Ситуација у БиХ пред СБ ОУН

275

У Савету Безбедниости УН 10. новембра текуће године одржана је редовна седница на којој се разматра ситуација у Босни и Херцеговини. Русија је Савету Безбедности поднела Резолуцију која је једногласно подржана. Међутим, према ауторству Русије, као и према једногласном гласању, треба прићи узимајући у обзир закулисне преговоре који су се одржавали неколико недеља пре званичног заседања Савета Безбедности.

Пре него што проанализирамо те закулисе, погледајмо шта се у коначном резултату налази у прихваћеној Резолуцији СБ ОУН 2247. Саопштавајући о доношењу Резолуције медији су здушно објавили да је главни резултат постало продужење за 12 месеци рока пуномоћја операције ЕУ под кодираним називом “Алфеју”. Међутим, то није најважније у овој Резолуцији. Пажња медија је због нечега прошла мимо тога да је СБ одредио “Алфеју” у својству правног наследника СФОР-а. сада “Алфеја” више није само војна операција, него вишенационалне снаге под јединственом командом и управом, које ће свој задатак извршавати у вези са остваривањем анекса 1-А и 2 Дејтонског споразума. Међутим, тим снагама је прописано да дејствују под руководством НАТО (дословно: “у сарадњи са пристиглим у земљу штабом НАТО, у складу са договором, усаглашеним између НАТО и ЕУ”).

Низ одредби Резолуције постао је објекат дугих спорова. Тако у првобитном руском пројекту није садржано помињање о сарадњи са МТБЈ. Под притиском Британије та тачка се појавила у завршном тексту Резолуције. А истовремено и руски додатак о томе да се та сарадња мора оставривати у циљу “што је могуће бржег оперативног завршетка рада трибунала и садејства приликом његовог затварања”.

Резолуција 2247 не садржи директна указивања на подршку Високог представника у Босни и Херцеговини. И поново је под притиском западних земаља укључено указивање на ту подршку у закамуфлираном облику (СБ ОУН “подржава одредбе из својих претходних Резолуција, које се тичу Високог представника” – као што је познато, раније му је неизмерно пружана свестрана подршка).

Иста таква манипулација је учињена и у односу на камуфлирану подршку НАТО пакту: СБ ОУН је одредио да “продужи рок важења пуномоћја предвиђеног у тачки 11 његове Резолуције 2183 (2014), на допунски период од 12 месеци, који почиње са датумом доношења ове Резолуције”. Тачка 11 указане Резолуције и представља потврду подршке НАТО пакту[1] (“СБ ОУН поздравља одлуку НАТО да продужи очување присуства у Босни и Херцеговини у виду штаба НАТО…”).

И заиста, све Резолуције СБ ОУН за Босну и Херцеговину почевши од 2005. године непрекидно су садржале напомену о важности прогреса БиХ према “евроатланским интеграцијама”. Овај пут то није директно речено. Међутим, томе не треба придавати велики значај. У закамуфлираном облику подршка и НАТО пакту и Високом представнику у новој резолуцији је поново потврђена. То је потврђено и у усменом иступању на заседању Савета. Покушај да се “неутрализује” помињање неопходности сарадње са МТБЈ напомињањем неопходности његовог затварања, уопште није достигнуће, већ указивање на сопствену немоћ. Иако је давно истекао рок за затварање МТБЈ (2012) његово руководство је одлагало рокове затварања све даље и даље… Сваких пола године власти трибнала су бесрамно одлагале затварање трибунала све даље и даље. И увек су за то били криви “неорганизовани” оптуженици који или болују, или подносе жалбе, чиме се предмети одуговлаче. Истина, ни у једном документу МТБЈ нема указивања да су се жалбе разматрале током неколико година.

