Нове перспективе мировних операција ОУН-а

360

Мировне операције ОУН у овом тренутку су чврсто заузеле место у информативном пространству и посматрају се искључиво као позитиван феномен.

Међутим, институција мировних операција далеко је од неког априори идеала. Као прво, те операције иако су створене под окриљем СБ УН у стварности не само да нису регулисане Статутом ОУН, него се у њему уопште и не помињу. У позадини принципа немешања у унутрашње ствари државе које је установљено у тексту Статута ОУН-а, та чињеница у неким случајевима (на пример одсуство легитимне власти у овој или оној земљи у коју се мисија упућује) може ставити под сумњу легитимност таквог облика активности од стране других чланица организације. Други проблем мисија ОУН-а јесте све чешћи проблем са истинском неутралношћу, па чак и проблемима са појавом злочина. Последњи проблем дуго година је био табу тема, међутим, сада се тај проблем почео разматрати и у медијима. Међутим, очевидни покушаји да се изглади оштрина и размере проблема злочина миротвораца па чак и читавих мисија, у целини уопште не представља појединачне случајеве.

У том смислу, покушај разматрања питања миротворачких операција ОУН-а у својству посебне тачке дневног реда тек отворене 70-те сесије Генералне Скупштине ОУН-а, изазива посебан интерес. Уочи почетка сесије специјални извештај о мировним операцијама представио је генерални секретар ОУН Бан Ки Мун. Овај извештај је постао резултат анализе рада специјалне Независне групе високог нивоа о мировним операцијама. У октобру 2014. године тој групи је било поручено да спроведу “свеобухватну процену текућих мировних операција ОУН-а и изуче начин да им се омогући ефикаснија и заиста ефективнија оперативност у условима света који се мења”. У јуну ове године Група је представила свој извештај који је заложен у основу нове иницијативе генералног секретара. Оба извештаја су несумњиво интересантна за схватање савременог стања са миротворачким проблемима и што је најважније, могућег пута развоја тог стања.

Овај извештај је несумњиво значајан са тачке гледишта идентификације оних перспектива које ће по замисли руководства ОУН-а постати руководеће у даљем развоју мироторства ОУН-а.

Као прво, треба обратити пажњу на упорно понављање једне те исте мисли: војска ОУН мора да се уводи ради кршења људских права. Та мисао своју апологеју доживљава у формулацији “Људска права – изнад свега”. Другим речима, долази до покушаја замене теза “мировних операција ОУН” и “хуманитарних интервенција” – што је давна машта Бан Ки Муна и његовог Секретаријата који су много година иницирали идеје хуманитарних интервенција у својству “правних норми”.

Као друго, можемо приметити још једну тенденцију у виду даљег географског ширења операција ОУН-а. тако, похваливши Афричку унију за сарадњу, генерални секретар ОУН је такође похвалио и … Европску Унију. Бан Ки Мун је са усхићењем доживео “спремност ЕУ да у случају потребе користи борбене групације ЕУ за регулисање криза”. Притом је био постављен услов – да такво регулисање може представљати само “прелазни период” пред увођење миротворачких снага ОУН-а. Намера је јасна…

Као треће, постају јасни планови руководства УН у односу на већу контролу провођења операција. Тако се у извештају каже да ће Одељење за теренску подршку и Одељење операција за подршку миру до краја 2016. године завршити разраду концепције и стандардних оперативних процедура за брзо распоређивање војних и полицијских штабова који би могли у потпуности функционисати већ 8-12 недеља по добијању мандата.

