NEMOĆ

608
слика: http://detektor.ba/

Напокон  се  оконча  и хаашка циркусијада названа „објективно суђење ратном злочинцу“ Радовану Караџићу, пресуђивањем на казну доживотне  робије!

После изрицања те пресуде, својом поруком српском народу у Републици Српској Радован се вазнео до десне стране бесмртног Гаврила, тако показујући да понајбоље разуме сву немоћ судија својих!

Иако су господари из сенке бирали сутске послушнике -трбухозборце  своје унапред срочене „правде“ сама пресуда је ипак донета прегласавањем, те је тако постала ко олупана шерпа, која се више несме користити за поновно справљање хране!

Немоћ такве пресуде, да тобож` докаже непостојећи „српски геноцид“ на широј територији БиХ, ударац је члановима удруженог антисрпског подухвата од ког се  никако не могу опоравити!

Већ очекивана тирада порука о „заслуженој казни српском ратном злочинцу“, уз пратећу представу перформанса пред зградом суда који су извеле  ратне профитерке назване мајке Сребренице које се ето сетише и драгог чика Адолфа, али притом заборавише да су очеви и дедови тих наводних сребреничких жртава управо били одани војници чика Адолфа, није постигла очекивану медијску посткампању!

У самој Србији  није било видљивије реакције, послушници бриселски заокупљени проблемом упорних шетача који стигоше и до пролећа раног у суботње вечери, пречуше обавезујући налог да подрже „објективно међународно“ антисрпско судство, а другосрбијански шљам забринут за прилив милих долара и евра није ипак истрчао на прву лопту, јер Срби имају изреку да се први мачићи у воду бацају, а време видљивог таласања у народу баш им и необећава!

Очекиване реакције из редова хрватских и муслиманских кругова у БиХ и шире, немају више онај жељени звон у ушима већ оглувеле старачке ЕU, те се не пренеше у довољној мери.

Објективни материјални докази, који су у ове две деценије ипак испливали на светло истине, толико су разобличили „хаашку правду“, да се само може користити као видљив доказ злоупотребе међународног права, јер је тај суд ипак основан у оквиру институције ОUN!

Сада је то најбољи видљиви доказ бруталне злоупотребе ОUN од стране SAD и NАТО у време једноумља силе, о чему све више казују и указују представници бројних земаља које захтевају престанак такве злоупотребе међународног права!

Ови непристрани видиоци, почели су незадржив процес парања „хаашке правде“ ко погрешно оплетени џемпер, који није за носити а камо ли још као узор служити!

Радован је тако постао јасан симбол неправде, ко онај српски професор у Крагујевцу, што пред стрељање својим немачким џелатима поручује – пуцајте, ја и сада држим час!

Бес немоћи господара из сенке само ће расти, али  нит` може нит`хоће надрасти оно место у српском памћењу које Радован, Ратко и Слободан (као  хаашки новомученици) својом жртвом свесно заслужише бранећи свој род од зла атлантистичкога, у време насилног растурања заједничке државе у чије су темеље Срби два пута у истом веку узидали себе, пружајући притом победничку руку и разбраћи својој!