Прошле недеље МТБЈ је добио ново руководство. За председника трибунала изабран је судија К. Агијус, а Лиу Дакун за потпредседника. На тај начин је окончана читава епоха пуновлашћа Американца Теодора Мерона који је више од десет година управљао трибуналом.
Интересантно је истаћи да су за разлику од прошлих избора од пре две године, овај пут Агијус и Лију били изабрани акламацијом, то јест без гласања. На прошлим изборима ситуација је била сасвим другачија: било је неколико кандидата и Мерон је победио већином гласова.
Нови председник МТБЈ Кармел Агијус је представник Малте. Своју правну каријеру он је прво започео у Алепационом, а потом у Уставном суду своје земље. Међународна правна каријера Агијуса почела је 1999. године када је постављен за судију Сталног арбитражног суда у Хагу (он је ту дужност обављао до 2008. године). Но, посебност те дужности је таква да се он реално у саставу тог суда није бавио никаквим предметима и само је егзистирао на списку судија.
Међутим, главна каријера Агијуса је – политичка. Он је увек био представник Малте на главним међународним конференцијама по међународном праву. Тако је током више од 10 година (од 1990 до 2001. године) К. Агијус предводио делегацију Малте на заседању комисије ОУН по питању спречавања злочина и кривичном правосуђу. Он је такође представљао владу земље на читавом низу конгреса ОУН-а за однос према кршитељима права. Од 1996 до 1998. године Агијус је активно учествовао у стварању Међународног кривичног суда: прво на припремним сесијама када се разрађивао Римски статус МКС, а потом га је и потписао у својству шефа делегације земље у име владе Малте.
Судија Агијус је изабран у састав трибунала за бившу Југославију 2001. године. Дуго времена је радио у Судским већима, био је председник Судског већа II. Међу најпознатијим предметима где се “истакао” К. Агијус били су процеси против Радислава Брђанина, Насера Орића, Вујадина Поповића и други. Агијус је 2010. године уврштен у Апелационо веће како трибунала за Југославију, тако и за Руанду. Од самог почетка Агијус улази у састав владајуће елите МТБЈ, поставши члан Бироа трибунала. Агијус је 2013. године био изабран за потпредседника МТБЈ где се приближио Т. Мерону. Од 2011. године Агијус такође постаје судија Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале (МРМКТ).
Нови потпредседник МТБЈ Лиу Дакун постао је судија трибунала за бившу Југославију 2000. године. За разлику од већине судија он није био изабран већ постављен на ту дужност од стране Генералног секретара ОУН уместо умрлог кинеског судије. Без обзира на одсуство у Статутима међународних трибунала било каквог помињања о чувању места у тим трибуналима за ову или ону земљу, то се правило непрекидно поштује. Уместо умрлих или пензионисаних судија, увек се постављају судије из те исте државе. То прећутно правило не једном се потврдило у читавом низу судова и трибунала, а посебно у МТБЈ, МКС, Међународном суду за морска права… Током пет година судија Лиу је радио у судским већима. Међу најпознатијим предметима у којима се “истакао” судија Дакин – спадају процеси против генерала В. Благојевића, Налетилића и Мартиновића, а такође и С. Халиловића. Судија Лиу Дакун од 2005. године је постао судија Апелационог већа у предметима Ј. Станишића и Ф. Симатовића, М. Станишића и В. Жупљанина, а такође и Прлића и других.
Биографија судије Лиу Дакуна садржи помен и о његовој “блиставој” академској каријери. Међутим, у ствари је Лиу цео живот радио у својству дипломате. Он је заузимао различите дужности у МИП-у КНР, у већини случајева не високе. Максимум који је Лиу Дакун достигао било је место амбасадора Кине на Јамајци. “Блистава” академска каријера састоји се од свега 6 година рада (до постављања за судију МТБЈ) на Правном универзитету КНР. Формално је он продужио рад на том универзитету, међутим, свима је јасно да бављење том дужношћу истовремено са судијским послом у МТБЈ – представља свадбено генералство. На тај начин судију Лиу Дикуна са сигурношћу можемо назвати не правником, већ функционером МИП-а, што наравно, није никаква реткост у међународним трибуналима. Подсећамо да у саставу МКС постоји неколико судија који уопште немају правно образовање.
