SRPSKI „GENOCID“ u SRBU

171
СЛИКА: https://arhiva.vesti-online.com/

Од почетка овог века сваког 27. јула хрватски „повиестничари“ у хору закукају, како је у том Србу заправо почињен „српски геноцид“ а није почела никаква антифашистичка борба!

Суочени са системским уништењем које су почели хрватски клерофашисти, након бројних зверстава почињених по српским селима у Крајини и на Тромеђи (Лика – Сјеверна Далмација- Босна), група патриота је организовала окупљање и договор жандара, подофицира и народних првака, да се  пружи оружани отпор и самоорганизује народ да икако преживи!

Зато је истовремено отпочела оружана акција групе устаника у Србу и групе у Босанском Грахову, како би се теже консолидовала власт NDH у тим околностима на терену.

Потпуно изненађени, хрватски оружници (жандари) су побегли из места Срб, те су устаници одмах организовали народну власт, и тек тада су им се „спонтано“ придружили и кроатокомунисти са тог терена,  покушавајући одмах да се наметну као вође непостојеће револуције (о којој су деценијама после радо лагали, уз пригодну врућу јагњетину и ладно пиво!).

На том је простору било два-три села са католичким становништвом, али  и компактна муслиманска Цазинска крајина у комшилуку, са Бихаћом као средиштем регије!

Иако су пре рата муслимани били чланови владајуће ЈМО (Југословенска муслиманска организација), радосно су прихватили да су сада „хрватско цвијеће“, те  су током јуна и јула месеца зверски потаманили око 15000 голоруких Срба у регији, који нису ничим изазвали нову власт, изузев ситнице да су Срби, православни верници СПЦ!

Свесни да су изазвали оправдани гнев Срба, загребачки властодршци су у та села послали око две стотине хрватских домобрана (једна чета), да штите домаће хрватско становништво, чији су мушкарци такође били наоружани и учестовали у тим злоделима над својим комшијама!

Видевши да су хрватски оружници поражени напустили Срб, домобрански официр је донео одлуку да изврши евакуацију хрватског становништва у правцу Карловца, до територије где су јаче хрватске формације које могу да их заштите од гнева освете!

Обавештени о почетку евакуације становника места Боричевац, гневни самоорганизовани устаници напали су наоружани збег и разбили домобране, притом не штедећи у борби ни наоружане мушкарце- цивиле, измешане са домобранима.

Ипак, вође устанка су успеле некако да умире гневне, жељне освете, и хрватске жене и децу није нико убијао, иако су хрватски злочинци претходно затрли неколико српских села, не штедећи притом ни жене ни децу у њима!

Да се оправдају пред својим локалним руководством Компартије у Дрвару (где је главну реч водио Словенац Љубо Бабич као некакав бог и батина), због свог учешћа у делегацији устаника која је у месту Отрић договорила са представницима талијанске војске да устаници не нападају Талијане, а ови неће спречавати оправдани обрачун српских устаника са хрватским клерофашистима на подручју Тромеђе, комунистичка пропаганда у листу „Герилац“ (штампано неколико бројева у Дрвару!) лансира причу о наводном „покољу у Боричевцу“!

Ту причу је хрватско руководство у Загребу искористило да покрене казнену експедицију на српски народ на Тромеђи, шаљући цео пук хрватских домобрана са артиљеријом, под командом активних официра бивше југословенске војске (Хрвата, који су једва дочекали да се докажу својој држави), али су у Пишталској дрази упали у замку српских устаника, који су у борби убили преко 800 домобрана, потпуно разбивши тај пук, заробљавајући велику количину оружја, муниције и опреме!

Хрватско руководство је након анализе војничког пораза, схватило да мора те устанике разбити на други начин, и тада почиње акција доласка некадашњих шпанских бораца на Тромеђу, где посебну улогу имају Црногорци, јер знају православну молитву и познају обичаје, а потичу из породица некадашњих монтенегринских „гаеташа“ (доказаних србофоба), стижући наводним партијским везама из Загреба!

Наравно, ове детаљчиће данашњи хрватски повиестничари увек прескоче, када упорно говоре о српском „геноциду“ у Србу, који свакако мора да се осуди због стварне „истине“ о NDH коју тако систематски величају, док покварена ЕU тобож`само незаинтересовано посматра, упорно чекајући да српски дрзници напокон прихвате „истину о својој геноцидности“ (на којој тако приљежно раде баке, тете и секе из бројних београдских  NVO, плаћених из српског буџета)!