Да ли су била проанализирана проблематична питања делатности мировних мисија ОУН? Да, идентификована су таква питања. Али свакако не сва и свакако не у својим пуним размерама. Тако је генерални секретар ОУН изнео проблем сексуалне експлоатације и насиља која су починили припадници мисија ОУН-а, па тако и миротворци, над цивилним становништвом, укључујући и децу. Истина, он је изјавио да се тај проблем односи на “крајње малобројан део персонала” при чему конкретна цифра о тим злочинима у извештају није наведена. Ако би по извештају Бан Ки Муна судили о проблемима злочина које су починили сарадници мисија ОУН-а, онда би се ти проблеми завршили са сексуалним насиљем. Међутим, у стварности то ни издалека није тако. Постоји мноштво информација које доказују да је размера злочина у оквирима мисија ОУН-а много озбиљнија. Тако се на пример не може заборавити улога мисије на Косову која је активно гурала линију ка одвајању Косова и Метохије од Србије, а у овом тренутку практично се сама удаљила од било какве делатности по обезбеђењу одредби Резолуције 1244 (1999). Треба подсетити и на случај прикривања информација о злочинима против цивилног становништва од стране мировне мисије ОУН У Дарфуру (Судан). О томе је говорио нико други него ф. Бенсуда, главни тужилац Међународног кривичног трибунала. Генерални секретар се правио као да је спроведена истрага па је изјавио да оптужбе тужиоца МКС нису основане. Међутим, генсек је ипак признао да је било скривених информација али “само” у шест од шеснаест истраживаних случајева. На крају, треба подсетити на многобројне факте о злочиначкој делатности мисије УН у бившој Југославији, посебно је по злу познат УНПРОФОР. У читавом низу судских процеса у МТБЈ биле су предочене чињенице директног учешћа знатног дела мисије у оружаном сукобу на територији бивше Југославије. Постоје озбиљне чињенице за спровођење најпажљивије истраге и у односу на мисију УН у Руанди и Сијера Леоне о чему су не једном говорили сведоци пред Међународним трибуналом за Руанду и Специјалним судом за Сијера Леоне.

Међутим, те чињенице не привлаче пажњу ни судија у међународним кривичним трибуналима, ни генералног секретара ОУН-а, ни медија…

На тај начи, од свих реалних проблема које доноси миротворство УН, генерални секретар је одлучио да призна само сексуално насиље. Дакле, и тај проблем ће бити сведен на “незнатан број” кажњених. Тако је на пример Високи комесар УН за људска права пре неколико дана изразио своју “крајњу забринутост” саопштењима да су наводно француски војници у Малију силовали малолетну девочицу”. Као што видимо, све се своди не на појаву (која у стварности много година цвета у великим размерама) него на “појединачне случајеве”.

И на крају, о прећуткивању, то јест, о ономе што није речено у извештају Бан Ки Муна, иако је то прећуткивање можда било умишљено. Тако, на пример, није била предмет истраге ни улога Мировне мисије у Обали Слоноваче. Напротив, генсек је поменуо тај злочин који су у априлу 2011. године[1] починили војници миротворци УН у тој земљи, никако другачије него као пример њихове “чврсте одлучности”. Таква формулација говори не само о томе да је одлучено да се овај злочин “заборави”. Пре ће бити супротно – тај злочин је постављен као образац и показатељ да ће тај модел бити примењиван у будућности. Подсећамо да су 2011. године неке мировне јединице УН у Републици Обала Слоноваче узеле учешће у свргавању легалног председника Лорана Гбабоа, укључујући и спровођење борбених операција и чак хапшење шефа државе. То је други случај директног учешћа мировних снага УН у свргавању законитог председника земље после аналогних догађаја у Конгу 1960. године (свргавање Патриса Лумумбе). У аналитичком извештају генсека није било места ни за један новији, али веома карактеристичан догађај из прошле године, када су мировне снаге УН у Демократској републици Конго узеле учешће у спровођењу борбене операције. На тај начин је учињено оно о чему се увек говорило да не сме да се деси, јер је то кршење принципа неутралности снага УН. Узимајући у обзир да ни Независна група високог ранга, ни генерални секретар УН, ту чињеницу “нису приметили” и нису је подвргли критичној анализи, можемо претпоставити да руководство УН и даље планира учешће мировних снага УН како у борбеним операцијама на страни једне од супротстављених снага, тако и у директном свргавању законитих власти. Ако приликом разматрања тог питања државе-чланице УН не искажу свој протест и поново ћутљиво не примете све што се дешавало, можемо бити уверени да ће то у будућности бити рутинске функције миротвораца под заставом УН…

[1] Неке јединице мировне мисије ОУН у Республици Обала Слоноваче узели су учешће у свргавању законитог председника Лорана Гбаба, укључујући спровођење борбених операција па лак и хапшење шефа државе.