ММФ захтева раст цена електричне енергије

361

ДА ли ће српска власт успети да одоли притисцима Међународног монетарног фонда да киловати у Србији поскупе бар пет одсто, биће познато током наредне две недеље. Толико времена ће делегација међународних кредитора, предвођена Јаном Кесом Мартејном, боравити у Београду, а главна тема разговора са српском делегацијом биће реформе “Електропривреде Србије”, “Србијагаса” и приватизација Комерцијалне банке.

Званичних захтева за корекцију у Агенцији за енергетику Србије, која даје коначну реч на цене електричне енергије, још нема. У ЕПС на питање о могућим корекцијама цене електричне енергије истичу да њу за домаћинства и мале купце, односно кориснике који имају право на гарантовано снабдевање, одређује Агенција за енергетику Србије на основу закона и утврђене методологије.

– Преговоре са Међународним монетарним фондом води Влада Србије, због чега нисмо у могућности да коментаришемо теме и ток тих преговора – наглашавају у ЕПС.

Према речима Јелице Путниковић, стручњака за енергетику, српско тржиште електричне енергије је од 2015. године потпуно отворено. Поред привреде и домаћинства и мали купци могу изаћи на слободно тржиште, али имају право на регулисане цене, такозвано гарантовано снабдевање.

– И домаћинства могу да купују струју на тржишту, али им је исплативије да остану код ЕПС, јер је он јефтинији – каже Путниковићева. – Цена струје у Србији за широку потрошњу јесте најнижа у Европи, али и потрошачи из ове категорије често прелазе у скупље зоне – плаву и црвену, па им је просечна цена киловатчаса знатно скупља, дакле достиже и оне цене које захтева ММФ. Такође, треба имати у виду да око 50 одсто од укупно пласиране струје у Србији ЕПС продаје на тржишту и наплаћује великим потрошачима по тржишним ценама.

Притисака да цене струје порасту било је и прошле године, али смо успели да избегнемо поскупљење. Домаћинствима су рачуни за електричну енергију последњи пут увећани у октобру 2017. године, и то за два одсто. То је био део пакета за реструктурирање ЕПС и произашло је из разговора са ММФ. Тада је тај раст цена, како је показала рачуница, просечном потрошачу увећао месечне обавезе за 68 динара.

Инсистирање на поскупљењу струје ММФ је правдао тиме да је цена киловата у Србији од 0,066 евроценти најнижа у Европи, далеко испод цена и у региону. Рачуница ММФ говори да нам је струја за 20 одсто повољнија него у Македонији, Албанији, БиХ, а за чак 30 одсто нижа него у Црној Гори и 50 одсто него у Хрватској.

ГАС БЕЗ ПРИТИСКА

ШУШКАЊА да би и гас могао да поскупи због раста цена не светским берзама демантовао је у четвртак “Новостима” Душан Бајатовић, директор “Србијагаса”. Он је нагласио да раста цена гаса неће бити. Српски дистрибутер гаса, иначе, биће тема разговора српске владе са представницима ММФ.

 

http://www.novosti.rs/вести/насловна/економија.397.html:793674-КИЛОВАТИ-МОРАЈУ-ДА-ПОСКУПЕ-Србија-под-притиском-ММФ-а