Одлуке уставног суда су обавезујуће у свакој земљи – изјавио је Високи представаник међународне заједнице у Босни и Херцеговини господин Валентин Инцко. При том је навео пример Аустрије, где ће бити поновљени избори за председника државе из разлога што је управо Уставни суд тако одлучио, иако најмање пола становника Аустрије није сагласно са тим. (1).
Поређење аустријског и босанскохерцеговачког уставног суда и њихових одлука има смисла, тек након што господин Валентин Инцко одговори на следећа питања:
- Да ли и у аустријском уставном суду седе судије странци који тобож штите аустријски устав?
- Да ли и у Аустрији уставни суд, у одсуству закона о уставном суду, сам одређује правила по којим уређује организацију, додатне надлежности суда, поступак пред уставним судом, начин одлучивања, разрешење судија, изрицање привремених мера, а да при том не постоји друштвени надзор, нити могућност контроле правила која доноси сам уставни суд преузимајући улогу законодавца?
- Да ли и аустријски уставни суд, у одсусту контроле институција државне власти, својим одлукама уместо да штити постојећи устав, исти мења и ствара нови?
- Да ли је и аустријски уставни суд сам утврдио начин гласања и доношења одлука, супротно основним начелима устава?
- Да ли и аустријски уставни суд одлучује и у стварима у којим није надлежан, те да ли у истој правној ствари, на основу истог уставноправног и чињеничног основа, више пута доноси различите мериторне одлуке, кршећи основно правно правило пресуђене ствари, изазивајући стање опште правне и сваке друге несигурности у земљи?
- Да ли је и у Аустрији уставни суд подложан политичким утицајима?
Тешко је поверовати да би одговори господина Инцка на постављена питања били потврдни јер би се у том случају Аустрија као држава налазила у врло сложеној и тешкој ситуацији, готово пред распадом, што срећом није случај.
Крајње лицемерно делује део изјаве господина Инцка у којем истиче да ће „међународна заједница остати у БиХ до оног тренутка када се потпуно почну поштовати закони и Устав БиХ“, као да непоштовање закона и Устава у највећем делу долази од неког другог, а не од саме тзв. међународне заједнице.
Наиме, према информацији Владе Републике Српске још из 2009. године, утврђено је да је Високи представник од тренутка свог постојања па до тада, био донео више од 800 одлука, 300 прописа и 500 смена, (2) узурпирајући при том законодавну, извршну, судску, па чак и уставотворну власт у Босни и Херцеговини, противно Дејтонском мировном споразуму, чији је саставни део и Устав БиХ. Судећи по ефектима деловања Високог представника почев од његовог увођења, па до данашњег дана, као и по ефекту одлука које доноси Уставни суд БиХ, мењајући њима облик државног уређења БиХ, услов за повлачење „међународне заједнице“ оличене у самом Високом представнику и у судијама странцима у Уставном суду Бих, неће се скоро испунити, па се може закључити да „међународна заједница“ планира још дуго да борави у Босни и Херцеговини, не питајући њене грађане да ли им се то допада или не.
- http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2458532/incko-odluke-ustavnog-suda-obavezujuce-u-svakoj-zemlji.html
- Уставноправна и политичка природа Одлука Високог представника у Босни и Херцеговини, проф. др Синиша Каран