Формално гледано, пуномоћја председника МТБЈ нису тако велика. Међутим, поред формално загарантованих права и обавеза, председник МТБЈ има огромну власт. То је својим примером доказао Американац Теодор Мерон који је самостално управљао делатношћу МТБЈ. Тако је формално све главне одлуке требало да доноси Биро МТБЈ у саставу уског круга “изабраних”. Такође је посебно важно и то што је председник МТБЈ истовремено и председник Апелационог већа и посредством тога се може дефинисати ток читаве суске делатности трибунала. Посебно јасно се то показало у предмету М. Перишића и предмету Ј. Станишића и Ф. Симатовића.
Пошто је К. Агијус још на прошлим изборима био једнозначно позициониран као верни сарадник Т. Мерона, може се претпоставити да избори неће донети никакве промене у политици трибунала. Мерон остаје председник другог трибунала – МРМКТ. Пошто предмети из МТБЈ прелазе у МРМКТ – то значи да ће Т. Мерон сачувати своју контролишућу позицију и само је препустио проблематични део рада свом блиском саучеснику Агијусу.
* * * * *
Избор новог руководства МТБЈ пропраћен је новим скандалом. Сутрадан по изборима – 22. октобра – у хотелској соби је нађен мртав сведок одбране генерала Ратка Младића, судски аутопсист Душан Дуњић. Душан Дуњић је седам пута био сведок у МТБЈ – углавном као сведок одбране. Он је сведочио у корист Р. Караџића, Станислава Галића, Драгољуба Кунарца и Вујадина Поповића. Он је три пута био и сведок оптужбе (у предметима М. Милутиновића, В. Ђорђевића, Харадинаја, Баља и Брахимаја).
Пристигла саопштења садрже противуречне информације. Тако је према званичном саопштењу МТБЈ тело Д. Дуњића било откривено од стране “сарадника хотела и представника трибунала”. Међутим, та тврдња изазива питања: на који начин су се та два човека нашла заједно? Ако се код сарадника хотела појавила сумња да није све нормално у соби, због чега је онда стигао само представник трибунала? Зашто није позвана полиција? Зашто тамо није било представника одбране генерала? Јер се радило о њиховом сведоку! На који начин је тело било “пронађено” без присуства полиције? Ако су се морала отварати врата, схватајући да се гост налази унутра, онда одсуство полиције и представника одбране изазива још више питања…
Није то први случај смрти сведока у МТБЈ. У затвору МТБЈ 2006. године је био убијен Милан Бабић, који је, иако је био познатији као оптуженик пред трибуналом, управо у том тренутку наступао као сведок у процесу против Милана Мартића (а убиство је замаскирано као самоубиство).
Трибунал је 26. октобра издао званично саопштење о резултатима аутопсије. У саопштењу се каже да су аутопсију спровеле власти Холандије и да јој је присуствовао неименовани патолог из Србије. Закључак је изнет на следећи начин: “Закључено је да је смрт наступила због природних узрока”.[1] Обратите пажњу да узрок смрти није наведен. Име српског патолога није изнето. Токсиколошка експертиза није урађена. На тај начин се може извући закључак да никаква истинска истрага није уопште ни спроведена.
Званично саопштење МТБЈ гласи да истрагу воде холандске власти. То је тачно, међутим, чудно изгледа то што власти трибунала нису објавиле да оне воде своју сопствену унутрашњу истрагу. У случају са М. Бабићем одмах је дато обавештење о томе. Тешко је утврдити да се Д. Дуњић налази само под јурисдикцијом Холандије. Од тренутка доласка на територију Холандије сведок Душан Дуњић је одмах потпао под одговорност и заштиту МТБЈ. И због тога је ново руководство трибунала у обавези да одговори на питање како је умро сведок одбране генерала Ратка Младића.
[1] Statement regarding the autopsy results of defence expert witness Mr. Dušan Dunjić // http://www.icty.org/en/press/statement-regarding-autopsy-results-defence-expert-witness-mr-du%C5%A1an-dunji%C4%87
