Мелодије и какофоније у међународним судовима
На самом почетку 70-те сесије Генералне скупштине УН представљен је низ финансијских докумената који се тичу делатности међународних судова и трибунала. Ти документи представљају резултат спроведених генералних ревизија у УН. Ти документи су несумњиво занимљиви са тачке гледишта тога колика је вредност такозваног међународног правосуђа.
Према извештају МТБЈ, његов годишњи буџет је износио више од 100 милиона америчких долара.[1] И то на 647 сарадника. Најскупља институција у историји УН! Питање је да ли је наведена свота вредна тога, јер музика коју свирају у том трибуналу очигледно није најбољег квалитета. Ревизорска провера је показала да је трибунал у 2014. години премашио своје расходе за 10 милиона долара. Ситница – рекли су ревизори – генерално, великих прекршаја нема. Можда је то заиста ситница: годишњи буџет миротворачких операција УН у Централно-Афричкој Републици и Чаду износи отприлике исто толико.[2]
Према извештају Међународног суда за Руанду (МТР) његов буџет за 2014. годину је износио 44 милиона долара. То јест, скоро половину буџета МТБЈ, иако су у трибуналу за Руанду сви процеси већ завршени, а у МТБЈ је у току још неколико процеса и скоро десетина апелационих процеса! На шта се реално додељују таква средства трибуналу који је већ завршио своју делатност – није познато. Детаљан извештај ревизора не даје одговор на то питање. На словесан начин није могуће схватити на какве конкретне послове су отишли толики милиони. Штавише, трибунал је успео да премаши буџет за 12 милиона долара![3]
На крају, постало је познато да је за финансирање трибунала који је био предвиђен ради затварања МТБЈ и МТР (и да се на тај начин уштеде средства) – Међународног резидуалног механизма кривичних трибунала (МРМКТ) – издвојено 62 милиона долара! Цифра је заиста невероватна имајући у виду да МРМКТ уопште не спроводи права суђења. Цена Међународног кривичног суда (МКС) за 2015. годину износи 130 милиона евра. Најбогатија јединица МКС је секретаријат, који је добио 65 милиона евра. На другом месту је тужилаштво (скоро 40 милиона).[4] Није објављен фонд за плаћање одбране и управо ту се могу очекивати највеће махинације. Тако је, на пример, МКС за једног од оптужених (Ж.П. Бемби) тражио више од два милиона евра “на име надокнаде ангажованим адвокатима”. Интересантан податак за размишљање како платити за одбрану у случају оптужбе од стране МКС… Узгред, та сума износи 1/6 свих трошкова на корпус правосуђа. Такође, треба имати у виду да сви процеси који су се нашли на разматрању у МКС у резултату такозване “предаје” СБ ОУН (ситуације у Судану и Либији)[5] подлежу финансирању ОУН! То је директно изнето у посебном делу буџетне резолуције Скупштине држава-чланица МКС. У новом буџету МКС за 2016. годину планирано је повећање буџета суда на 154 милиона евра. Главни добитник ће бити тужилаштво, чији ће буџет порасти за 17 милиона евра. Ако то упоредимо са 8 милиона евра колико је додељено одељењу за одбрану (чији фонд ни приближно не иде само на плаћање рада одбране), постаје јасно колико је реализован принцип једнакости тужилаштва и одбране, макар и формално.[6]
И у закључку, требало би навести информацију о финансирању новог међународног трибунала – Специјалног трибунала за Чад, који је започео судски процес против бившег председника Републике Чад Хисена Хабре у јулу ове године. Упркос чињеници да се суд формално води као суд Афричке уније, његово финасирање скоро у потпуности зависи од такозваних “земаља-донатора”. Тако је Чад платио суду суму од 2 милиона франака ЦФА, Европска Унија је платила 2 милиона евра, Афричка унија, Холандија и САД – по 1 милион евра, Белгија и Немачка – по 0,5 милиона евра, Француска – 0,3 и Луксембург – 0,1 милион евра. На тај начин суд финансирају оне земље које су директно заинтересоване за резултат предмета, макар и по различитим основама. Тако је идеја о независности суда одмах скинута са дневног реда. Међутим, нико се посебно и не секира због рејтинга тог суда. На првом заседању обезбеђење је применило грубу физичку силу према старцу од 74 године који је одбио да уђе у судску дворану. И не само примену физичке силе, него и насиље у смислу принуде на учешће у судском процесу, што говори о томе да у новом трибуналу немају намеру да поштују ни елементарна права оптуженог. Међутим, земље-донаторе тог суда то, изгледа, уопште не узбуђује. Ко плаћа, тај наручује и музику. И ако се уместо мелодије зачује какофонија – да ли треба да се томе чудимо, ако знамо ко је наручилац…
[1] Финансијски извештај и провера финансијског ресора за годину која се завршила 31. децембра 2014. године и Извештај Комисије ревизора Међународних трибунала за судску истрагу против лица одговорних за озбиљна кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године // Документ ООН:A/70/5/Add.14.
[2] Резолуција Генералне Скупштине ОУН од 25. јуна 2015. године № 69/295 – «Финансирање Мисије Организације Уједињених Нација у Централно-Афричкој Републици и Чаду» // http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N15/198/60/PDF/N1519860.pdf?OpenElement
[3] Финансијски извештај и провера финансијског ресора за годину која се завршила 31. децембра 2014. године и Извештај Комиссије ревизора Међународног трибунала за Руанду // Документ ОУН: A/70/5/Add.13.
[4] Види Резолуцију Скупштине држава-чланица Међународног кривичног суда: ICC-ASP/13/Res.1 Resolution on the Programme budget for 2015, the Working Capital Fund for 2015, scale of assessments for the apportionment of expenses of the International Criminal Court, financing appropriations for 2015 and the Contingency Fund // http://www.icc-cpi.int/iccdocs/asp_docs/Resolutions/ASP13/ICC-ASP-13-Res1-ENG.pdf
[5] Подаци о овој ситуацији обухватају осам предмета (три за Либију и пет за Судан).
[6] Види Документ Међународног кривичног суда: Proposed Programme Budget for 2016 of the International Criminal Court // http://www.icc-cpi.int/iccdocs/asp_docs/ASP14/ICC-ASP-14-10-ENG.pdf
