Слњчај “Скрипаљ” у светлу конвенције о хемијском оружју

555

Сведоци смо жестоког информационог атака на Русију који се одвија путем светски познатих и моћних медија, јавном оптужбом коју је изнела премијерка Велике Британије Тереза Меј тврдећи да је Русија умешана у тровање бившег пуковника руске Главне обавештајне управе, двоструког обавештајца, Сергеја Скрипаља и његове ћерке, наводно нервним гасом «новичoк». У вези са тим Британија је прекинула контакте са Русијом, донела је одлуку о протеривању 23 руских дипломата и затражила ванредну седницу Савета безбедности, на којој је заблокирала предлог Русије којим је та земље затражила да се под хитно спроведе истрага у вези са хемијским инцидентом у Великој Британији у складу са стандардима међународне Организације за заштиту од хемијског оружја.

За сада, Велика Британија светској јавности није пружила ни један једини доказ за тешке оптужбе које је изнела на рачун Русије, нити је покренула поступак који је предвиђен нормама међународног права, у конкретном случају Конвенцијом о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању. Примена прописане процедуре коју предвиђа та Конвензција би био ефикасан пут и начин да се тврдње и тешке оптужбе Велике Британије објективизирају, а након што је предлог Русије који је ишао у правцу покретања поступка пред Организацијом за заштиту од хемијског оружја заблокиран у СБ, јасно је да Велика Британија ни не намерава да крене тим путем.

И Уједињено Краљевство, а и Руска Федерација чланови су Конвенције о забрани развоја, производње, складиштења и употреби хемијског оружја и о његовом уништавању (у даљем тексту: «Конвенција о хемијском оружју, Конвенција»). Иначе, чланству ове Конвенције припада изузетно велики број држава, тако да иста покрива 98% светске популације и укупне копнене површине.

Под хемијским оружјем према наведеној Конвенцији подразумева се, између осталог и свака токсична хемијска супстанца која хемијским дејством на животне процесе може да изазове смрт, привремено онеспособљавање или трајно оштећење људског или животињског организма. 

Земље чланице Конвенције, међу којима и Велика Британија, су основале Организацију за забрану хемијског оружја са седиштем у Хагу како би се остварили циљеви и задаци наведене Конвенције. Организација има своје органе и то: Конференција, Извршни савет и Технички секретаријат на челу са Генералним директором.

У складу са основним начелима израженим у Повељи УН, Бечкој конвенцији о дипломатском праву, Конвенцији о хемијском оружју и другим актима, елементарна је ствар да се државе са циљем развоја пријатељских односа међу народима и очувања мира, најпре међусобно консултују и да успоставе сарадњу, уколико се појави било које спорно питање које се односи на евентуално кршење или повреду одредаба Конвенције о хемијском оружју. У том смислу, било је за очекивати да је Велика Британија одмах позвала Русију да формирају заједничку експертску групу како би се спровела истрага и испитао узорак гаса који је евентуално издвојен у конкретном случају, а не да се прибегне ултиматумима, условљавањима, те непровереним и недоказаним оптужбама, као што је то Велика Британија у конкретном случају учинила, кршећи основна начела међународних односа изражена у Повељи УН.

Одредбом члана IХ Конвенције предвиђено је да државе чланице, независно од права да затраже ненајављену инспекцију, треба да кад год је то могуће, уложе прво све своје напоре да (заједнички) разјасне и реше, путем размене обавештења и међусобних консултација, свако питање које може изазвати сумњу у погледу поштовања Конвенције.

У вези са тим, Конвенција детаљно прецизира процедуру која подразумева упућивање захтева једне стране, а затим и давање обавештења на поднети захтев, са друге стране.

Оно што је у овом конкретном случају карактеристично, јесте да се захтев-оптужба Велике Британије заснива на тврдњама и тезама које је Руска Федерација одмах енергично оспорила, затраживши да и руски стручњаци учествују у свим проверама и анализама на лицу места у Великој Британији, како би се као претходно питање разрешило да ли се тешке оптужбе Велике Британије заснивају на истинитим и доказаним претпоставкама и тврдњама или не. Захтев Русије је усклађен са одребама Конвенције јер иста управо инсистира и даје предност државама чланицама да се, на првом месту, међусобно договоре о инспекцији уз учешће експерата обе земље, или о било којој другој процедури која подразумева заједнички договор, све са циљем отклањања сумње и забринутости и предузимања одговарајућих мера у области примене хемијског оружја и супстанци.

Све ове процесне механизме је било могуће користити и у овом конкретном случају, да је то Велика Британија желела и хтела и да је у том правцу поднела захтев и затражила било какво разјашњење од Русије, а да је при том истовремено омогућила руским стручњацима приступ подацима који се односе на случају Скрипаљ којим располаже британска страна.

Међутим, право је питање зашто Велика Британија није поступила по одредбама чл. 9 Конвенције о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању, ни не покушавајући да успостави искрену и добронамерну сарадњу са Руском Федерацијом, било директну сарадњу или преко Организације за забрану хемијског оружја.

Велика Британија није покренула прописану процедуру пред Извршним саветом Организације за забрану хемијског оружја, а ни процедуру за ненајављену инспекцију, јер је јасно да би се таква инспекција имала извршити пре свега на територији Велике Британије, где би се од стране непристрасних стручњака испитивале све чињенице везане за случај Сергеја Скрипаља, са циљем провере тачности и уредности потенцијалног захтева Велике Британије, те ради отклањање сваке сумње о томе де ли се евентулано радимо злоупотреби одредаба Конвенције у неке друге сврхе, а не у оне због којих је донета.

Тек након што би се извршиле све провере навода и података самог захтева (уколико се уопште поднесе) могло би се евентуално приступити даљем испитивању и утврђењу чињеница, у зависности од претходног налаза установљеног путем инспекције која би се морала обавити на територији Велике Британије уз присуство стручњака обе земље у спору.

Више је него јасно да је Велика Британија у овом конкретном случају, заобишла међународно право тј. одредбе Конвенције о хемијском оружју, чији је и сама члан, што отвара озбиљну сумњу у истинитост тврдњи премијерке Терезе Меј, јер те тврдње ничим нису поткрепљене, нити доказане. Наиме, за сада нема доказа, осим ако се не очекује да се Великој Британији безрезервно верује, да се заиста ради о тровању нервним гасом, а ако је заиста и дошло до тровања нервним гасом, како се то тврди, не зна се којим путем и одакле је гас набављен тј. која је земља порекла и где је произведен и слично. Све су то чињенице које су морале бити претходно утврђене у одговарајућем непристрасном поступку који предвиђа Конвенција, чије одредбе, уколико се правилно тумаче и примењују, једино омогућавају примену основног начела непристрасности, ненаметљивости и ефикасности приликом вршења инспекције, са циљем правилног утврђење чињеница битних за доношење коначне одлуке о томе да ли су повређене обавезе које су преузете одредбама Конвенције и ако јесу са чије стране, имајући у виду да Конвенција под претњом финансијсикх последица строго забрањује злоупотребу права и процесних овлашћења предвиђених том Конвенцијом.