РАЗГОВОР ПЕТРА ПОРОШЕНКА СА ДУХОМ СТЕПАНА БАНДЕРЕ

198

Петро Алексејевич Порошенко се пробудио обливен хладним знојем. Кроз прозор је светлео месец који су повремено прекривали облаци. По зидовима су подрхтавале  сенке дрвећа. У даљини се чуло како завијају мачке. Уплашен до дна душе Петро се полако осврнуо – у фотељи поред камина био је дух особе коју је добро знао.

–       Степане, обећао си  да ми се нећеш јављати пошто будем изабран за председника, – гласом који је подрхтавао изговорио је Петро Алексејевич.

–       Мислио сам да си зрео човек, – једва чујно је прошапутао дух, –  а ти – шта? Опет шлафујеш са својом антитерористичком операцијом! Како год је твоји тупани звали – и „одлучујуће чишћење“, и „активна фаза АТО“, и „планска фаза АТО“ – сада си нашао да обећаваш да ћеш их очас посла  потаманити  најпрецизнијим могућим оружјем, а ти уместо тога погађаш цивилни аеродром! Па тако се терористи само множе! Ниси у стању да заузмеш ама ни један град, не можеш ни групицу мафијаша да побијеш –  само брукаш и брукаш поносно име Украјинца!

–       Стево, нисам ја крив што ми је допала таква војска. То није војска, то је – седи и плачи.  Сваком борцу обећам  паре, и то лепе паре, али они неће да се боре. За све операције нема довољно твојих црнокошуљаша! Само ме бомбе  спашавају.

–       Заборавио си шта сам ти причао када сам обећао да ћу те на изборима подржати. Присети се – ја нисам Дмитра Јароша подржао, подржао сам – тебе! А знаш  ли зашто? Зато што Јарош зна само да убија. А ти знаш да правиш паре, па ако још научиш и да убијаш – бићеш вреднији од злата. На оне Русе у бившој Новорусији мораш да гледаш као на коров. Не смеш их жалити. Они  су наши непријатељи одувек. Они се морају заплашити и потчинити. Било чим – бомбардовањем, артиљеријом, вешалима. Не смеш се бојати тога. Ако имаш само авионе, онда – авионима! Ове две недеље, колико још имаш, шаљи бомбу за бомбом да заћуте заувек.

–       Две недеље?

–       А колико, шта мислиш?  Ако их не научиш реду пре инаугурације – смејаће ти се цео свет. Чији си ти председник – државе или пене за купање „три у један“. Такве државе не постоје.

–       А како Европа? Сигурно ће осудити тепихе бомби. А ја не знам за нешто друго. Па нису ме учили да будем командант коњичког пука!

–       Ти ниси учио ни да будеш историчар, Петре! Где си то видео да је Европа осуђивала хуманитарне операције? Да ниси можда у Југославији? Тамо су само бомбама спљескали хиљаду људи, а онда су и косовски патриоти закопали и попалили педесетак хиљада Срба. А сада су ти, који су Србе убијали,  хероји. Треба да умеш да покажеш квалитет! Човече, Американци су ти дали праву премију:  сви сепаратисти су проглашени за терористе. Па искористи, човече, то, гази док је време. Немој  да се кајеш кад буде касно!

–       А ја сам већ преко „Вашингтон поста“ замолио да нам се да војна помоћ. Знаш како је добар интервју испао! Дирнуо сам их право у срце и ЗНАМ да ће нам помоћи!

–       Еј, момак, па ти се ниси спремао ни за дипломату! Шта си све лупао у том твом интервјуу? Мислио си да ће ти помоћ бити као ленд-лиз из Другог светског рата?

–       Па?

–       Шта „па“? А што су они помагали Стаљину? А што је Стаљин на њиховим студебекерима и вилисима јурио наше јунаке по читавом западу Украјине? Да ниси замислио да си ти он? Па он је, бре, Петре, из сасвим друге приче… Бар да си се направио луд…

–       И шта сад да радим?

–       Ево шта. Или ћеш да ремонтираш сопствену главу, или ћеш да слушаш мене. Са Американцима се не дружи  када сви виде. Они су тако заљубљени у себе, да су стално у говнима.  И тебе ће повући. Зато треба да се дружиш с Енглезима.   Ту ће ти моје искуство баш добро доћи. Отвори  пункт УН у Букурешту. За шефа постави правог Украјинца, на пример Арсена Авакова. Нека се повеже са енглеском шпијунажом. А они ће ти и оружје, и стручњаке ноћу лађама са једрима достављати. И  нико ништа неће знати. А онда ће ти стручњаци да среде главне злочинце и да направе пар експлозија на правим местима – на пример у главној кијевској улици, тамо су ти три највећа трга у граду,  или у Одеској опери. Трагови ће водити ка мафији.  Цео свет ће да омрзне мафију, а ти  мирно шаљи тепихе бомби.

–       Лепо речено! Али ја треба   27. јуна да потпишем споразум са Европском унијом, а ти говориш о бомбардовању!

–       Петре, Петре, ти никако да схватиш! Па ти си нада читаве Украјине – ту више нема врдања!  Доњецк и Луганск до 27.јуна морају да замахну белим заставама! Онда си ти стварно на коњу. Али ако не замахну – богами, ти си испод њега. Јер ћеш показати да си неспособан да решаваш задатке, и више нико   с тобом  неће хтети да ради.

А што се тиче Европе – не мораш да се плашиш. Кад затреба – ни на  кога се неће сажалити. Сети се само како су енглески специјалци уклонили Гадафија! Еј ти! Када би ми имали такав тим…

Зато се не бој – само рокај! У европским медијима  се неће  појавити ни један леш, ни једна жртва, никаква рушевина, па ни тајни крематорији. Кад ти ја, Степан Бандера, бесмртни вођа украјинског народа,  кажем!

И увек се сети  како је говорио Наполеон: „Битка се мора започети, а после ћемо видети“. У бој, јуначе!