Као што је познато, ситуација на Косову и Метохији се у СБ ОУН разматра четири пута годишње – то јест, свака три месеца. Западне земље су више пута покушавале да скрате размак међу расправама, међутим, то им за сада није успевало. Запад тврди да се ситуација побољшава и да нема потребе за тако честим заседањима. Међутим, последње заседање СБ ОУН по питању Косова је показало да тврдња о побољшању стања не одговара стварности. То је признао и сами шеф Мисије ОУН на Косову Захир Танин.
У свом извештају Савету безбедности, З. Танин је показао доста тужну слику оног што се догађа у српској покрајини. А та слика карактерише се очигледним распиривањем страсти. Средином априла у једном интервјуу премијер Албанија Еди Рама је изјавио: „Сви би хтели да се уједине у један велики савез. Међутим, у одсуству наде на то, и перспективе и пространства за то, наравно, могу се стварати и мањи по размерама савези“. Такозвани „председник Косова“ Хашим Тачи је истакао да „уколико ЕУ настави да одуговлачи са одлукама и да се придржава нејасног приступа, тада ће сви Албанци у региону живети у јединственој држави, да би се интегрисали у европску породицу“. Председник Националног савета Албанаца у Србији долио је своју чашу отрова: „Сада је за Косово и Албанију настао угодан моменат да покаже Србији да она мора да склони руке од тог дела Албаније“ имајући у виду делове територије са мешовитим етничким становништвом на југу Србије. Као одговор, министар у влади Србије Александар Вулин је изјавио да Велика Албанија „може да настане само у резултату великог балканског рата“, додавши да Албанци „морају знати да ће морати ратовати у ратовима које Харадинај покушава да распири, и да ће то морати плаћати главама своје деце“.
Међутим, шеф Мисије ОУН је ове речи једнострано представио као наводну „националистичку реторику“ која се у истој мери промовише у свакој земљи. Но, ове речи српског министра представљају одговор на претње и то је само упозорење да злочини вуку за собом жртве.
Недоумицу изазива и позиција Генералног секретара ОУН чији се реферат званично и разматрао на седници СБ ОУН. Ево како, на пример, генерални секретар ОУН саопштава члановима СБ ОУН о претњама брата бившег „премијера Косова“ Р. Харадинаја:
Даут Харадинај, један од чланова скупштине Косова испред партије „Алијанса за будућност Косова“ (АБК) и брат лидера АБК и бившег премијера Рамуша Храдинаја (који се сада налази у затвору у Француској очекујући одлуку француског суда по питању његове екстрадиције у Србију), 7. априла је обећао рат и „етничко чишћење на Косову“, ако његов брат буде испоручен Београду. Његове речи подвргнуте су одлучној осуди од стране међународне заједнице и председника Косова. МООНК је публиковао коминике у коме је речено да је „говор мржње са претњом етничког чишћења недопустиво и да изазива озбиљну узнемиреност“. После је АБК покушала да објасни те речи, истичући да оне нису биле саме по себи „позив на етничко чишћење, него пре свега изражавање забринутости поводом наставка провокација Србије према Косову“. Ипак, тај иступ је у крајњем случају изазвао озбиљну забринутост у српској заједници на Косову.
Дакле, сагласно извештају о Косову, узнемиреност је била изражена „у српској заједници“. Но – обратите пажњу – сам генерални секретар ОУН није истакао своју позицију. Он се само позива на некакву „међународну заједницу“ и „Мисију ОУН“, но своју позицију не дефинише. У дипломатској пракси такав трик се може оценити само као изражавање подршке.
На фону отворене проалбанске позиције коју је заузео З. Танин и страха од осуде отворених претњи ратом од стране генералног секретара А. Гутериша, највећи значај дат је наступу министра иностраних послова Србије Неле Кубуровић. Она је истакла да је остала систематска претња људским правима неалбанског становништва на целој територији Косова и Метохије. Многобројни инциденти служе као очигледан доказ тога да је безбедност на Косову и Метохији као и раније нестабилна и регион је подвргнут ескалацији насиља. По правилу, повратници у етнички мешовитим местима се налазе у најнезгоднијем положају. Министарка је истакла да том питању у извештајима Генералног секретара треба уделити већу пажњу.
