Викиликсово објављивање докумената ЦИА разгорева Трампов сукоб са дубоком државом и мејнстрим медијима

362

Најновије Викиликсово масовно објављивање по свој прилици веродостојних докумената Централне обавештајне агенције (ЦИА) одвија се баш у време када Трампова огорчена битка са Дубоком државом и њеним савезницима у мејнстрим медијима (МСМ) достиже тачку кључања. Сад ће се температура додатно подигнути, ако је то уопште могуће.

Ово цурење података, под кодним именом „Волт 7“, обухвата 8.761 докумената који изгледа потичу из Цијиног Центра за сајбер шпијунажу (Center for Cyber Intelligence). Викиликс тврди да они показују да су америчке обавештајне службе развиле делотворне методе за хаковање уређаја попут Ајфонова и Андроид телефона, као и Самсунгових „паметних“ телевизора, што им омогућава да прате комуникације чак и кад су ти уређаји искључени. Ови документи такође откривају малвер, вирусе и безбедносне рупе назване „zero days“ („нулта годинe“), заједно са неколико стотина милиона редова компјутерског кода који користи ЦИА, као и способност ЦИА да хакује уређаје и пресретне поруке пре него што их шифрују апликације попут WhatsApp, Signal, Telegram, Confide, и других за које је јавност погрешно сматрала да су безбедне.

Укратко, у случају да је до сад било икаквих недоумица, за било ког појединца или организацију – приватност је фикција. Није да је то нешто посебно изненађујуће, али је ипак узнемиравајуће кад се открију појединости. А само наивни ће веровати да још неколико земаља које поседују напредну сајбер технологију немају капацитете сличне америчким, мада можда не баш са оволиким опсегом по дубини и ширини.

Трамп и његови савезници сада могу да се позову на свеобухватност и софистицираност ових разоткривених техника као аргумент у корист њихове тврдње да је Барак Обама прислушкивао Трампове комуникације у Трамповој кули у Њујорку. С друге стране, дубока држава и председникови непријатељи у мејнстрим медијима ће моћи да се позову на ове исте доказе као аргумент да и Русија има сличне капацитете, што би подупрло њихове недоказане тврдње да су руски хакери покушали, а можда и успели да утичу на председничке изборе у корист Трампа, а против Хилари Клинтон. Уз то, објављивање ових докумената ће анти-трампистима, који су већ скинули скалп генерала Флина а сада циљају на министра правде Џефа Сешнса, послужити као додатни доказ њихових тврдњи да је Викиликс заправо оружје Москве.

Требаће много времена да се прегледају сви ови документи и да се донесу одговарајући закључци, али се већ сад могу извући одређене поуке.

Прво, „Волт 7“ је потпуно уништио ионако танке тврдње које је одлазећа Обамина администрација прошлог децембра изнела о траговима „руског кода“ у наводном хаковању Демократског националног комитета као доказу умешаности Москве. Чак и без овога је тај аргумент био апсурдан – као кад би неко закључио да су пљачкаши неке банке били Немци само зато што су побегли са лица места у Фолксвагену. Јасно је да би руски хакери користили све само не руски софтвер, да не би оставили трагове који би водили до њих. Викиликс је управо доказао да ЦИА користи руски софтвер као „лажну заставу“:

„Група UMBRAGE, која припада Цијином Огранку за удаљене уређаје, сакупља и одржава огромну датотеку нападачких техника које су ‘украдене’ са малвера произведеног у другим државама, укључујући и Руској Федерацији.

Помоћу UMBRAGE и сродних пројеката, ЦИА не само да може да повећа број врста напада, већ може и да преусмери идентификацију починитеља тако што ће оставити иза себе ‘отиске’ оних група од којих су нападачке технике украдене.“

Друго, „Волт 7“ би требало детаљно прегледати ради налажења било каквих доказа о координацији између америчких агенција и осталих агенција англофоних земаља групе „Пет очију“: Уједињеног Краљевства, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда, с којим САД дели обавештајне податке. Због чега? Постоји изрека у Вашингтону: не верујте ништа што претходно није званично демантовано. Обама за сада правнички педантно демантује све тврдње да је икад наредио прислушкивање Трампа и његовог тима, или било ког другог америчког држављанина. Бивши директор Националне обавештајне службе Џејмс Клапер је још прецизнији, тврдећи да „ниједан део националне обавештајне заједнице није организвао прислушкивање Трампове куле током кампање“. Стога се поставља питање да ли је Трампа, уместо неке америчке „националне“ обавештајне службе, прислушкивала нека од сестринских служби преосталих „Пет очију“? А затим проследила податке својим америчким колегама, тако заобилазећи законске забране против домаћег шпијунирања, па чак и обавезу формалног тражења налога за прислушкивање.

Један бивши амерички обавештајни официр који је упознат са материјом ми каже да је такав маневар био не само могућ већ и вероватан начин за шпијунирање Трампа. Први кандидат за могућег извршиоца био би Штаб за владине комуникације Уједињеног краљевства (Government Communications Headquarters – GCHQ), иначе формални пандан америчке Агенције за националну безбедност (National Security Agency – NSA) и њен фактички сателит.

Џејмс Џорџ Џатрас је бивши амерички дипломата и спољнополитички саветник републиканског вођства америчког Сената. Аутор је обимне студије, „Како амерички медији служе као преносници за намерно изазване ратове“. Twitter: @JimJatras