Случај Марије Шарапове и допинговани српски бирачи

Написао
Радован НИКОЛИЋ
-
262

Свакодневно и у свим делатностима пропагандно слуђена и окупирана Србија добија доказе, да њеним духовно обогаљеним, развлашћеним и опљачканим народом управљају квазиелите са, Ломпаровом речју, једнодимензионалном идеологизованом свешћу, сумњивим знањима и несумњивим склоностима ка лоповлуцима свих видова.

Тако је главна медијска тровачница Србије – Пинк Телевизија (која навођењем боје у своме називу и не скрива свој Пигал-однос према истини), ангажовала извесну лекарку Марију Анђелковић из Анти-допинг агенције Републике Србије да би гледаоцима објаснила детаље у вези са случајем позитивног анти-допинг теста чувене руске тенисерке Марије Шарапове.1) Од ове лекарке која је завршила Медицински факултету у Београду, а докторат пријавила на Медицинском факултету у Крагујевцу и која је једина из Источне Европе добила сертификат спортског нутриционисте Међународног олимпијског комитета, гледаоци тровачнице „Пинк” нису добили ни један стручни аргумент зашто је препарат милдронат, нађен у крви Шарапове, Светска анти-допинг агенција (WADA) 1. јануара 2016. уврстила у допинге.

По речима изумитеља препарата милдронат, летонског научника Ивана Клавињша, ради се о медицинском препарату који се још од 1975. године успешно примењује у медицинске сврхе на подручју бившег СССР, пре свега код лечења инфаркта миокарда и срчане слабости и који апсолутно не може да утиче на побољшање спортских резултата. Спортисти га узимају искључиво у циљу заштите срца од напорних физичких активности. Да је овај препарат неосновано уврштен у списак допинг средстава, мисли и некадашњи председник Руске анти-допинг службе, Николај Дурманов. У прва два месеца 2016. године због позитивног анти-допинг теста на милдронат из будућих великих светских такмичења су, поред Шарапове, елиминисани и други бројни врхунски руски спортисти: олимпијска шампионка у уметничком клизању (парови) Јекатерина Боброва, олимпијски шампион у брзом клизању Семјон Јелистратов, петоструки првак света у брзом клизању Павел Кулижников, члан одбојкаше репрезентације Русије Александар Маркин, бициклиста Едуард Вологанов….2)

Ове аргументе, у складу са научним и новинарским правилом audi alteram partem („да се чују обе стране”), нису српски гледаоцима представили, ни млађани амбициозни представник српске анти-допинг Агенције, нити новинарка тровачнице „Пинк”. Дискурс српског анти-допинг стручњака кретао се „медицинском” логиком: правила су правила, свет је свет, а анти-допинг стручњаци су спортски полицајци. Јер, у орвеловском свету нема места за струку, већ само за полицију у служби белосветске плутократије, па и ону спортску. Уосталом, задатак квазиелите и медија у окупираној Србији само је један – учинити у свести гледалаца догматски несумњивим ауторитет свих глобалних организација. Међу њима Међународни олимпијски комитет и његова пратећа тела имају посебно место, услед значаја који има контрола слободног времена савременог човека. Истовремено, код руске браће на Балкану у духу западне русофобије, како је бриљантно објаснио Андреј Фурсов,3) треба развити и учврстити представу о руском спорту као гладијаторски нехуманом, „прљавом”, неуклопљивом у међународна правила и стога немоћном. Даље је остављено српским гледаоцима да „слободно” логицирају по принципу какав је спорт таква је и држава, технологија, економија, политика, образовање, култура… Насупрот тога се налази оминипотентни „западни рај”, чија су логорашко-колонизаторска правила проглашена за прогресивна, међународна, а онда и наша, а Срби су следствено томе део западне цивилизације. Из ове наметнте идеолошке свести гледаци неминовно закључују да је једина ваљана држава само она која изумире,  економија неолиберална, образовање „болоњско”, култура анационална, безбедност под НАТО „демократском” контролом, а спорт под туторством МОК-ових спортских полицајаца. И најзад, нада да ће приступни преговори са ЕУ „рајем” очистити све српске мане и болести.

Управо том ЕУ „рају”, од кога се очекује да српско правосуђе у оквиру приступног Поглавља 23 очисти од корупције, не смета чињеница да је председник Управног одбора Анти-допинг агенције Републике Србије, проф. др Ненад Ђурђевић оптужен у афери „Индекс” за корупцију.4) Ова оптужба је током судског поступка накнадно потврђена признањем бившег полицајца из КПД „Забела”, Радмиле Јовановић Цанић, да је првом српском анти-допинг стручњаку (писцу свих постпетокотобарских закона из области спорта), Ненад Ђурђевићу, дала 600 евра за пролазну оцену из Облигационог права.5) Оптужба за корупцију у највећој корупционашкој афери икада откривеној у Србији не смета ни МОК-у, нити Светској анти-допинг агенцији да прихвате Ненада Ђурђевића на челу УО српске Агенције за борбу против допинга. Крагујевачки професор оптужен за продају испита и млађана београдска лекарка која треба да докторира,6) гле случајно, на Медицинском факултету у Крагујевцу, су идеална слика како изгледа морална позадина националне и глобалне, сакрализоване анти-допинг контроле у спорту.

Довољно да се српски, али руски бирачи замисле када поверују у светост тзв. међународних организација и њихових правила, било онда када нам препоручују како да се на назадном Истоку боримо против корупције, за успостављање ефикасније економије, квалитетнијег здравства и образовања или „чистијег” спорта.

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИВИШЕ ОД АУТОРА