У извештају генералног секретара ОУН питању о статистици повратка на Косово су додељена само два пасуса, док то питање у ствари представља питање од принципијелне важности! Према информацијама Управе Високог комесара ОУН по питању избеглица у првом кварталу 2017. године, регистровано је свега 90 случајева повратка неалбанског становништва на Косово и Метохију. Притом је и повратак тих људи праћен средњевековним дивљаштвом од стране „већине“:
После случајева спречавања повратка становништва у Суву Реку и Дечане од 1. априла, у село Љубожда (Исток), више од 300 косовских Албанаца су узели учешће у „акцији протеста“ против повратка у село 13 српских породица. Према речима генералног секретара ОУН, „учесници у протестима су изразили узнемиреност“ поводом потенцијалног повратка тих људи које су они оптужили за учешће у ратним злочинима. „Но, „узнемиреност се није зауставило на „испољавању забринутости“, него су ноћу 2. априла у селу Драгољевац (Исток) спалили куће породица повратника косовских Срба. Како би свима било јасно и да не би било никаквих сумњи, начелник полиције Дечана који се заузео за заштиту Срба повратника, добио је мањи чин и послат је у други рејон.
Не може бити никаквог хармоничног узајамног живота ако проценат пресељених лица износи 1,9 процената – мање него у највише пострадалим постконфликтним рејонима. У Централној Србији као и раније живи више од 200 хиљада премештених лица. Главна препрека за њихов повратак јесу непрекидни напади на српске и друге неалбанске избеглице, пљачку, оскврњење културног и религиозног наслеђа и политичко мотивисање кривичних дела, а такође и њихову неспособност да остваре право на повратак имовине.
Позиција западних земаља, као и увек, није дозволила да се објективно размотри ситуација на Косову у СБ ОУН. Покушај да се проблем Косова и Метохије реши на одлучан начин, чула се само приликом иступања представника Руске Федерације. У свом наступу господин Софронков је истакао да скуп карактеристичних за покрајину застарелих изазова не само да се не умањује протоком година, него стиче и нове форме. Услед тога, задатак изградње мултиетничког друштва на Косову и Метохији је далеко од имплементације. Проблем је у очигледном нежељењу косовских власти да испуне обавезе прихваћене у оквирима дијалога са Београдом. И све се то догађа на фону отвореног попуштања спољних покровитеља.
Према мишљењу Русије, такозвано „посредништво“ Брисела има очигледно пристрасан карактер, а то охрабрује косовско-албанско руководство на одговарајуће понашање. Покушаји да се Србима наметне модел самоуправе са максимално срезаним пуномоћјима, представник Русије је назвао „неприхватљивим и деструктивним“. Он је истакао да је истински циљ тих иницијатива – свалити одговорност за пропаст дијалога на Србе. У реалности је ситуација дијаметрално супротна. Одсуство притиска од стране Брисела резуртирало је осећањем сведозвољености код косовских политичара, који се не устручавају да говоре језиком отворених провокација. Сетимо се недавне претње Х. Тачија о оставци, уколико не буде одобрена његова идеја о трансформацији „Безбедносних снага Косова“ у пуноправне оружане снаге. И то све уз услова да реализација такве идеје представља грубо кршење међународног права, посебно Резолуције СБ ОУН 1244 (1999). Штавише, то је неизбежно довело до даље дестабилизације у региону и још већем расту конфликтног потенцијала. Одговарајући васпитни рад са Приштином, наравно, мора бити продужен. Све актуелнији постаје задатак противудејства ширењу екстремизма и тероризма на Косову. Изазива узнемиреност то што се територија покрајине почела да се навелико користи као полигон за врбовање бојевика који узимају учешће у борбама на Блиском истоку и за припрему терористичких акција у другим земљама. У тим условима Русија је изјавила да сматра да су планови о скраћењу државних и буџетских параметара Мисије ОУН на Космету неправовремени и контрапродуктивни. Ситуација у покрајини не дозвољава да се доносе одлуке такве врсте.
