Вучићев бег из Астане

435

Посета високог америчког званичника Брајана Хојт Јиа Балкану никако да падне у заборав. А и како би кад су последице више него очите. Садржај разговора које је Хојт Ји водио у Скопљу и Београду полако допире у јавност. Углавном се радило о претњама. Тако је председнику Србије Вучићу Хојт Ји дао до знања да мора пристати да Косово добије столицу у УН, и да се подразумева да, такође, мора прихватити будућег премијера Косова, ма ко то био, чак и Харадинаја. У противном, нагласио је Ји, НАТО, тј. КФОР ће се повући, односно дозволити напад на Србе на северу Косова. Претње су се односиле и на Српско – руски хуманитарни центар у Нишу и на било какву војну или енергетску сарадњу Србије са Русијом.

Сенка Хојта Јиа пратила је Вучића на путу за Астану. Вучић је у Казастан отпутовао на специјални позив председника ове земље, Нурсултана Назарбајева, како би присуствовао изложби „Експо Астана 2017“. На овој светској изложби, на којој је било представљено преко 100 земаља и међународних организација, главни мото била је “Будућност енергије”, што најбоље одражава јачање свести за теме енергије, нарочито за обновљиве изворе енергије.

Председник Србије примљен је са великом пажњом. Приликом отварања изложбе омогућено му је да обиђе важне војне и технолошке погоне, јер је домаћин, на претходну молбу руског председника Путина, желео да сарадњу са Србијом у наменској индустрији подигне на далеко виши ниво од тренутног. У изгледу су били велики послови у интересу Србије. С обзиром да војни комплекс којим располаже Казахстан није руски, Вучић би био поштеђен оптужби за јачање руског утицаја. Вучић се затим сусрео са Путином, а чекао га је и кинески председник Си Ђинпинг. Сусрет се догодио на изложби, којом приликом су договорени разговори који су требало да се одрже након посјете изложби. Казахстан је желео већу економску сарадњу са Србијом, имао је решење за Петрохемију, и нудио је Србији значајну сарадњу у области наменске индустрије. До договореног састанака и поверљивих разговора Вучића са Путином и Си Ђинпингом није дошло, а требало је да се разговори одвијају у сфери приступања Србије безбедносним структурама Шангајске организације. Вучић је имао прилику да се сретне и са чешким председником Милошем Земаном, који подржава Србију, са Лукашенком, са премијером Пакистана Навазом Шарифом, те са низом лидера кавкаских земаља.

Вучић је, позивајући на рођење сина, скратио боравак у Астани, и тако избегао низ разговора са наведеним државницима. Похвалио се да му је Путин током разгледања изложбе наговестио да ће до испоруке обећаних МИГ-ова доћи у јулу месецу, иако је озбиљан разговор о томе тек требало да следи. Да ли се Вучић уплашио, или је журио да реферише Меркеловој, за сада не знамо. Рођење сина је догађај који је искористио да би избегао разговоре о озбиљним темама. Да, то је онај Вучић који увек истиче да ради 20 часова и да му је држава изнад свега. Није могао у Астани остати два дана дуже, и водити разговоре од велике важности за народ и економију државе. Није могао издојити ни време за разговоре о безбедности, која је наредних месеци круцијалан појам за српски народ, и за Балкан уопште. Државник би приоритет дао интересу државе коју представља, чак и у случају да му се родило прво дете.

За то време, Еди Рама, за којег Вучић увек има речи хвале, припрема терористичку платформу, наоружање и обуку за различите групе терориста, обезбеђује тајне касарне и кампове у Албанији, Македонији, и на Косову. Његови људи су у непрекидном контакту са америчком базом Бондстил. Бондстилу је напокон намењена улога због које је ова база и саграђена – транспорт терориста са Косова и Албаније на Блиски исток, првенствено оне предвиђене за нападе на Асадове трупе или за упаде у Дамаск.

Вучић је из Астане побегао. Још није схватио да је у Астани био тестиран. Тестирали су га Путин и Си Ђинпинг. И средњошколцима је познато шта Путин предлаже. Путин не прети, не условљава а нуди економску помоћ и војну сарадњу. Нуди заштиту јер Србији предстоји даље комадање. Кина нуди кредите, откуп целокупне пољопривредне производње и изградњу инфраструктуре, јер је положај Србије и Македоније за кинески Пут свиле императив.

Ни Вашингтон ни Брисел Вучићу не гарантују мир. С друге стране, Меркелова му не може гарантовати останак на власти, ако не испуни захтеве које је испоставио Хојт Ји. На сва јакиковања о понашању Албанаца Вучић наилази на зид неразумевања. Поруке из Брисела преносе му Урлике Луначек и Маја Коцијанчић. Веома су хитре када Србија треба да прихвати „политичке концесије“, након чега се Вучић углавном пренемаже. Истовремено, улаже велике напоре у организацију своје инаугурације, док је именовање мандатара претворио у ријалити. Која театралност! И које понижење за Србију!