РТС: Како ће се нова методологија проширења ЕУ примењивати на Србију

244

Европска комисија изнеће средином фебруара предлог како ће се нова методологија проширења ЕУ примењивати на Србију, сазнаје РТС у европским изворима у Бриселу. Један од одговора који се очекује јесте – може ли методологија да донесе нови квалитет и убрзање у процес преговора у којем је Србија већ седам година.У Бриселу кажу да методологија значи шансу да у преговорима дође до преко потребног убрзања, али уједно и ризик да процес буде додатно успорен, ако изостану неопходне реформе, или политичка воља да се методологија искористи.

Једна од најважнијих новина је груписање 35 преговарачких поглавља у шест тематских целина или кластера. У принципу, то значи шансу за убрзање преговора – уместо 35 корака, приступајућа земља треба, условно речено, да направи шест корака на путу ка чланству.

У зависности од кластера, могуће је отворити пет, осам или девет поглавља истовремено.

Београд се нада да би применом овог правила могао да надокнади заостатак у отварању нових поглавља. Председник Србије је током посете француском председнику Макрону у Паризу изјавио да би Србија по новој методологији у јуну и децембру ове године могла да отвори више поглавља него у последњих неколико година.

С друге стране, Србија је већ отворила сва поглавља у кластеру који се односи на владавину права, а у свим осталим кластерима, осим једног, има отворено бар једно или више поглавља – па је питање како овде применити принцип групног отварања поглавља. 

Добар пример могућег убрзања је кластер четири где би Србија могла истовремено да отвори четири нова поглавља: о транспортној политици, енергетици, о животној средини о трансевропским мрежама.

Три од ова четири поглавља су већ технички спремна за отварање. Међутим, поглавље 15 о енергетици није спремно, а испуњавање мерила за отврање могло би да потраје.

У пракси би то, по новој методологији, могло да значи да ће се спремна поглавља наћи на “чекању” јер не могу да буду отворена појединачно, што би значило успоравање, уместо убрзања. 

Земље чланице предлог методологије не виде на исти начин

У Европској комисији уверавају да постоје начини да се такве ситуације превазиђу.

“Амбиција нове методологије свакако није да се преговори успоре, већ напротив, да се цео процес убрза и стекне нови кребилитет, као што је то комесар Вархеји истакао већ више пута”, наводе саговорници у Европској комисији, али упозоравају да ће то бити могуће само ако и Србија убрза своје реформе.

Друго кључно питање је да ли су земље чланице спремне на убрзање преговора са Србијом.

Као и до сада, за многе земље чланице кључно мерило и даље је владавина права у Србији, било да се преговори воде по кластерима или поглављима.

Извори у ЕУ наводе да припрема предлога нове методологије за Србију траје врло дуго управо зато што је земље чланице не виде на исти начин: док неке земље виде методологију као начин за убрзање преговора, друге чланице желе да је искористе за још снажније праћење владавине права у Србији.

“Неке земље чланице сматрају да Србија треба да прихвати и оне делове методологије који значе јаче условљавање у области владавине права, а не само принцип преговарања по кластерима”, наводе извори у Бриселу.

Могућност суспензије преговора по бржој процедури

Нова методологија проширења, усвојена пре годину дана на иницијативу Француске, предвиђа снажније финансијске и политичке подстицаје за земље Западног Балкана, али и могућност назадовања у преговорима ако постоје проблеми у поштовању темељних вредности ЕУ и владавине права.

Предвиђена је и могућност суспензије преговора по бржој процедури него што је то случај у садашњим правилма преговора са Србијом.

С друге стране, став Београда је да је могуће применити оне делове методологије који не значе суштинску промену постојећег преговарачког оквира, по којем се воде преговори од 2014. године.

У Европској комисији кажу да се примена нове методологије припрема у консултацијама са Београдом и земљама чланицама, како би била прихватљив за све заинтересоване стране.

Многи познаваоци проширења, међутим, скептични су да је могуће било какво суштинско убрзавање процеса све док је на снази правило једногласног одлучивања, односно док земље чланице имају право вета у свакој фази приступног процеса. Најсвежији пример за то је блокада Бугарске за Северну Македонију и, посредно, за Албанију.

Ове две земље ће од почетка водити преговоре по новој методологији – проблем је само што нико не зна када ће ти преговори почети. 

(РТС)

НСПМ