Што се тиче последњег извештаја Високог представника В. Инцка, он је као и увек био посвећен оптужбама према руководству Републике Српске. Посебан гњев Инцка изазвала је одлука руководства РС да спроведе реферндум о законитости одлука Суда и Тужилаштва Босне и Херцеговине и прихватљивости њихових одлука на територији Републике Српске, као и о пуномоћјима у одлукама Високог представника. Извештавајући о тој одлуци Инцко узвикује: “Циљ референдума се огледа у дефинисању тога да ли треба ентитет да признаје пуномоћја Високог представника, посебно закона које је он донео. Као и у случају са државним органима судске власти, ентитет није опуномоћен да се бави тим питањима, пошто је област делокруга Високог представника дефинисана у складу са међународним правом”.[2] Позивање Инцка на међународно право је слабо убедљиво. Јер чак и Статут ОУН почиње речима: “Ми, народи УН…”, што подвлачи демократски каркатер међународног права и права уопште. Што значи да су вршиоци својих судбина сами народи, а не инострани намесници, који себе називају “међународним представницима”. Узгред, Инцко због нечега заборавља консултативну одлуку Међународног суда ОУН по питању Косова у коме је Суд изјавио да “једнострана изјава о проглашењу независности не противуречи међународном праву”. Притом се у косовском случају радило о изјави неколико десетина људи (који себе зову парламентом Косова и наводно изражавају вољу целокупног становништва ове аутономне покрајине Србије). У случају Републике Српске ради се о свенародном референдуму.

Међутим, главно се не огледа у томе, него у чињеници да је референдум предложен само у случају ако управо власти БиХ и Високи представник који их подржава, не престану да крше Дејтонски споразум и не врате узурпирана пуномоћја Републици Српској. На тај начин никаквих кршења ни Дејтона, а поготово некаквог апстрактног “међународног права” једноставно нема у деловању руководства босанских Срба.

Притом сам В. Инцко одлично схвата да се његова власт у БиХ одржава искључиво уз помоћ бајонета НАТО пакта. Он сам пише у свом извештају: “Војна мисија ЕУ у БиХ (СЕУ) наставља да игра важну улогу у садејству напорима БиХ усмереним на подржавање безбедносних и мирних околности”. И даље: “Војна мисија ЕУ… помаже мојој управи и другим међународним организацијама да извршавају своје одговарајуће мандате. Присуство СЕУ у земљи, у том смислу и њене групе за везе и посматрања, као и раније представљају важан допринос у обезбеђењу стабилности и безбедности”.

Високи представник покушао је да представи ствари тако као да његово деловање подржава Руководећи комитет Савета за испуњење мировног споразума. Међутим, Руска Федерација није пружила такву подршку В. Инцку и он је морао да говори само о “неколико амбасадора земаља које улазе у састав Руководећег комитета”…

На фону политичких сукобљавања као да се заборављају реални економски проблеми Босне и Херцеговине. Тако се у земљи може набројати више од пола милиона незапослених (што износи 44% радно способног становништва, а међу омладином укупна бројност износи око 60%. Према подацима Централне банке БиХ, обим директних иностарних инвестиција у првом кварталу 2015. године је износио 84,7 милиона КМ (конвертибилних мараа), што је за 77,6% мање него 2014. године. Брзо расте државни дуг земље. Према подацима министарства финансија и трезора БиХ, укупни државни дуг износи 11,5 милијарди КМ и унутрашњи дуг – 3,3 милијарде КМ. То значи да је укупни државни дуг БиХ током 2014. године увећан за 1, 089 милијарди КМ или 10,44%.

Представник Руске Федерације је наступајући на заседању СБ ОУН, оштро критиковао извештај Високог представника због потпуног одсуства било какве анализе ситуације и конкретних тешкоћа. Он је обратио пажњу на то да је Инцко смишљено напумпао тамне нијансе у односу према босанским Србима, а о плановима других земаља – просто је ћутао. Руски представник је делатност Инцка директно назвао препреком за даљи развој Босне и Херцеговине.

[1] http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N14/620/76/PDF/N1462076.pdf?OpenElement

[2] Сорок восьмой доклад Высокого представителя по выполнению Мирного соглашения по Боснии и Герцеговине Генеральному секретарю ООН // Документ ООН: S/2015/841, параграф 22.