавише, руководство оба трибунала је отворено изјављивало да не жели да се потчињава таквим роковима.

Тако безобразно понашање власти међународних трибунала је објашњиво. Западне земље, чланице СБ УН, иако су гласале за наведене резолуције, ипак се нису спремале да од трибунала захтевају да испоштује тачке о престанку рада трибунала. Разлог њиховог гласања био је план о стварању некаквог “резидуалног механизма” који ће испуњавати некакве “резидуалне функције” по завршетку делатности МТБЈ и МТР. Идеја је изгледала логично. По прекиду делатности трибунала могу да се појаве питања ослобађања лица која издржавају казну, хапшења нових осумњичених, питања повезаних са архивом трибунала, итд. Управо те функције је и требало да обавља предложени “резидуални механизам”. Штавише, други разлог скоријег затварања трибунала били су и њихови велики финансијски трошкови. Међутим…

Међутим, у стварности је био створен нови међународни трибунал. Поред тога, може се говорити о стварању клонова сваког од два међународна трибунала. На тај начин, уместо затварања два трибунала и стварања једног прелазног “резидуалног механизма”, била су створена два нова трибунала са очувањем два стара! Заиста је неисцрпно лицемерје глобалне власти.

То лицемерје се није ограничило само стварањем два нова клона, то лицемерје се развија у времену и простору.

Тако Хашко одељење МРМКТ уопште није преузело на себе “прелазне” функције, него реалне премете који се у овом тренутку разматрају пред трибуналом за бившу Југославију. Тако на пример Радован Караџић, чији се предмет још разматра у МТБЈ, по неким аспектима свог предмета већ мора да се обраћа МРМКТ. На тај начин МРМКТ није “резидуални”, него “паралелни” механизам. И наравно, трошкови се нису смањили, него увећали. У 2014. години буџет МРМКТ је износио скоро 62 милиона америчких долара.[1]

Интересантно је напоменути да су расходи за ту исту годину износили 26,6 милиона долара.[2] Штедња буџета има интересантну основу. Показује се да МРМКТ “штеди” свој буџет, улажући га у разне хартије од вредности Сједињених Америчких Држава! Ево таблице коју је саставила комисија ревизора која је проверавала трошкове МРМКТ-а:

Финансијски активи оцењивани по праведној цени, промене које се урачунавају у профиту или дефициту

(у хиљадама америчких долара)

Као што видимо, буџетом МРМКТ који је састављен од уплата држава-чланица УН, практично се финансира буџет САД.[3] У складу са руководећим принципима управљања буџетом органа УН, средства не смеју да се улажу у хартије од вредности емитената чији је кредитни рејтинг испод препорученог нивоа, а такође се установљује максимално дозвољени обим улагања у хартије од вредности појединих емитената. Формално, ти захтеви у буџету МРМКТ су поштовани. Но, само лицемерје тих рејтинга је више него очигледно, јер све те кредитне рејтинге дефинишу америчке рејтинг агенције. За облигације и дисконтне цене хартија од вредности, за основу се узима рејтинг компанија «Стендард енд Пуерс», «Мудиз» и «Фитч», а за орочене депозите на банкарским рачунима – рејтинг поузданости агенције “Фитч”. Како каже изрека, рука руку мије…

У вези са тим није незанимљиво ни то што финансијска информација за 2013. годину није предочена за оцењивање. Званични разлог – “пошто је она била припремљена за коришћење са применом модификованих рачуноводствених стандарда у оквирима стандарда рачунања у систему УН, који су неспојиви са данас коришћеним методама” – очигледно изгледа неозбиљно…

Међутим, расходи на паралелно створене трибунале тиме се не завршавају. Почетком следеће године у граду Аруша у Танзанији биће “пуштен у погон” нови комплекс зграда сазиданих специјално за танзанијско одељење МРМКТ-а! “Резидуални” механизам се не ограничава “освајањем” зграда које је заузимао главни трибунал – он је за себе изградио нови комплекс! Ево његове цене: 8 милиона и 787 хиљада САД долара.[4]

На тај начин глобална власт лицемерно и безобразно не само да није скратила расходе на делатност међународних трибунала за бившу Југославију и Руанду, већ их је увелико увећала. Сада се финансирају како већ наведени трибунали, тако и нови трибунал са називом МРМКТ. Штавише, ти финансијски губици се само увећавају. У значајној мери, финансијским трошковима држава-чланица финасира се буџет САД и буџети крупних америчких компанија.

[1]  Основним извором прихода оцењени су доприноси у износу од 61, 648 милиона  америчких долара добијених од држава-чланица. Другим извором прихода оцењени су дохоци од инвестиција и доприноса у натури у размери од 0, 232 милиона америчких долара. Види: «Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале . финансијски извештај и провера финансијског ресора за годину која се завршила 31. децембра2014. године и Извештај Комисије ревизора, параграф 17; // Документ ОУН: A/70/5/Add.15

[2] Главне ставке расхода били су трошкови за особље: (19,687 млн.дол. САД, или 73,9 процента), услуге по уговорима (2,533 млн. дол. САД, или 9,5 процента), остали оперативни расходи (3,247 млн. дол. САД, или 12,2 процента), путни трошкови (0,746 млн. дол. САД, или 2,8 процента), а такође и пад вредности и амортизација (0,412 млн. дол. САД, или 1,5 процента). Општи расходи за особље, укључујући трошкове за награде и накнаде за судије износила је 19,688 млн. дол. САД; Та сума представља по себи 31,8 процената од бруто прихода, који су, како је било саопштено, достигли 61,970 млн. дол. САД за годину. Види: «Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале. Финансијски извештај и провера финансијског ресора за годину која се завршава 31. децембра 2014. године и Извештај Комисије ревизора   за кривичне трибунале, параграф 18-19; // Документ ОУН: A/70/5/Add.15.

[3] Таблица се презентује са извора: «Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале. Финансијски извештај и провера финансијског ресора за годину која се завршава 31. децембра 2014. године и Извештај Комисије ревизора, стр. 63.

[4]Извештај Генералног секретаря ОУН «Изградња новог здања МРМКТ, одељење у Аруши» // Документ ОУН: A/69/734, с. 12