Некада су – како је Бора Чорба то сликовито описао у својој чувеној песми “Мангупи вам кваре дете” – по улазима и двориштима, по парковима и склоништима, по таванима и шупама, парковима и клупама, ваша деца водила љубав. Е па, више неће, ако се буде питао један од главних промотера овогодишње “геј параде” у Београду. Истрају ли овдашњи ЛГБТ лобисти (и њихова нимало безначајна страна подршка) у својим намерама, ваша ће деца убудуће “поносно парадирати” улицама српских градова. Као што је то поменути промотер већ издејствовао у родном Амстердаму.
Реч је о Франку ван Далену (Холанђани “ван” изговарају као “фан”, тако да презиме овог глобално ангажованог геј активисте можда и није проистекло из слоговне поделе речи “вандал”). Франк ван Дален је посланик холандске десничарске Народне партије за слободу и демократију у амстердамској скупштини и декласирани хомосексуалац, који је био међу главним организаторима тамошњих “парада поноса”. Његово најчувеније “достигнуће”, барем до 2007. године, било је увођење у програм “параде” вожње чамцима по воденим каналима Амстердама. До 2007. Тада се додатно “прославио” по необично “обогаћеном” садржају ове вожње: пало му је на памет, што су остали организатори здушно подржали, да парадним чамцима провоза и децу старости од 12 до 16 година!За натурање идеје о “дечијем броду” искористио је 14-годишњег дечака, који је на сва уста медијима понављао да је већ две године свестан своје хомосексуалности и да таквих као што је он има још много међу децом, коју би зато требало повезати да се не би осећали усамљени, а боље прилике за то од заједничке вожње чамцима једноставно нема…
Прича овог необичног дечака, ипак, не би довела до жељених ефеката, да лично Франк ван Дален није извршио притисак на градоначелника Амстердама. Градоначелник се испрва противио идеју да се у “параду” укључе малолетници, али се онда Ван Дален састао са њим и градоначелник је напрасно променио мишљење, те одобрио “дечији брод”.
Већ од саме идеје да се у поворци са скарадно накинђуреним и нападно простачким учесницима “параде” нађу клинци тог узраста, требало би да вам се дигне коса на глави. Ко може, после тако трауматичног искуства у раном пубертету, да касније има и одржава здрав сексуалан живот!? Дечаке и девојчице које су једног дана, уместо у школу, одвели на “поносно” сплаварење амстердамским воденим каналима, ни опевани Борини мангупи више не би могли да покваре. Тачније – поправе, ако ћемо искрено…
Франку ван Далену, међутим, ни то није било довољно, већ је изгледа предузео још директније потезе у сексуалном “преваспитавању” сиротих малишана. Како, наиме, јављају холандска средства информисања, мајка једног од дечака који је учествовао у вожњи “поносним чамцима” касније је пријавила Ван Далена за покушај злостављања њеног сина.
Холандски листови пренели су и потресне, експлицитне детаље оптужби. Према тим наводима, Ван Дален је “дечији брод” третирао као јавну кућу, прецизније, као личну “самопослугу” из које може по свом нахођењу да бира малишане.
Када се, дакле, сагледа биографија Франка ван Далена, свако би се, без обзира на сексуалну оријентацију, морао згрозити неморалом и развратом од којег не преза овај монструм. Тако је брука која је пукла када је објављена вест о оптужбама мајке напаствованог дечака, јуна 2008. године довела до оставке Франка ван Далена на место председника холандског удружења ЛГБТ особа (ЦОЦ), на којем се налазио годинама уназад. Како су холандској штампи јављали поверљиви извори из самог ЦОЦ, чак су и Ван Даленови дотадашњи најближи сарадници у геј покрету једва чекали да му виде леђа, а да би били сигурни у његов одлазак, покренули су и питање озбиљних финансијских малверзација у ЦОЦ које се доводе у везу са њим.
Организатори београдске “параде”, међутим, нису били нимало згрожени Франковом мрачном репутацијом. Напротив, одушевљено су прихватили његову подршку предстојећој “манифестацији” у српској престоници, коју им је овај јавно пружио на конференцији за медије у београдском “Медиа центру”, 21. јула текуће године. Да ли су том приликом Ван Даленови домаћини (Бобан Стојановић из “Квирија центра” и Лазар Стојановић из “Геј стрејт алијансе”) поделили са новинарима набројане “пикантерије” из Холанђанинове биографије? Таман посла! Људи који нам већ годинама хистерично галаме о потреби да хомосексуалци попут њих постану друштвено видљиви, нису учинили водљивом ни чињеницу да је Франк ван Дален у амстердамску “параду” укључио и малолетну децу, ни чињеницу да је оптужен да је злостављао једно од те деце, па ни баналну чињеницу да је напустио положај председника ЦОЦ-а због сумњи да је проневерио више од милион евра.
То говори да праве намере организатора београдске “параде” немају никакве везе са извиканом друштвеном “видљивошћу”, а свакако и да те намере уопште нису видљиве голим оком. Али, истини за вољу, нису претерано вешто ни сакривене. Довољно је само сагледати каквог су промотера нашли, па схватити да предстојећа “парада”, ако се, на срамоту и моралну (а, надамо се, и будућу кривичну) одговорност, одржи, неће никоме донети ишта добро. Ни хетеросексуалној већини, ни хомосексуалној мањини, а нарочито не деци Србије.
