Паметан човек

451

“Сви пристојни људи своју каријеру су почињали у обавештајној служби. Ја такође” – својевремено је рекао Хенри Кисинџер, познат по томе што је мишљење кругова које управо он представља, у Америци од великог значаја. Ти кругови не воле рекламе и разликују се од шизоидних американо-патриота тиме што знају да се на време зауставе. Тако је у време док је седамдесетих година био државни секретар САД, Хенри Кисинџер подигао руку за завршетак рата у Вијетнаму и за потписивање стратешког споразума са СССР. Одмах је видљиво да се ради о паметном човеку.

Истина, по питању његове пристојности код мене су остале сумње. Како год да окренеш, под његовим руководством је била свргнута социјалистичка влада у Чилеу 1973. године, када је убијено 3 хиљаде људи, а на власт је дошао Пиноче. Пристојни људи тако не раде, али ми сада не говоримо о савести него о мозговима. Ето тако је бивши обавештајац већ успео да борави у Москви, а потом је целом свету обзнанио да је потребно сарађивати са Москвим на Блиском Истоку. То се десило још летос, а у америчким владајућим круговима као што је познато, веома је раширена глухарна птичија болест.[1] Када та птица пева своју брачну песму, она не види и не чује ништа око себе.

Уопште речено, изјаву престарелог масона у администрацији председника нису слушали, али су је зато чули у обавештајном друштву САД. Та заједница је велика, састоји се од неколико асоцијација и некада може тако тешко да каже своју реч да ће је чак и најбезнадежнији глухар чути.

Ето тако, стрпљиво сачекавши реакцију Барака Обаме на Кисинџерове речи и пошто је нису дочекали, обавештајци су одлучили да кажу своју реч.

Да право кажем, изјава старог обавештајног вука Мајкла Фина загрејала ми је душу. Бивши шеф америчких обавештајаца је упад САД у Ирак назвао разлогом за појаву Исламске државе и позвао је да се Русија не сматра као светско зло. Ја бих лично због тих речи предложио Мајкла фина за Нобелову награду за мир, јер за ниво америчке владајуће класе он се једноставно показао као интелектуални гигант.

Јер је Мајкл Фин знао на који начин су се појавиле главешине Исламске државе у Ираку пошто је тамо упала америчка и британска војска, како су их одабирали, вежбали и наоружавали њему потчињени људи. Додуше, интелектуални гигант је сматрао да бољих помоћника у успостављању контроле на Блиском истоку не може бити. Ти ће свакоме одрезати главу, само дај новаца. Но, најважније се састоји у томе што се он сада покајао и у потпуости преобратио. Сећате се како се Савле претворио у Павла? Нешто ме у његовом понашању подсећа на ту древну историју.

А можда је то чак и боље. Јер након што прођу кроз огањ заблуда неки људи показују обрасце пристојности. Јер је најважније што је схватио М. Флин, неопходност нове копнене операције у Сирији и Ираку. Из скромности Флин ћути о томе ко би предводио такву операцију. У Америци и Европи оних који то желе сигурно нема.

Но, судећи по томе што он позива на тесну сарадњу са Русијом, он управо њој предвиђа ту почасну улогу. По свему судећи ветеран америчке обавештајне службе добро памти како су САД заглибиле у рату у Вијетнаму, а СССР у Авганистану. Интелигентан човек, зар не?

[1] (лат. Tetrao urogallus)