Господине министре (не)сигурности БиХ,
чтајући Вашу изјаву порталу Фактор.ба(1), који се, узгред буди речено, финансира исламским новцем, у којој оптужујете портал за који пишем, Фонд Стратешке Културе из Москве (ФСК), да по налогу председника Додика руши српског премијера Александра Вучића, при чему као доказ у прилог тој безумној тврдњи наводите цитате из текстова појединих наших аутора, осетио сам се гадно пониженим и увређеним. Нисте ме поменули!
Зашто ме изостависте, аман, човече?!
Знате ли Ви колико је то фрустрирајуће за мене, министре (не)сигурности? Мене, који по броју објављених чланака на Фонду вероватно имам највећи проценат оних који говоре о Вучићу. Мене, коме жена прети да ће га оставити, јер ју је Вучић потпуно потиснуо из моје главе. А ви, ништа. Као да не постојим. Као да не пишем. Као да сам, да прости „Фактор.ба“, тринаесто прасе.
Зашто, аман за аман, господине министре (не)сигурности, БиХ? Ваше игнорисање ранило је мој ентузијазам, нанело ми ауторске трауме и тешку психичку бол.
Зар су моје речи тако слабе? Зар су моје анализе недовољно убедљиве? Зар моји ставови о Вучићевом штеточинству по српски народ и државу нису довољно јасни? Ова питања прогањају ме у сну и на јави. А одговоре ми, кад год пробам да мало склопим очи, понуди сам Вучић, који се са првим сном појави, обучен у Арманијево одело и са прљавим шиптарским кечетом на глави, да ми каже – само ти пиши, кукавни мој Драгане, знам ја да ти само лажеш Русе и да мене не рушиш, све ми је добри Мекта дао написмено! …
… И будим се, престрављен, у зноју лица свог, па онако мамуран схватам да ја заиста однекле слушам Вучићев глас. Мајко, света! И ужаснут, успевам да потпуно отворим очи, а са екрана ТВ-а у мене пиљи Вучић, право из кампање коју заправо не води, обучен у Арманијево одело. Једино му кече фали. И наравно, више ни ока не могу да склопим, сатима …
Ето, то сте ми направили од живота, господине министре (не)сигурности, тиме што сте ме, мислим неправедно, избацили са Вашег списка рушитеља Вучића! Без обзира што је Ваша изјава „Фактору“ чиста небулоза, да не кажем будалаштина (да Вас не увредим). Логика којом повезујете Фонд Стратешке Културе са рушењем Вучића по налогу Додика, лако Вас може довести до тога да закључите како су муслимански екстремисти који живе у Босни заправо Немци, зато што возе „голфове“ и „мерцедесе“. Аферим.
И не, није ми утеха, то што као аналитичар јасно видим да је Вучић Ваша последња и најмања брига. Да волите Вучића не бисте дозволили оно дивљачко каменовање коме је био изложен у Сребреници, или бисте бар привели правди починиоце тог гнусног излива радикалног исламизма. Јер, био је то покушај атентата, у Вашој зони одговорности, зар не?
И не бринете се Ви, господине министре (не)сигурности БиХ, за оно што Галијашевић, Ћеранић, Кецмановић, Павловић и Чворовић као аутори ФСК пишу о Вучићу, већ за оно што откривају о Вама. Али, „c’est la vie“ (такав је живот), што би рекли Французи. То је посао аналитике. Да такви као Ви не остану скривени у муљу својих мочвара. И зато није право да помињете рушења Вучића, а да не помињете мене, само зато што се нисам бавио Вама.
Па, ево, сада ћу Вам нешто рећи, господине Мектићу, министре (не)сигурности, што Вам они које помињете до сада нису рекли, да добро размислите о томе.
Постоје издаје и ИЗДАЈЕ, издајници и ИЗДАЈНИЦИ! Први издају зато што мисле, или верују, да морају, други зато што свој народ мрзе или презиру. Први желе да преживе туђина без патње, а други хоће ПЛЕН. Зато, први своју издају покушавају да прикрију, дој је други дижу на пијадестал политичких и државних функција. Шта мислите, где Ви спадате, господине Мектићу?!
И како ће се све то што радите завршити? Јер, евидентно је да ФСК не руши Вучића по налогу Додика, већ да Ви рушите Додика по налогу Бакира!! На срећу Српске, Ваше способности су у обрнутој пропорционалности са Вашим намерама! Али, то вас не извињава…
… Видите да знам. И да хоћу да кажем. Па, зашто ме онда изостависте, аман? Министре (не)сигурности БиХ…!
_______________________________
